Od početka godine 1.200 deportovanih iz EU u Srbiju
Novinar: E. M., Fotoreporter: NOVI SAD – Povratnici iz readmisije koji su u Evropsku uniju otišli s Kosova i dalje se vraćaju u centralnu Srbiju, iako neki od njih dolaze i iz država koje su već priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Kako nam je objasnio savetnik direktora vladine Službe za ljudska i manjinska prava Petra Lađevića Zoran Panjković, ti ljudi se i dalje vraćaju u centralnu Srbiju, delom zbog toga što to sami tako žele, ali i zbog toga što su još na snazi bilateralni sporazumi koje je Srbija potpisala s tim državama. – Ovakvo stanje još neko vreme neće biti menjano zbog novonastale situacije u Vladi Srbije. Naime, strategiju o integraciji povratnika određuje Savet za integraciju povratnika, koje je vladino telo, a on zaseda retko, obično jednom godišnje. Sad je pitanje kad će ponovo zasedati – kazao nam je Panjković. On kaže da je u Srbiju prošle godine deportovano između 100 i 250 ljudi mesečno, u zavisnosti od sezone i slobodnih čarter letova, koje koriste da bi ih vratili. Prema procenama Službe za ljudska i manjinska prava, broj povratnika će i ove godine ostati na približno istom mesečnom nivou kao što je bio prošle godine. Međutim, kako Panjković ističe, stvarni broj povratnika se ne zna, jer Služba za ljudska i manjinska prava ne može da prati broj tih ljudi koji se iz EU vraćaju dobrovoljno, nego samo broj deportovanih ljudi, kojima je u stvari pomoć i najpotrebnija. – O broju onih koji dolaze dobrovoljno nemamo podatke, jer ti povratnici dolaze bez bilo kakve pratnje i najave i prelaze državne granice kao i ostali građani – napominje on. Kaže da iako je oko 80 odsto povratnika iz EU otišlo s Kosova, vlasti u Srbiji tamo nikoga ne vraćaju iz bezbednosnih razloga. Posle potpisivanja Sporazuma o readmisiji, 17. septembra prošle godine, procenjeno je da bi u Srbiju trebalo da se vrati između 50.000 i 100.000 ljudi iz zapadnoevropskih zemalja, a veliki talas povratnika očekivao se početkom ove godine. Prema podacima Grupe 484, koja se bavi pružanjem pomoći povratnicima, to se ipak nije dogodilo. – Prema našim podacima, u januaru i februaru je u Srbiju nasilno vraćeno oko 1.200 građana iz EU. Oni uglavnom odlaze u veće gradove, Beograd, Novi Sad i Niš, kod prijatelja i rodbine. Povratnici se ne smeštaju organizovano u kolektivnim centrima, nego se snalaze sami, isto kao što su se devedesetih snalazile izbeglice – kaže Zorica Živojinović iz nevladine organizacije Grupa 484. Ta organizacija i nevladina organizacija Srpski demokratski forum iz Beograda počele su krajem prošle godine da sprovode projekat "Podrška procesu readmisije kroz održivu reintegraciju povratnika iz zapadne Evrope u Srbiju". Stručne ekipe iz tih organizacija obilaze teren kako bi najpre evidentirale povratnike i pružile im pomoć u sređivanju ličnih dokumenata, učenju jezika i započinjanju posla. Živojinovićeva navodi da povratnici koji se deportuju iz EU imaju velike probleme zbog toga što se vraćaju bez ičega. Oni nemaju dokumentaciju, a veliki problem im je da prona�! �u zaposlenje i krov nad glavom. Više od 1,3 miliona ljudi zatražilo zaštitu zemalja EU Grupa 484 je prošle godine saopštila da je zbog ratova u bivšoj Jugoslaviji više od 1,3 miliona ljudi ili pet i po odsto stanovništva zatražilo zaštitu u zemljama EU. Međutim, vlade tih zemalja nisu mogle da odgovore na veliki priliv izbeglica uobičajenim procenama pojedinačnih zahteva za azil, pa su ustanovile režim privremene zaštite, što je zapravo značilo da se očekuje povratak izbeglica nakon završenog rata. Zbog toga je Srbija dosad potpisala 15 bilateralnih sporazuma o readmisiji. http://www.gradjanski.co.yu/navigacija.php?vest=18575&najcitanije=1 Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
