Radmila Mićić iz Kanade pomaže deci sa Kosmeta
Donesite nam slobodu Zajedno sa monasima iz Dečana, srpskoj deci podelila je 50.000 dolara, a poslednju akciju nazvala je „650 osmeha za 650 dece“, što je otprilike broj srpskih mališana u Metohiji U porti orahovačke crkve sačekala me je pesma „Srbadija kliče cela, ne damo te Kosovo“. Stotinak mališana sa „zlatnim grožđem“ u očima pevalo je o svom i našem Kosovu. A ja sam u sebi plakala... Bilo me je sramota da vide kako ja plačem, iako živim u slobodnoj i bogatoj Kanadi, a oni pevaju u zarobljenom i siromašnom Orahovcu. Ovim rečima opisala je nedavni susret sa Srbima na Kosmetu Radmila Mićić, Srpkinja iz Kanade, koja se na predlog majki sa Kosmeta našla među dobitnicima srpskog pasoša. - Drugi put donesite mi i slobodu - rekla mi je mala crnooka devojčica Anđelija u Orahovcu, a meni se grlo zaledilo. Radmila je na Kosmetu, tačnije u Metohiji, bila polovinom jula ove godine. Uz pomoć Ministarstva za Kosovo i Metohiju i uz blagoslov episkopa lipljanskog Teodosija obišla je sve enklave u Metohiji. Zajedno sa monasima iz Dečana, srpskoj deci podelila je 50.000 dolara, prikupljenih u Kanadi. - Svako dete u Metohiji je dobilo po 40 evra, ali i dodir i zagrljaj od srpske zajednice iz Kanade - kaže ona. Akciju je nazvala, ovu poslednju, „650 osmeha za 650 dece“, što je, kako kaže, otprilike broj srpske dece koji živi u Metohiji. Sa porodicom se u Kanadu odselila 1989. godine, a kako kaže, imala je sreće pa je ubrzo dobila i posao iz snova - počela je da radi u biblioteci. POKLONI ZA NOVE ŽIVOTE - Ove godine sam u Orahovcu ostala pet dana. Gost Olivere i Blagoja Radića, bez struje i vode 12 sati dnevno. Ali sa mnogo ljubavi i vere. Pored novca darovala sam i bebe u Orahovcu i Hoči. To je bio poklon koji je poslala moja prijateljica Angelina Račić. Pun kofer novih stvari za bebe, za budućnost, za nove živote koji se rađaju među žicama - kaže ona. ZADIVILI KANAĐANE - Pre dve godine dovela sam 20 dece iz Kosovskog Pomoravlja u posetu Kanadi. Ravno godinu dana sam radila na sakupljanju novca za putne troškove. Deca su došla i donela lepotu, skromnost, poštovanje. Prestižni „Toronto Star“ je na dve strane doneo reportažu „Children of njar came to dance“ - Deca rata igraju i pevaju za slobodu. Prvi put je pisano u kanadskoj štampi o bodljikavim žicama i otetom detinjstvu srpske dece. Deca sa Kosmeta su zadivila kanadsku javnost - priča ona. SLUŠNI APARAT ZA MILICU - U Kamenici živi devojčica Milica Stamenković kojoj sam poslala 2.000 evra za slušni aparat. Milica ima 12 godina i gluvonema je. Najlepši osmeh i tugu u očima nosi Milica. Ali sada opet može da igra folklor - priča Radmila. - Ali, isti taj posao se pretvorio u moru kada su počeli ratovi u bivšoj Jugoslaviji. Propaganda je činila svoje. Srbi su satanizovani. Prva pomisao je bila da se spakujemo i vratimo u svoju zemlju. Ali, rekla sam sebi - nećeš odustati. To bi značilo da se bojim da govorim o našem stradanju. Na posao sam išla „naoružana informacijama“ koje sam istim studentima prikazivala. Ponašala sam se mudro i staloženo jer sam svoj posao morala da zadržim. Nekako u to vreme sam našla reportažu u jednom beogradskom dnevnom listu „Deco moja, kude li ste“. Potresna priča o majci sa Kosmeta, Srpkinji, koja traga za svojim sinovima, otvorila je nove horizonte za moju borbu. Pretočila sam je u monodramu i krenula sa izvođenjem. Na moje predstave su dolazili i Kanađani kojima sam delila skripte s prevodom. Zbog bola i nade koji sam nosila tumačeći lik majke Petre Kostić, žene koja traga za sinovima, Kanađani su plakali zajedno sa Srbima - priča Radmila, koja je ovu monodramu izvela krajem maja u Torontu na tri jezika i pobrala ovacije stranaca. Ali, sa istom monodramom ove godine nije prošla selekciju na Festival monodrame u Zemunu. Rekli su joj da se priča ne uklapa... Prvi njen odlazak na Kosmet bio je 2004. godine. Borna kola i vojnici koji „treniraju“ strogoću kroz centar Mitrovice bili su, kaže ona, bolno saznanje da je mir za Srbe daleko. Potpuni šok je, priča, usledio kasnije. - Došli smo u Gračanicu. Odmah za nama stigao je patrijarh Pavle u pratnji naoružanih vojnika. Za mene je to bilo strašno! Svetinja i njegova svetost u senci automatskih puški i stranih vojnika - seća se Radmila. Ove godine imala je pune ruke posla. U Plemetini je obišla samohranu majku Sonju Jakovljević, koja ima 11 dece. Darovala je i monahinje manastira Gračanica sa 1.000 evra. Objašnjava da „tamo gde su svetinje ograđene bodljikavom žicom stanuje i njena duša“. Na jesen sprema novo humanitarno veče „Veselo za veselje“. Novac koji se prikupi otići će za novu kuću samohrane majke petoro dece. Akciju je već blagoslovio vladika Teodosije i oni su već započeli radove na kući. - Mnogo ljudi je bilo deo ove plemenite akcije. Mnoge srpske porodice su svoju slavu, rođendane, krštenja podredile sakupljanju novca za decu Kosmeta. Umesto uobičajenih poklona, Aničići, Simići, Vukovići, Raćići.... zamole svoje goste da daruju donacije za tu decu - kaže ona. Autor: Ekipa <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/106> Glasa javnosti * Dodaj novi komentar <http://www.glas-javnosti.co.yu/comment/reply/35257#comment-form> * <http://www.glas-javnosti.co.yu/node/35257/print> Verzija za štampu
