Svetlana Petrušic, novinar i publiciste: Gradenje americke teroristicke države
na Balkanu
Rat i krv su biznis, na duge staze
@ Svetlana Petrušic
Ovog, 17. februara 2008. godine, vode teroristicke UCK albanske
nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji pod komandnom palicom SAD, Velike
Britanije, Francuske, Nemacke i Austrije, proglasile su ovu južnu srpsku oblast
za svoju suverenu državu.
Vašington im je pripremio deklaraciju o nezavisnosti ispisanu srpskom
krvlju, a Brisel dao instrukcije za zastavu i znamenje te nakaradne, kriminalne
samoproklamovane kvazi države Kosovo.
Misija EU, Euleks, nelegalno i mimo odluka SB UN, kršeci rezoluciju
1244, došla je na Kosovo i Metohiju samo dan pre proglašenja takozvane suverene
države Kosovo. Ban Ki Mun posle svega, izjavljuje da rezolucija SB ostaje na
snazi, dodajuci da svaka država posebno može da prizna ovu nakaradnu tvorevinu.
Na novinarsko pitanje da li je odluka o nezavisnom Kosovu tj. o
otcepljenju Kosova od države Srbije, pravan ili protivpravan akt, nije želeo da
odgovori. Sve je vec bilo unapred izrežirano. Rimokatolicka crkva se još odavno
opredelila. Papi ne smeta fizicki i duhovni genocid kao ni etnicko cišcenje
pravoslavnih Srba. To nije smetalo ni papama u prošlosti kada je Hrvatska
pocinila genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu, kao i etnicko cišcenje
1995. u akcijama Bljesak i Oluja. Teško danas može da se poveruje u iskrenost
pape Benedikta XVI kada posle svega što se dogodilo sa Kosovom i Metohijom
oštro osuduje Vašington i Brisel povodom secesije ove južne srpske oblasti.
Vatikan je imao vremena da spreci to nasilje nad Srbijom i srpskim narodom, pa
ipak, to nije ucinio. Sve mi se cini da rimokatolicka crkva ima za cilj da
stavi šapu na pravoslavni svet. Za taj cilj Vatikan se nije libio da koristi
ekstremne islamiste kao i Albance katolike i da svojataju srpske pravoslavne
svetinje.
Sadašnji biskup Prizrena Dode Đerdi, izjavljuje:
„Nezavisnost za Kosovo je jedina opcija.“
Nema tog normalnog coveka koji se nece složiti sa cinjenicom da je kraj
20. veka i pocetak 21. sumrak Ujedinjenih nacija, NATO, EU i medunarodnog
prava. Brisel je jedna velika prevara. Politicka deca tvoraca Prve prizrenske
lige kojom je udaren temelj terorizma albanske nacionalne manjine na jugu
Srbije danas su pobedila.
Šiptari tj. albanska nacionalna manjina na celu sa UCK svih ovih godina
bila je samo trojanski konj velikih sila za okupaciju Kosmeta. One kidišu ka
Balkanu i Srbiji kao tranzicionom putu ka Aziji i približavanju ruskim
granicama i prebacivanju na sever Afrike, naravno i za pljacku. Ne treba
smetnuti s uma da je prostor Kosova i Metohije bogat vrednim rudama i cistom
pijacom vodom.
To kidisanje na Srbiju traje još od pada Otomanskog carstva. Nemacka i
Austrija nisu mogle da podnesu da vide slobodnu, uredenu Srbiju. Ono što su
zapocele Berlinskim kongresom 1878. godine, kada su tek oslobodeno Kosovo u
Srpsko-turskom ratu predali ponovo Osmanlijama pod ropstvo, 17. februara 2008.
godine su završile, zajedno sa svojim saveznicma Velikom Britanijom,
Francuskom, na celu sa SAD.
Prvi put nepodeljeni, u savezu kao lešinari, bacili su se na plen, ali
doci ce vreme podele tog plena i trijumfa prava jaceg na apsolutnu kontrolu
Kosova i Metohije.
SAD u odnosu na Brisel imaju svoj poseban plan. Rat i krv su biznis, na
duge staze, baš kao i Minhenski sporazum 1938, pa rat, krv, zatim Maršalov
plan. Americka industrija je radila punom parom. Zar Ruzvelt nije pred sam
Drugi svetski rat paralelno naoružavao saveznike i pomagao ratnu industriju
Hitlerove nacisticke Nemacke. Prvi svetski rat, a ponajviše Drugi svetski rat
su poslužili da se americka vojska i komanda ušance usred Evrope. Vašington
danas ne da da Evropska unija izgradi svoj identitet odvojen od SAD.
Šiptari ce zažaliti ovaj dan 17. februar 2008. godine.
Šiptari, Arbanasi, ili Arnauti, kako su ih Turci zvali, nekada stocari
koje su Osmanlije dovlacili iz Albanije, naoružavali ih i koristili kao ispomoc
protiv okupiranog srpskog naroda, menjali su vremenom demografsku sliku juga
Srbije, Kosova i Metohije. Što natalitetom, a što fizickim nasiljem nad Srbima,
silovanjima, paljenjem kuca, srpskih crkava i manastira, progonima, Šiptari su
se brojcano uvecavali na štetu miroljubivog i slobodoljubivog srpskog naroda.
Potpomognuti Austrijom, Nemackom i Titovim komunistima Šiptari su bili
osokoljeni za svoja zverstva. Od Drugog svetskog rata pa do danas, srpski narod
na jugu Srbije je takoreci bio bez ikakve zaštite. U vreme Drugog svetskog rata
pod upravom nacista sa okupiranog Kosmeta prognano je preko 100.000 Srba. Otada
do danas, preko slabo zašticene granice sa Albanijom, južnu srpsku oblast
naselilo je na desetine hiljada Albanaca iz Albanije. I oni su doprineli
demografskoj eksploziji Šiptara na Kosovu i Metohiji. U vreme Titove
komunisticke diktature, taj progon i tihi teror se nastavio da bi kulminirao
NATO bombardovanjem Srbije. Od NATO okupacije i agresije teroristicke UCK 1999.
godine sa Kosova i Metohije je prognano preko 250.000 Srba, na hiljade kuca je
spaljeno, preko 150 srpskih duhovnih svetinja je uništeno, na hiljade Srba je
pobijeno i oteto. Od Drugog svetskog rata do danas, fizicki teror je bio pracen
i politickim terorom. Zapad je uvek imao svoje ljude u Beogradu preko kojih je
politickim putem i zlocinackim odlukama utirao put fizickom nasilju. Takva je
odluka iz 1946. o zabrani povratka prognanih Srba sa Kosova i Metohije, zatim
zakon iz 1968. u kome se briše iz naziva albanska nacionalna manjina, rec
manjina, a iz naziva Kosovo i Metohija, rec Metohija. Posebno treba spomenuti
nakaradni Ustav 1974. godine. Albanska nacionalna manjina u Srbiji je imala
više prava nego bilo koja druga manjina u svetu. Ali njima nije bilo stalo do
ljudskih prava, vec do razbijanja srpske države. Beograd, kako god se ponašao,
primereno ili neprimereno, prema albanskoj nacionalnoj manjini kao i srpskom
narodu na Kosovu i Metohiji, ponašao se iskljucivo prema instrukcijama zapada.
Politicari slobodoljubivog i cesto naivnog srpskog naroda uglavnom su u
poslednjih 100 godina bili vodeni tajnom rukom sa Zapada. Ulaskom Srbije u KSHS
(Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca) i kasnije u Titovu komunisticku
Jugoslaviju, potpomognutu Vašingtonom, u vreme Miloševicevog režima i vremenom
od dolaska DOS-a na vlast, pa do današnjih dana srpski politicari i kada su se
trudili svom silom, nisu mogli da sprece da se Srbima omota uže oko vrata.
Miloševic je cesto bio ohrabrivan od Vašingtona, a odlukom da se prekinu
antimiloševiceve demonstracije 1997. godine Đindica i Vuka Draškovica, otvoren
je bio put za NATO bombardovanje Srbije, kao i za okupaciju Kosova i Metohije.
Ova odluka bila je dirigovana iz americke ambasade, baš kao zaustavljanje na
desetine hiljada prognanih Srba, koji su organizovano krenuli da se vrate na
svoju zemlju na Kosovo i Metohiju u jesen 2002. Srpski politicari su znali i da
budu drcni i da puze, a rezultat je uvek bio isti.
Cilj je da se Srbima ubije nacionalni i kulturni identitet, a srpskoj
državi uništi suverenitet.
„Srbe treba baciti na kolena“, govorio je Kinkel.
Srbi su se razboleli, postali apaticni prema sopstvenoj tragediji.
Jedinstvo politickog vrha je odavno trebalo da se dogodi u Srbiji. Zar je
trebalo ovolika nesreca da se dogodi sa Kosovom i Metohijom i celokupnim
srpskim prostorom u svim prethodnim ratovima pa da srpski politicari na vlasti
shvate koliko je važno biti odgovoran politicar, koliko je važno imati zacrtane
jasne nacionalne i državne ciljeve i nacionalni program i da su srpski
nacionalni i državni interesi važniji od stranackih prepucavanja i borbe za
vlast. Ništa nije nemoguce i ništa nije važnije od jedinstva u narodu. Srbiji
nema spasa bez visoke nacionalne kolektivne svesti. Srbima na Kosovu i Metohiji
je potrebna jaka srpska država i posao, a ne milostinja.
Americki državni sekretar, arogantna Kondoliza Rajs, saopštila je odmah
posle proglašenja takozvane suverene države Kosovo da su SAD priznale
jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Ona je takode saopštila da ce se
primeniti plan Ahtisarija i „prigrliti“ multieticnost kao osnovni princip dobre
vlade. Kao razlog ovome ona je navela da je Kosovo poseban slucaj. Rajsova je
navela da je razlog stvaranja države Kosovo to što je NATO pre devet godina
preduzeo mere da okonca „brutalne napade na kosovske Albance“. Kosovo od tada,
istakla je americki državni sekretar, „gradi svoje demokratske institucije
odvojeno od Beograda“. Gospoda Rajs je ovde izrekla laž teško optuživši Srbiju.
Precutala je da su oni, Amerikanci, obucavali teroristicku UCK u gudurama
Albanije, a da je UCK naoružana do zuba bila produžena ruka Al Kaide. Ako
procitamo šta piše u enciklopediji „Britanika“, izdanje Narodne knjige,
Politika, 2005, za koje je odgovorni urednik bio Milan Mišic, pod nazivom
"Kosovo – sukob (1998-1999)", tako je napisano o kosovskom problemu da ne bismo
primetili razliku u onome što izjavljuju americki zvanicnici od onoga što piše
u ovoj enciklopediji. Rajsova, ili jedna agresivna Doris Pak, za izgovorene
laži imaju pokrice u srpskom izdanju enciklopedije, kao i u mnogim izjavama
celnika pojedinih nevladinih organizacija.
Na ruku im idu i izjave i ponašanje politickih marioneta i pojedinih
korumpiranih intelektualaca. Svi su oni zajedno finansirani donacijama sa
zapada. Nedobronamernim strancima iz Beograda stiže naruceni materijal. Natašu
Kandic, Sonju Biserko, Vuco, Borku Pavicevic, Vesnu Pešic, Cedu Jovanovica,
Sonju Liht, Canka i kojekakve minorne takozvane novinare, pisce, umišljene
istoricare, i citavu plejadu te pomodne gradanštine, više boli razlupani prozor
americke ambasade od uništenih srpskih svetinja i više ih dotice pocepana
fotografija teroriste Jašarija od srpske suze...
...Do sada je morao da se pokrene krivicni postupak protiv LDP-a i B92,
i svih onih koji krše Ustav Srbije. Samo pored naivnih i glupih Srba mogu
nekažnjeno da deluju.
Orvel je rekao:
„Cirkuski psi skacu kada krotilac udari bicem po zemlji, ali stvarno
istrenirani pas napravice salto kada bica nema“.
Pozivam Vladu Republike Srbije da zabrani rad onim nevladinim
organizacijama i televizijama, koje finansiraju stranci, a koje imaju zadatak
da podrivaju državu Srbiju. Naša deca rastu vec 18 godina u negovanom haosu,
nadgledanom od Velikog brata. Ako je išta banditizam i ako se išta može nazvati
nasiljem, to je bombardovanje Srbije i otimacina srpske zemlje Kosova i
Metohije. Americki teror proizveo je otpor. Pala je srpska krv u americkoj
ambasadi u Beogradu. TV B92 ubijenog mladica, prognanika sa Kosmeta, proglasila
je huliganom u tipicnom maniru komunisticko-fašisticke propagande.
Ivana Dulic nije odgovarala za cin kada je na prvom medunarodnom skupu o
vocarstvu u Cacku 2003. iznela pano na kome je pisalo „Sandžak i Srbija“, vec
je bila nagradena mestom ministra...
TV B92 je perjanica antisrpske propagande, zagadivac kulturnog i
politickog prostora Srbije. Lider u potpirivanju antisrpske strasti.
Reci za Srbe manjina na Kosovu i Metohiji je cin veleizdaje.
Reci da je teroristicka UCK samo odgovor nakaradnom Miloševicevom režimu
je brutalna laž koja dolazi iz okupiranog Beograda. Paljenjem Pecke
patrijaršije i brutalnim povredivanjem Srbina Đorda Martinovica, Šiptari su
davo jasno dali do znanja šta ce se dogoditi sa Srbijom.
Dvadesetprvi vek je doneo perfidniji nacin neokolonijalizma. Amerika to
naziva Novi svetski poredak. To je troglavo cudovišta gde je jedna glava
proizilazi iz neokolonijalizma, druga iz nacizma a treca iz povampirene
Kominterne.
http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=60508
