Priznanje Kosova može pogoršati položaj Srba u Hrvatskoj
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=13> PROF. DR
SLOBODAN UZELAC, POTPREDSEDNIK U NOVOJ VLADI IVE SANADERA
Moguće hrvatsko priznanje Kosova, što je premijer Ivo Sanader najavio, istina
ne precizirajući datum, neminovno, po principu prečesto „spojenih sudova“,
inicara i pitanje kako bi se to moglo odraziti na položaj Srba u komšiluku, ali
i na bilateralne odnose dveju zemalja.
- Pogrešan pristup u ovom pitanju može narušiti štošta u međunarodnim odnosima.
A šteta je već vidljiva samim tim što su se neke države priklonile rešenju koje
nije rezultat pregovora, kojih zapravo nije ni bilo. Radi se o krajnje složenom
pitanju koje iziskuje i naš krajnje odgovoran odnos prema njemu - kazao je u
intervjuu za „Dnevnik“ potpredsednik Vlade Hrvatske Slobodan Uzelac, ne želeći
da komentariše mogućnost odlaska s te pozicije u slučaju skorog hrvatskog
priznanja Kosova.
- Položaj Srba u Hrvatskoj nije pod znakom pitanja više nego što bi bila neka
druga postojeća rešenja, ne samo na području bivše Jugoslavije, nego i šire. S
druge strane, dobro je poznato da uloga Hrvatske, kako u sadašnjem, tako i u
budućem statusu Kosova, nije presudna. Ali, treba imati na umu da svaka
preuranjena i pogrešna odluka i u toj situaciji može doneti puno više štete,
najpre za Hrvatsku samu, pa u tom smislu i za nas Srbe u Hrvatskoj, nego što je
željena korist. Tako, dakle, ni njeno eventualno priznavanje nadgledane,
ponavljam nadgledane, nezavisnosti Kosova neće u bitnom poboljšati položaj ni
Hrvatske, ni Srba u Hrvatskoj, ali bi ga i te kako mogla pogoršati. Zato je,
nadam se, lako razumeti naše insistiranje da se ovakva odluka ne donosi bez
uvažavanja svih relevantnih okolnosti - naglasio je Uzelac, koji je, shodno
koalicionom sporazumu koji je njegova partija SDSS potpisala sa Ivom Sanaderom,
u Vladi Hrvatske zadužen za privredni razvoj, obnovu i povratak.
Da li je srpska populacija u Hrvatskoj već imala priliku da se uveri da će od
učešća SDSS-a u Vladi imati koristi?
- Isuviše je kratko vreme da bi javnost mogla videti rezultate rada ove vlade u
celini, pa i koalicije između HDZ i SDSS. No, o našim namjerama se može suditi
na osnovu Sporazuma, a uveren sam da on jasno pokazuje našu opredeljenost za
punu reintegraciju Srba: povratak i obnovu, izgradnju komunalne i socijalne
infrastrukture u područjima povratka, ukratko, razvoj i izgradnju moderne i
evropske Hrvatske, stabilnost i suradnju u regiji.
Povratak izbeglica je gotovo stao a oni koji su se vratili imaju problema, pre
svega u zapošljavanju. Da li je hrvatska vlada predvidela nove podsticajne
programe za povratnike, ne samo deklarativne?
- Koalicioni sporazum je predvidio niz podsticajnih mera koje saa treba
iskoristiti. Najznačajnijom među tim merama smatram opredeljenje Vlade da
razvija hrvatske regije. To se odnosi i na područja na koja se vraćaju srpske
izbeglice. A upravo razvoj je možda i ključna reč naše politike. Sporazum
predviđa niz dugoročnih, strateški podsticajnih programa - pojačana ulaganja
Vlade u prostore povratka, osnivanje novih institucija, izgradnju ekonomske i
socijalne infrastrukture.
Previše je vremena prošlo
Malo je izbeglica u Srbiji zainteresovano za program stambenog zbrinjavanja. Da
li je sve izgubljeno za one koji su imali stanarsko pravo u Hrvatskoj a ne žele
u njoj da žive, već samo da ostvare to pravo, kao što je, recimo, omogućeno
građanima BiH?
- Ne slažem se sa tim. Primljeno je nekoliko hiljada zahteva te vrste.
Približno je 30.000 porodica izgubilo svoja stanarska prava, oko 24.000 iz
većih centara, oko 6.000 iz ratom zahvaćenih područja, sada područja od posebne
državne skrbi PPDS. U Hrvatskoj se provodi program stambenog zbrinjavanja koji
tek delomično rešava ovaj problem. Sa stanovišta tih ljudi, nedostaci ovog
programa su trostruki: zatvoren je rok za podnošenje zahteva za stambeno
zbrinjavanje izvan PPDS, mnogo više je stanova administrativno dodeljenih nego
što je ljudi koji su u njih stvarno uselili, dakle, kasni se sa
implementacijom, a i malo je, tek oko 20 odsto, povratnika iz Srbije i RS koji
su dobili te stanove.
Upravo zato ovih dana donosimo akcijski plan implementacije programa stambenog
zbrinjavanja, kojim ćemo nastojati popraviti slabosti ovog modela i ubrzati
ovakvu dodelu stanova. Smatramo da bi ljudi izbegli iz Hrvatske, a koji se ne
mogu ili ne žele vratiti u Hrvatsku, trebali dobiti neku vrstu pravične naknade
za svoje izgubljene stanove.
Nažalost, iako smo to želeli, rešenje ovog pitanja nismo uspeli definisati
koalicionim sporazumom. Ovo pitanje je važno, od njega nećemo odustati, ali
smatrali smo kod potpisivanja koalicionog sporazuma, a i danas, da nas to ne
sme onemogućiti u rešavanju niza drugih pitanja bitnih za Srbe u Hrvatskoj. Ovo
naročito što ocenjujemo da je protek vremena možda najveći protivnik povratku
izbeglica. A već ga je isuviše proteklo, zar ne?
Ima li programi koji podstiču mlade na povratak u Hrvatsku?
- Pre svega su to proizvodni programi, naravno, u zavisnosti od karaktera
područja. Posebno su atraktivni programi za proizvodnju organske hrane na
području severne Dalmacije i Like, Korduna, Banije, kao i programi seoskog
turizma. Posebno je pitanje šansi za zapošljavanje mladih i onih bolje
obrazovanih, i to jeste šansa za mlade ljude.
Kojom dinamikom se to realizuje? Povratnici su, recimo, zahvalni hrvatskoj
vladi na povoljnim kreditima, ali smatraju da bi bilo efikasnije da se program
i ubrza.
- Upravo sa svojim saradnicima radim na tome da ti programi postanu što pre
dostupni budućim korisnicima, i onima koji su se vratili u Hrvatsku i onima
koji još nisu doneli konačnu odluku o povratku.
Predstavnici Srba su dobili značajne pozicije u hrvatskoj vladi. Ali kakva je
situacija u lokalnoj vlasti, da li imate kadrovski potencijal za niži nivo?
- Pozicije na lokalnom nivou su različite, najviše u zavisnosti od toga koliko
je SDSS uspela da osvoji poslaničkih mesta. Osim toga, taj se problem mora
rešavati i putem zakona o pravima nacionalnih manjina, na čemu odlučno
insistiramo.
Slađana Gluščević
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/
image001.png
Description: Binary data
image002.png
Description: Binary data
image003.png
Description: Binary data
