Obećanja bez promena <http://www.glas-javnosti.co.yu/pismo/19311/obecanja-bez-promena>
Predizborna kampanja za majske izbore vodi se o pogešnim pitanjima. Opšte je prihvaćena ocena da su obećanja koja danas sve partije obilato daju nerealna, neiskrena u koje narod ne veruje. Ali, ni ta obećanja nisu ono što glasači očekuju, makar to bili putevi, mostovi i veće penzije. Ni zalaganje za ulazak u Evropsku uniju sa Kosmetom u granicama Srbije, odnosno učlanjenje u Evropsku uniju samo sa verbalnom izjavom da će Kosmet uvek ostati deo Srbije, nisu prava izborna tema i motiv za glasače. Jer, niti će narodnjačka koalicija povratiti Kosmet ni za ko zna koliko godina, niti će Demokratska partija obezbediti Srbiji prijem u članstvo Evropske unije pod normalnim uslovima, kao ravnopravne članice Unije. I za jedan i za drugi demokratski blok članstvo u Evropskoj uniji ide preko minskog polja. Nepristajanje na otimačinu Kosmeta je i dugotrajna i trajna borba koja ne rešava pitanje preporoda Srbije. Proizilazi da obećanja partija, makar bila i iskrena - a nisu - ni problem Kosmeta, nisu prave teme na ovim izborima. Prava tema je sadržana u zahtevu za temeljne promene u političkom životu Srbije. O promenama danasa govore samo radikali. Ali, oni pod promenama podrazumevaju da samo zamene demokratske partije u vlasti. Međ, da li sama takva zamena može da znači i stvarnu promenu u našem društvu? Radikali su, takođe, bili u vlasti i sigurno nisu promenili Srbiju nabolje. NJima je i sama reč demokratija opora kao kisela jabuka. Ne zato što demokratija kod nas zaslužuje divljenje, već zato što demokratija kao način življenja odudara od radikalske politike. Uostalom, ni u radikalnoj ali ni u bilo kojoj drugoj našoj partiji ne postoji unutarpartijska demokratija u punom smislu značenja te reči. Svoju političku moć radikali zasnivaju pre svega na pogrešnoj politici demokratskih partija u Srbiji koje se ne bore za dobrobit radnih ljudi, siromašnih slojeva društva i izbeglica, već podržavaju liberalni kapitalizam sa prekonoćnim milionerima i tajkunima. Demokratska partija je članica Socijalističke internacionale koja okuplja socijalističke i socijaldemokratske partije. Bilo bi zato normalno da naša Demokratska partija vodi onakvu politiku prema radničkoj klasi i siromašnim građanima kao što to vekovima čine socijaldemokrate u Skandinaviji. Činjenica da u najužem rukovodstvu Demokratske partije sede milioneri koji su se na do sada neispitan način obogatili, ali i udruživanje DS sa problematičnim partijicama samo radi glasova, govori da nešto nije u redu sa tom partijom koja se naziva demokratskom partijom. Naša DS je isto toliko socijalna partija koliko i Demokratska partija Sjedinjenih Američkih Država. Radikali poručuju, a sada i lider DSS-a Vojislav Koštunica, da će - ako dođu na vlast - pokrenuti pitanje naših tajkuna i milionera. I za jedne i za druge je to samo propagandni usklik jer su i jedni i drugi imali dovoljno vremena da to pitanje pokrenu. Radikali su lako mogli da okupe većinu poslanika u Parlamentu za pokretanje tog pitanja. Zabrinjavajuće je da značajan broj naših glasača još veruje našim partijama i njihovim obećanjima. Taj fenomen bi politički analitičari morali da objasne daleko pre nego što se upuštaju u prognoziranje koja će partija dobiti koliko glasova birača. Politički analitičari u stvari skreću pažnju glasača sa suštinskog zahteva: za temeljnim promenama u političkom životu zemlje, što podrazumeva radikalne promene u programskoj politici partija i njihovoj kadrovskoj politici. Potpisnik ovih redova, naravno, nema iluziju da se promene o kojima je u ovom napisu reč danas mogu ostvariti. Nažalost. Ali, važno je da shvatimo šta se mora uraditi kako bismo izgradili ekonomski i socijalno snažnu demokratsku Srbiju koja će obezbediti narodu dostojan životni standard. Nije sudbinsko pitanje da li će nas Evropska unija primiti u članstvo kao ravnopravnu članicu, ako to uopšte budu hteli. Ali, i ne moraju. Širok je ovaj svet. Bogdan Popović Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/
