Лични став
Миомир Лазић - ПРОРОК АЗИЗ
Први пут боравио сам у Ираку септембра 2002. године, на позив ирачке владе да
учествујем на „Багдадској конференцији о глобализму". Био је то сусрет
најпознатијих светских државника и интелектуалаца антиглобалиста, који су
разговарали о судбини света, и шта их заправо чека у великом глобалном пројекту
који је спремила америчка политичка машинерија у којем већ сада увелико живимо,
губећи део свог националног идентитета. Координатор и домаћин конференције био
је потпредседник Ирака Тарик Азиз.
Другог дана конференције дошло је до званичног сусрета. Азиз ми је рекао да се
диви храбрости Милошевића који се у Хагу бори против хегемоније америчког
империјализма, на шта сам ја додао да је то апсолутно чист фашизам и да је
претња Ираку мешање у њихове унутрашње ствари.
-Жао ми је што није допутовао господин Шешељ, али његов говор који је
прочитан био је импозантан нагласио је Азиз. Додао је да је веома задовољан
мојим писањем о односу Америке према Ираку, и не само Ираку, јер како рече
„политика угњетавања" коју спроводи америчка администрација не води никуда и
кад-тад сломиће се на лећима саме Америке. Провели смо пола сата у разговору и
Азиз ме замолио да поздравим господина Шешеља и пријатељски народ у нашој земљи.
Онда сам се у децембру 2003. године, само неколико месеци пред рат, обрео у
Ираку на међународним књижевним сусретима „Мербад". Веровали или не, због
страха од избијања рата био сам једини писац из Европе који је дошао на тај
књижевни скуп. Многи су отказали, бојећи се ратног насиља.
Био сам изузетно дочекан у Багдаду. Угостила ме ирачка државна телевизија, а
моје песме штампале су се у многим листовима и часописима. На скуп су пристигли
писци из Ирана, Туниса, Либије, Палестине, Сирије, Јордана, Венецуеле,
Бразила... И онда незаборавни сусрети код министра културе Ирака Хамида Јусуфа
Помадија, са директором Куће мудрости (Академије наука) др Хамидом Саидијем,
директором издавачке куће „Арапски хоризонти" др Хамидом Ибрахимом. Уследио је
незаборавни пријем кодТарика Азиза у палати ирачке владе. У предивном кабинету
дочекао ме је са осмехом на лицу. Руковали смо се као стари знанци. Упознао се
са мојом супругом Верком и започели смо прави људски разговор. Непосредан, без
икакве патетике, као да се познајемо годинама. Питао сам га да ли могу све да
снимам. Рекао је да нема проблема и нагласио „све и да објавим". Насмејао сам
се. Представници државне телевизије снимили су наш сусрет. Дао сам једну изјаву
и они су нас напустили. Уз топао чај текао је пријатан разговор. Рекао ми је да
очекује рат. И да је он неизбежан, али да ће бити крајње суров од стране
Америке.
-Бранићемо се свим средствима. Видећете, у Ираку ће Америка доживети
велики крах.
Тада је рекао нешто што је мене веома изненадило, просто опчинило.
-Неће ово бити борба само за нашу нафту. Ово је убијање једне
цивилизације старе 8.000 година. Они хоће да све што је величанствено и што је
човек вековима стварао пре њих нестане. Желе свет малих културних и духовних
вредности у којима ће доминирати само новац и ништа више изнео је своје виђење
будућности америчког глобализма. Погледао сам га и хтео нешто да додам. Али
заћутах, а он настави.
-Па видите шта раде са вашим Косовом и Метохијом. Убијају културу
стару вековима, а свет ћути. Косово је колевка ваше културе и не само ваше,
овог света. Знам за вашу Богородицу Љевишку, али упамтите: иста вам се несрећа
спрема упозоравао је још тада.
И ових дана када сам се обрео на Косову и Метохији сетио сам се свог пријатеља
Тарика Азиза кога амерички фашисти држе у једном ирачком затвору. Здравље му је
тешко нарушено. Информацију сам добио преко једног пријатеља од његовог сина. А
шта се заправо десило после напада америчких злотвора на Ирак? Највеће
драгоцености ирачке и светске баштине нестале су из њихове Куће мудрости
(Академије наука). Веровали или не, неке од њих завршиле су у сефовима
швајцарских банака. Нестале су као што су у пламену нестајалИ наши манастири,
наше фреске непроцењивих вредности, као што је горела и наша Богородица
Љевишка. И тек тада, на нашој светој косовској земљи, спознах колико је мој
пријатељ Тарик Азиз био у право.
-Сатрти и уништити све духовне и културне вредност старих народа, а
српски народ то јесте рече мој пријатељТарик. У манастиру Бањска, помолио сам
се Богу да га сачува и спасе. Требаће нам да сведочи покољењима.
______________________________
Новине “ПРАВДА”, 08-09.03.2008
