Dragan J. Vučićević: DOSTA ZLOČINA!
TOMINA ODLUKA
Tomislav Nikolić je, nema spora, najtalentovaniji srpski političar. Međutim, za
odsudnu, životnu bitku koja ga očekuje biće mu potrebno znatno više od talenta.
Biće mu potrebna hrabrost. Velika hrabrost
Čovek koji je od SRS-a napravio stvarno ozbiljnu stranku, Šešeljev učenik koji
je odavno nadmašio učitelja, majstor političke borilačke veštine koji bi, da
Srbija nije Srbija i da SRS nije SRS, odavno bio neprikosnoveni državni lider,
ima danas pred sobom krajnje nezahvalan izbor.
Ako, dakle, Toma ostane tu gde jeste, ako na mestu zamenika predsednika SRS-a
dočeka sredinu 2009. i sasvim izvestan Šešeljev povratak iz Ševeningena, on će
se vrlo brzo naći na udaru radikalskih ekstremista, u čijem se „smrtonosnom
okruženju" već odavno nalazi. Toma će, jelte, na prekom partijskom sudu biti
optužen za izdaju velikosrpsko-šešeljističke-Karlobag-Karlovac ideologije i
biće počišćen po kratkom postupku! A tada će moći da ode ili da peče rakiju u
svom omiljenom selu ili u minornu opoziciju.
Oni koji veruju da će Šešelj po povratku iz Haga nastaviti dobru stranačku
saradnju sa Tomom, ti nisu dovoljno dobro obavešteni o stanju u SRS-u i ti
nemaju pojma o odnosima Tomislava i Vojislava u poslednje dve-tri godine. Ti i
takvi, konačno, previđaju Šešeljev karakter, koji nikad nije mogao da podnese
da pored sebe ima boljeg, pametnijeg i uspešnijeg.
Drugi put kojim Toma može da krene, a za koji je potrebna velika hrabrost
(čitaj: velika muda), podrazumeva da Toma javno, jasno i glasno progovori o
svemu što mu se dešava, o svojim odnosima sa Šešeljem, ali i o svojoj ideji
kuda treba da ide „desna Srbija", čiji je neprikosnoveni lider postao u
godinama za nama. Taj put podrazumeva da Toma, ako ne bude moglo drugačije,
krene u solo političku karijeru, da osnuje novu partiju koja bi pomirila ideju
Srbije sa idejom Evrope i koja bi našla izlaz iz postojećeg radikalskog
ćorsokaka.
Odluka koju, na kraju, donese Tomislav Nikolić neće biti posledica samo njegove
nesporne političke inteligencije, već i lične ambicije. Pitanje je, naime, da
li Toma, posle svega što je prošao, ima više volje da se bavi visokom politikom
u zemlji Srbiji. Od njega, samo od njega zavisi.
http://www.pressonline.co.rs/
