Ustav Kosova Srbima ništa ne garantuje Autor: Željka Jevtić | 11.04.2008 - 08:33
Ustav Kosova nalik je bilo kom drugom najvišem pravnom aktu evropskih država sa dugom tradicijom demokratije. I u tome je, mada na prvi pogled izgleda nelogično, i najznačajniji problem dokumenta, za koji vlasti u Beogradu tvrde da je ništavan, ali po čijim će odredbama živeti Srbi sa Kosova i Metohije čim izađu iz svojih enklava. Najjednostavnije rečeno, osnovni nedostatak Ustava Kosova jeste u činjenici da je pisan kao da je reč o prostoru blagostanja, a ne teritoriji na kojoj je uzurpirana čak i privatna imovina i gde jedna zajednica, srpska, nema ni zagarantovanu bezbednost. Ustavom Kosova nije regulisana nijedna od presudnih stavki za život srpske zajednice, počev od lokalne samouprave pa do očuvanja srpske kulturne baštine. Činjenica da po odredbama ustava Republika Kosovo, koja je unilateralnim proglašenjem osnovana pre 54 dana i koju je do sada priznalo 36 država, nije nacionalna, već država „njenih građana“, malo znači srpskoj zajednici. Srbi gotovo da se ne pominju u tekstu dokumenta, praktično se ništa ne precizira, a još manje garantuje. Tako najbitnije odredbe za opstanak i organizovanje života Srba, a one se tiču lokalne samouprave, nisu ni definisane Ustavom kao najvišim pravnim aktom, već će to biti učinjeno naknadno zakonom o lokalnoj samoupravi. Jedna od retkih stavki koja je Ustavom precizirana je zagarantovani broj Srba u parlamentu (10) i jedan ministar i dva potpredsednika u Vladi. Nema ni posebno utvrđenih mera koje bi sprečile preglasavanje kada je reč o bitnim odlukama za život srpske zajednice. Ustav je pisan na osnovu predloga Martija Ahtisarija, ali ne uvažava ni ovaj dokument, iako je upravo njime kosovskim Albancima data nezavisnost. Tako se i Ahtisarijev plan koristio selektivno, po svemu sudeći, onako kako je to odgovaralo piscima Ustava. Bez garancija za povratak - Ovakav tekst Ustava je, manje više, u opticaju već dve godine. Njegovo donošenje je deo koordiniranog plana na relaciji EU - Vašington - Priština i između ostalog ima za cilj da poveća broj zemalja koje treba da priznaju nezavisnost. Ne treba da čudi vlasti u Beogradu što će još novih 20-30 država priznati Kosovo - kaže za „Blic“ Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose. On kaže da je strašna greška srpske politike to što se nije potrudila da taj tekst Ustava kada se već piše izgleda drugačije. „Najgore je reći - taj ustav za nas ne postoji - kao što već pričaju ovde u Beogradu, jer taj dokument će se na Kosovu koristiti, a tamo živi naš narod“. Ali, krenimo redom. Iako se Ustav Kosova poziva na Ahtisarija čiji predlog treba da je osnova novog kosovskog dokumenta, to nije ispoštovano. Tako se u Ustavu ne pominju nove opštine, nema garancija za povratak, nema reči o restituciji imovine i vraćanju oduzetog. Čak, kako dodaje Dušan Janjić, nije poštovana ni odredba da je zastava Kosova multietnička jer simboli dva osnovna naroda su orlovi, a ne pet zvezdica koje su na novoj zastavi. Može zazvučati kao šala, ali i ovaj primer na dobar način oslikava kakav je sadržaj Ustava Kosova i koliko su poštovane odredbe Ahtisarija. - U korpusu ljudskih prava nema ništa spektakularno. U Ustavu je, međutim, bitna stavka o prenosu suverenosti. Ona je neophodna za ulazak u EU i neophodna je za svaku zemlju. Bio sam predlagač da se to unese u naš Ustav, ali dobio sam odgovor: „Možda kasnije“ - kaže za „Blic“ pravni ekspert profesor Vladimir Todorić. Komentarišući Ustav Kosova, on kaže da je dobro što postoji garantovani broj poslanika za srpsku zajednicu, ali i dodaje da je mogao biti veći od 10. Todorić, međutim, ističe da Ustavom nije garantovano učešće srpskih članova Ustavnog suda Kosova. - Međutim, glavna zamerka jeste činjenica da nije regulisano pitanje lokalne samouprave i svega što to nosi, obrazovanja, zdravstva... To je suštinsko pitanje i ono nije regulisano Ustavom. A za srpsku zajednicu je, naravno, bitno da takve stvari budu regulisane Ustavom jer se njegove odredbe ne mogu menjati. Tako je pitanje lokalne samouprave svedeno na zakon, a zakoni se mogu menjati - ističe Todorić. On dodaje da je dobra odredba da se suštinski zakoni mogu donositi samo kvalifikovanom većinom. „Ali, opet, srpska zajednica i ostale neće biti u mogućnosti da blokiraju tako nešto.“ Otimačina imovine Ustavom Kosova privatna imovina je zagarantovana, a društvena postaje imovina države Kosovo. Ekonomski analitičar, magistar Nenad Vasić kaže da Srbija smatra da je to otimačina, a vlast u Prištini da je reč o preuzimanju. „Odnosno, formalno-pravno sledbeništvo na osnovu priznate državnosti.“ - Ono što je bitno jeste ipak činjenica da je privatna imovina kosovskih Srba njihovo neprikosnoveno pravo. Kada je reč o Srbima kojima je uzurpirana imovina, oni već vode postupke da ostvare svoje pravo, i to im niko ne može ugroziti na osnovu dokumentacije koju su priložili. Međutim, šta sada predstoji vlastima u Beogradu? To je podnošenje kolektivne tužbe gde bi sva srpska imovina i potraživanja bila utužena pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu - kaže Vasić. On dodaje da je formiran ekspertski tim koji će raditi na tome i „sada je samo pitanje vremena kada će kompletirati imovinsku i vlasničku dokumentaciju i procenu naših tačnih potraživanja“. - Međutim, jako je važno da Srbija zatraži odgovor od svih zemalja koje su priznale Kosovo, da li priznaju imovinska prava ili ne - ističe Vasić. Nemoć Beograda Kosovo je Ustavom dobilo bezbednosne snage i obaveštajnu službu. Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Dragišić kaže da je ono što stoji u kosovskom ustavu kada je reč o bezbednosnim strukturama, manje-više prepisano iz ustava koji su sastavljani od devedesetih do danas. - Oni su proglasili nezavisnost, pa je logično da će razvijati i te stvari. Ali, to je protivno Rezoluciji 1244, završnom aktu iz Helsinkija i svim ostalim međunarodnim propisima. To je račun bez krčmara i sporan je sam Ustav, a ne njegova sadržina - zaključuje Dragišić. Od 1999. godine pa do danas, vlasti u Beogradu nisu uspele da zaustave nijedan proces koji se odvija na Kosovu. Tako je i sa Ustavom Kosova. Pred Srbe je otuda stavljan gotov dokument na koji više nisu mogli da utiču. Vladimir Todorić konstatuje: „Da su beogradske vlasti pregovarale o garancijama za srpsku zajednicu, a ne o nekim drugim stvarima, i ovaj ustav bi imao veće garancije za Srbe“. Ustav Kosova stupiće na snagu 15. juna ove godine i njegovom usvajanju pre dva dana u Skupštini Kosova prisustvovali su međunarodni predstavnici UN i EU. „Stratfor“: Zapad ciljao na Rusiju Primarni cilj Zapada nije bio da Kosovo postane funkcionalna država već da se polako, ali sigurno odstrani ruski uticaj sa zapadnog Balkana, ocenio je Peter Cajhan iz američke agencije za strateška istraživanja „Stratfor“. Uz ocenu da je Beograd „sada apsolutno poslednji bastion ruskog uticaja na Balkanu“ Cajhan je dodao je Zapad je „vrlo agresivno odigrao tu geopolitičku igru koja je nepromenljiva“. Istovremeno je dodao da „sada kada je ruski uticaj odstranjen očekuje smanjenje američkih trupa u čitavom regionu“. Cajhan je ocenio i da se „nezavisnost Kosova nije dogodila zbog samog Kosova“ već je, za Evropljane, ona značila „uklanjanje potencijalnih prepreka koje je Srbija stvarala, kako zajedničkom evropskom tržištu, tako i širenju Unije“, dok je za Amerikance „bila sredstvo potiskivanja ruskog uticaja iz regiona“. Događaji na severu Kosova, prema njegovim rečima, „zavisiće u najvećem stepenu od namera Beograda“. „NATO nema kapacitet da iz dana u dan, sistematski, nameće rešenje na severu Kosova. To znači, da ako paravojne, odnosno policijske jedinice Srbije odluče da uzmu u zaštitu Srbe na severu Kosova, vrlo je verovatno da ćemo imati de fakto podelu Mitrovice“, kazao je Cajhan. On je naglasio da ne može da kaže da je takvo rešenje već sada izvesno, ali je dodao da će „odluka o tome biti doneta u Beogradu, a ne u Vašingtonu ili Briselu“. http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=37490
