http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=122895&datum=2008-06-14
Svetska elita tajno o Srbiji
Zoran Miljatović, 14.06.2008 18:32:24
LAKO je biti skeptičan prema teorijama zavere, ali nije tako lako
odgovoriti na pitanje čemu onda potreba političko-finansijsko elite
planete da se redovno sastaje „iza sedam brava, krijući od javnosti i
gde se sastaje, i o čemu raspravlja, i zbog čega, uostalom, takva
tajnost ako nema šta da se prikriva...
Tako se prošle nedelje, od 5. do 8. juna, u apsolutnoj diskreciji, bez
najava u javnosti i saopštenja bilo koje vrste, u američkom gradiću
Čentili (u državi Virdžinija), što „Novosti“ prve otkrivaju domaćoj
javnosti, okupilo oko 225, bez preterivanja se može reći, sadašnjih i
budućih vladara sveta. Među njima i Karl Bilt, Joška Fišer, Ričard
Holbruk, Jap de Hop Shefer, Henri Kisindžer, holandska kraljica Beatris,
Kondoliza Rajs, Dejvid Rokfeler...
Sve ove ljude spaja jedno: 56. po redu sastanak grupe „Bilderberg“.
Od 1954, kada su se „odabrani“ prvi put sreli, na inicijativu holandskog
princa Bernara, u hotelu „Bilderberg“ u ovoj zemlji, po čemu je čitava
organizacija i dobila ime, ovi skupovi su redovni (prošle godine je
održan u Istanbulu). Cilj prvog sastanka sredinom pedesetih, danas niko
ne krije: stvaranje Evropske unije. Lideri okupljeni u „Bilderbergu“
videli su u tome jedinu šansu sučeljavanja, a pre toga snaženja,
zapadnoevropskog bloka prema SSSR-u. Tako je i bilo... Džordž Mekgi,
bivši američki ambasador u Zapadnoj Nemačkoj, kasnije je otvoreno
govorio da je Rimski ugovor (potpisan 1957), kojim je stvoreno
zajedničko tržište u Evropi, kreiran na sastancima „Bilderberga“. Tvrdi
da su i sve kasnije evropske institucije osmišljavane od „Bilderberga“.
Sastanci se od tada održavaju svake godine na drugom mestu (uglavnom u
Evropi), najčešće početkom juna, o njima se javnost ne obaveštava, ali
je u svetu već dovoljno zagriženih novinara koji su celu svoju karijeru
posvetili „otkrivanju tajne Bilderberga’“, stvorivši svoju paralelnu
informativnu mrežu uhođenja, odnosno otkrivanja gde će se moćnici te
godine okupiti i, ako je moguće, o čemu će raspravljati.
Ove godine, saznaje se, u hotelu „Vestfilds Meriot“ u Čentiliju našao se
i Barak Obama, što mnogi već vide i kao siguran znak da je on „odabran“
za novog predsednika Amerike. Baš kao što su ranije, pre svojih
strelovitih političkih uspona sa dugotrajnim dejstvom, na „Bilderberg“
sastanke pozivani Bil Klinton i Toni Bler...
Formalno, godišnji skup „Bilderberga“ izgleda ovako: na jednom mestu se
okupi trećina top-političara i dve trećine finansijsko-poslovnih
magnata, većaju tri dana bez straha da će njihovi stavovi dospeti u
javnost (i obezbeđenje mora ostati izvan prostorije za sastanke), ništa
se ne snima i ne beleži, a onda se raziđu, pojednostavljeno rečeno: na
izvršenje zadataka. Tvrdi se da je „tajnovitost neophodna da bi
diskusija bila stimulativnija“. Zanimljivo je, međutim, da udarni
američki mediji o ovim skupovima, po pravilu, ne informišu. Objašnjenje
je jednostavno: njihovi vlasnici i sami su na „Bilderberg“ listama.
Osnovni cilj „Bilderberga“ bio je jačanje evro-atlantskih veza, ali još
odavno je to preraslo u odnos ove osovine prema pretnjama koje dolaze od
ostatka planete. Odnosno, očuvanje i jačanje supremacije zapadne
civilizacije. Tako se ove godine, nezvanično su saopštili pojedini
učesnici, raspravljalo i o sajber-terorizmu, mogućem ratu sa Iranom,
izboru američkog predsednika, Rusiji...
U okviru rasprave o odnosima SAD i EU pominjana je, navode pojedini
mediji pozivajući se na neimenovane izvore, i Srbija. Izražena je
zabrinutost zbog „neizvesnosti“ koju „Srbija ni na Istoku ni na Zapadu“
politički i bezbednosno nosi i zaključeno je da su dozvoljeni svi napori
i troškovi (čitaj: sredstva) da se jedan naš orao otrgne od pogleda
usmerenog na istok i da se zemlja ubrzano uključi, veže, u sve zapadne
strukture kako bi se trajno „skinulo to pitanje“, jer pred Evropom i
Amerikom stoje izazovi koje ne treba opterećivati sitnicama u sopstvenom
dvorištu. Davanje nezavisnosti Kosovu se i posmatra u tom kontekstu, uz
opasku jednog od prisutnih da će svoju punu funkciju ispuniti tek ako se
na pravi način „nagradi“ (umiri) Srbija. Uzgred budi rečeno, ove godine
u Čentiliju bio je i potpredsednik „Fijata“ Džon Elkan.
Zanimljivo je da je 1999. godine, nama po zlu znane, skup „Bilderberga“
održan u Sintri od 3. do 6. juna, a da je prva tema bilo Kosovo.
Moderator rasprave bio je Henri Kisindžer, a prvi govornik Karl Bilt.
Njih dvojica su i ove godine bili u Čentiliju. Uopšte, među „Bilderberg“
zvanicima uglavnom tradicionalno preovlađuju Srbiji ne baš naklonjeni
političari.
Jedini predstavnik iz Češke, na primer, bio je ministar spoljnih poslova
Karel Švarcenberg, najtvrđi zagovornik priznavanja nezavisnosti Kosova,
poznat već petnaestak godina po stavovima koji prava Srba stavljaju u
drugi plan. Švarcenberg je, inače, i nasledni vitez reda „Zlatnog runa“,
osnovanog u vreme Austro-Ugarske kao način priznanja monarhije
najvernijim aristokratama, a posle njenog kraha ovaj red je nastavio da
se bori za habzburške vrednosti i, pre svega, katoličanstvo. Upravo
Švarcenbergovo odsustvo sa radnog mesta nagnalo je češke novinare da
istraže gde se nalazi, i na kraju im je potvrđeno - na skupu je
„Bilderberga“ u Čentiliju. „Kao privatno lice“, saopšteno je u češkom
Ministarstvu.
A onda se u tamošnjim medijima oglasio i Jirži Pehe, politikolog (nekada
desna ruka Vaclava Havela, još jedne Srbima nenaklonjene osobe), koji je
na „Bilderberg“ skupu bio 2001. Nije želeo da iznosi detalje, jer,
tvrdi, to je obaveza svih učesnika, ali je objasnio da je bio šokiran
brojem značajnih ličnosti kojima je bio okružen kada se, po pozivu
jednog nemačkog zvaničnika, našao na sastanku „Bilderberga“, kao o
otvorenošću i „dalekovidošću“ diskusija. Ne smatra da je „Bilderberg“
organizacija koja može nekoga da „progura“ u politički vrh, ali kontakti
koje tamo stekne svakako mogu više nego da pomognu.
Pa, nije ni čudo što su dve trećine učesnika iz poslovno-finansijske
elite - to je njihov način da utiču na stvaranje svetskog političkog
ambijenta za svoj biznis. Svojevrsna simbioza od koje moćnici imaju
koristi, a običnim smrtnicima ostaje da veruju ili ne veruju u teorije
zavere. Pehe se seća da je 2001. glavna glavna tema bio uspon Kine, ali
i „sudar civilizacija“, odnosno zapadnog i islamskog sveta, iako je skup
održan pre 11. septembra...
Kanadski pisac Danijel Estulin, autor knjige „Klub Bilderberg“, smatra
da je konačni cilj ove „grupacije silnih“ da kreiraju svetsku vladu,
„koju bi činili uticajni ljudi, s ciljem da kontrolišu sve značajne
resurse na planeti gde neće postojati nacije, već samo regioni, jedna
religija, jedan ustav, jedna crkva, jedna moneta i jedna država“.
Kao „organizacija kćerka“ „Bilderbergu“ formirana je kasnije
„Trilaterala“, preko koje se ostvaruje dijalog s Japanom. Ka cilju koji
navodi Estulin međukorak je, tvrdi se, stvaranje četiri velike svetske
unije: evropske, američke, azijske i afričke. Tek da pomenemo, krajem
maja ove godine u Sao Paolu formirana je Unija nacija Južne Amerike
(UNASUR), zajednica 12 naroda južne hemisfere američkog kontinenta, po
ugledu na EU.
Tako, zavere možda nema, ali jedno je sigurno: ako već ne želite da
prihvatite da neko organizovano radi protiv vas, utešite se time da
„neko misle za vas“. Da bi očuvao svoje pozicije, ne da bi popravio
vaše.
I CENA NAFTE
PRE tri godine na „Bilderberg“ skupu, kako je tada procurilo, zatraženo
je drastično poskupljenje nafte. Henri Kisindžer je tražio je cenu
barela od 150 dolara. Tada je bila samo 40, ubrzo je skočila na 70, a
danas je nadomak tada projektovane cifre.
TVRDO JEZGRO
„BILDERBERG“ je neformalna organizacija političara, predstavnika
vojnoindustrijskog sektora, bankara, poslovnih ljudi... Svojom
tajnovitošću donekle podseća na slobodne zidare, masone.
Tvori ga tvrdo jezgro, u koje se, na primer, mogu svrstati Dejvid
Rokfeler i Henri Kisindžer, a ostatak gostiju se poziva po trenutnoj
aktuelnosti, odnosno po tome koliko je perspektivno „ulagati“ u njih.
Štab je formalno u Hagu.
NAJMOĆNIJI U KLUBU MOĆNIH
Sastanku „Bilderberga“ u Čentiliju su, između ostalih, prisustvovali i:
Jozef Akerman, prvi čovek Dojče banke
Kejt Aleksander, direktor Nacionalne agencije za bezbednost SAD
Jan Peter Balkenende, premijer Holandije
Ben Bernanke, direktor američkih Federalnih rezervi
Karl Bilt, ministar spoljnih poslova Švedske
Mario Dragi, guverner Banke Italije
Ričard Holbruk, bivši političar, sada potpredsednik Perseusa
Džon Elkan, potpredsednik „Fijata“
Joška Fišer, bivši nemački ministar spoljnih poslova
Jap de Hop Shefer, generalni sekretar NATO
Volfgang Išinger, nemački diplomata
Henri Kisindžer, američki političar
Piter Mendelson, evropski komesar za trgovinu
Beatris, holandska kraljica
Kondoliza Rajs, američki državni sekretar
Dejvid Rokfeler, bivši predsednik Čejz Menhetn banke
Frans Timermans, holandski ministar za evropska pitanja
Sofija, španska kraljica
Žan-Klod Triše, predsednik Evropske centralne banke
Knut Volebek, visoki komesar za nacionalne manjine OEBS-a
Robert Zelik, predsednik Svetske banke.
IMPERIJALNI SKUP MASONA
U BEOGRADU je prošle nedelje (od 5. do 7. juna) održan veoma značajan
masonski skup - 39. Skupština Regularne velike lože Srbije. Bio je to
jedan od najvećih događaja u istoriji srpske masonerije, sa oko 70
stranih gostiju. Svog specijalnog izaslanika poslao je i vojvoda od
Kenta, veliki majstor Ujedinjene velike lože Engleske (ova imperijalna
loža retko šalje svoje predstavnike na skupove drugih masonskih
organizacija).
Kako „Novosti“ saznaju iz pouzdanih izvora, bili su prisutni, između
ostalih, i veliki majstori (prvi masoni) Vašington Di Sija, Austrije,
Švajcarske, San Marina, Luksemburga, Crne Gore, BiH, zamenici velikih
majstora Nemačke, Rumunije, Hrvatske, Italije, veliki kancelar
Ilinoisa... Neki od njih su i visoki državni zvaničnici u svojim zemljama.
U našoj loži tumače da je to znak da se Regularna velika loža Srbije
uvažava kao stožer masonerije u ovom delu Evrope.
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
