Recept premijera Cvetkovića - Bliže sa Amerikom da bi ona uvažila naše interese - kakve su mu Šanse?
Prijateljstvo uslovljeno priznanjem Kosova! IGOR IVANOVIĆ: Amerika će ostvariti interes, ma kakvi nam bili odnosi, a ova infantilnost nas vodi u reprizu „Sartida“ - eto vam džabe, a američki ambasador će nekoliko političara da potapše po ramenu. DANKO POPOVIĆ: SAD neće da pljune, pa da oliže, a ni naša vlada nije tako naivna da misli da će Vašington promeniti politiku, već zbunjuje narod jer niko ozbiljan ne govori koje su koristi, a koje štete od prilaska Zapadu BEOGRAD - Premijer nove vlade Srbije Mirko Cvetković u svom ekspozeu kazao je da Srbija mora da poboljša odnose sa SAD i približi joj se kako bi ta sila, obavljajući svoje poslove na Balkanu imala većeg obzira prema srpskim interesima. Koliko je njegova pretpostavka da će nam se Amerika smilovati i, na primer, povući priznanje Kosova, zaista osnovana, odnosno da li ćemo „bolje odnose“ platiti priznavanjem „lažne države Kosovo“, sagovornici Glasa procenjuju jedinstveno. Skuplja dara nego mera. Pomena radi, dok su srpski ambasadori još povučeni iz zemalja koje su priznale Kosovo, neki naši političari, npr. Palma pozivaju upravo diplomate tih zemalja na okupljanje i bratsko druženje... Igor IvanoviĆ: Poboljšanje se zasniva na banalizaciji temeljnih vrednosti Zapada, pa vlada vodi politiku zaslepljena silom i obožavajući moć SAD. Ova infantilnost nema strategiju koja računa ima li smisla poboljšati odnose, i u kojoj meri, već onu koju smo videli na „Sartidu“- eto vam džabe, a par političara koji kontaktiraju sa ambasadorom SAD biće tapšani po ramenu. Amerika će ostvariti interes, ma kakvi nam bili odnosi. Ubeđivanje da nam je približavanje neophodno samo joj pomaže da ostvari tri cilja zbog kojih je i poslala ozbiljnog obaveštajca Kamerona Mantera i stvorila nam ovakvu vladu (gde je Arkanov tesni saradnik Palma proglašen barjaktarom EU). To su remećenje sporazuma s Rusima, indirektno priznanje Kosova (a šta je bolje od druženja u Jagodini sa ambasadorima zemalja koje su priznale Kosovo, a dve nedelje ranije se klelo da nikad neće priznati) i slabljenje konzervativne temeljne ideje Zapada - pakta crvene petokrake, što je kontinuitet anglosaksonske politike na Balkanu. Hoće da zavedu meki komunizam, bez vertikalnih odnosa, gde je sve površno i horizontalno. O tom banalizmu govorim. Obrad KesiĆ: Glavni američki interes na Balkanu je Kosovo i administracija Obame ili Mekejna će tražiti da direktno ili indirektno priznamo nezavisnost. Ako je vlada spremna da to uradi, naglo ćemo poboljšati odnose. Ako nije, sa SAD možemo samo sarađivati oko zajedničkih interesa - stabilnosti Balkana i ekonomskoj obnovi, baš kao i sa EU i Rusijom. Ključ je da konačno definišemo šta nam je nacionalni interes i da ga svi znaju. Onda bi imali okvir u kom bismo mogli da gradimo neke zajedničke interese, ali plašim se da ova vlada, kao i poslednjih osam godina, dobro zna da kaže šta neće, a vrlo loše šta neće i šta je moguće. Ima prostora za srednje rešenje - da odustanemo od zahteva da SAD povuče priznanje, a da oni ne forsiraju druge zemlje na priznanje. Time se otvara prostor za nove pregovore Beograda i Prištine. Ali, za to je potrebno da odredimo nacionalni interes, da se angažuje cela država, a ne samo diplomatija i da imamo mnogo efikasniji lobi. Danko PopoviĆ: Sa SAD bi trebalo da budemo u dobrim odnosima zato što će u sledećih dvadeset godina još biti sila. Ali, baš kao velika sila, Amerika neće da pljune, pa da oliže. Neće odustati od priznavanja kosovske nezavisnosti, kao što ni Srbija ne može da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost u južnoj pokrajini. Istina, na Balkanu nema sto metara granice, a da je nisu nacrtale velike sile. Vlada nije toliko naivna da misli da će SAD promeniti politiku, već to samo priča radi zbunjivanja naroda. Naime, pojavljuju se neke evrofobije, evrofilije itd, ali niko nije doveo ozbiljne ljude da kažu koje su koristi, a koje štete od približavanja Zapadu. Ali, moraćemo da se približimo, ne samo SAD, nego svima, jer kao mala i iznemogla zemlja trebalo bi da vodimo politiku iz vremena Miloša Obrenovića: „Pomozi Bog čaršijo na sve četiri strane“. A za Kosovo ćemo se opredeliti više u smislu poštovanja svete nego svetovne istorije. Autor: Diana <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/20> Milošević http://www.glas-javnosti.co.yu/
