Dačiću, zaboravi ako možeš <http://www.glas-javnosti.co.yu/pismo/28887/dacicu-zaboravi-ako-mozes>
SPS koalicija, što se tiče ministarskih mesta, UO i ostalih nameštenja, i od jedne i od druge strane dobija slične ponude. Ostaje odlučujući faktor, a to je dogovor u četiri oka, u kome nesumnjivu prednost ima kandidat koji je najvećim delom učestvovao u vlasti jer je tako najviše stekao i sledstveno tome ima i najviše da ponudi. U ovoj trgovina zaborava za zaborav ili kako onomad reče g. Tadić bola za bol, koji se najlakše leči melemom vlasti bez časti, predsednik DS nudi zaborav za mračnu prošlost SPS, pranje biografije, pokazujući tako papsku moć da (pro)daje oproštaj grehova. U zamenu za taj zaborav g. Krkobabić treba da zaboravi ko je penzionere doterao do granice izumiranja i da poveruje da će iz prosijačkog šešira države pred bankrotom, pod čarobnim štapićem velikog iluzioniste, koji je državu, a i penzionere doveo do nestajanja, izrasti božićna jelka na kojoj će biti poklon za svakog, pa i njih. U zamenu za taj zaborav g. Marković treba da zaboravi (a očigledno i jeste) da DS nije nikako pomogla razvoj Jagodine, pa čak ni kulturno, jer je g. Brajović propustio da organizuje gostovanje Betovena u gradu Jovanče Micića, ali zato nije propustio da pokuša da organizuje izložbu šiptarskih „umetnika“ u Beogradu, na kojoj je trebalo da bude izložena (i bila je petnaestak minuta) slika srpskog krvoloka Adema Jašarija u prirodnoj veličini i da potom osudi patriote koji su to sprečili, a „umetnicima“ obeća nastavak iste, čim se za to stvore povoljne okolnosti. Ovaj njegov propust donekle je nadoknadio DS kandidat za premijera g. Pajtić, koji istu izložbu u Novom Sadu podržao i odbranio od snaga haosa i bezumlja, koje su tražile da se zatvori. Očigledno mu je ova akcija veliki plus u biografiji i kandidaturi za prvog ministra, a narečeni „umetnički performans“ je bio uvod u osvajanje vlasti u Novom Sadu i Vojvodini, baš kao što je i propast te izložbe u Beogradu bila najava promene vlasti u prestonici. U zamenu za taj zaborav g. Dačić treba da zaboravi satanizaciju, hapšenja i druge vidove progona članova SPS koje je sprovodila DS, kao i ono najbitnije - želju onih koji su glasali za SPS da se po završetku izbora formira patriotska vlada sa SRS i DSS. Zaborav za zaborav + bol za bol = dolazak i opstanak na vlasti, ali bez časti. Socijalni program će se sprovesti tako što će eksploatacija čoveka nad čovekom koju sprovodi DS kao zastupnik liberalnog kapitalizma biti zamenjena obrnutim modelom po sklapanju koalicije DS-SPS. Ali ova priča je priča i o principima, odnosno štetnosti istih, što je jedan od najbitnijih uslova bavljenja politikom. Po završetku Drugog svetskog rata, Amerikanci su pružili utočište jednoj diviziji (10.000) nacističkih zločinaca koje su upotrebili za obaveštajni rat protiv donedavnog saveznika SSSR, kao i naučnicima čiji su izumi donedavno ubijali savezničke civile i vojnike. Ti naučnici su pak pomogli da se stvori atomska bomba i pobije 300.000 civila nemačkog saveznika Japana. Ovaj vrhovni princip nemanja bilo kakvog principa kasnije su SAD demonstrirale, a i dalje to čine u Srbiji ne poštujući UN ni međunarodno pravo (bombardovanje, upotreba zabranjenog oružja, komadanje teritorije, mešanje u unutrašnju politiku putem podržavanja svim sredstvima onih koji će u našoj državi sprovoditi njihove planove). Domaći sledbenici ovog principa i što stari, što novi miljenici velikog brata nam upravo dokazuju koliko je učenik nadmašio učitelja, formiranjem za većinu birača nezamislive koalicije SPS - DS. Na drugoj strani, Koštunica koji je vraćajući mandat narodu otišao sa vlasti zbog za njega najvećeg principa, očuvanja teritorijalne celovitosti Srbije, uz SRS, gubitnik je ovih izbora po najjasnijoj mogućoj računici - broju poslanika u Skupštini Srbije. Imati pravi princip i boriti se za njega u politici u Srbiji je očigledno pogrešno. Makijaveli bi bio veoma ponosan na njegove srpske sledbenike. LJubiša Spasojević Novi Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/
