Florans Artman za „Blic nedelje“: kako je CIA štitila Karadžića Klinton i Širak lično blokirali hapšenje
Autor: Tanja Nikolić Đaković | 10.08.2008. - 06:45 Tokom leta 2005. godine, dva agenta CIA zatražila su od policije Bosne i Hercegovine obustavu praćenja porodice Radovana Karadžića, akciju koju su naložili Karla del Ponte i Haški tribunal. Del Ponteova je imala informaciju da porodica održava kontakte s Karadžićem. Rekla je policiji BiH da će tako vrlo lako doći do Kardžića, kaže za „Blic nedelje“ Florans Artman, bivša portparolka haškog tužilaštva. Očigledno istu informaciju, tvrdi, imala je i CIA, koja nije želela da vidi Karadžića u Hagu. Kada je avgusta 2005. godine zatražila izveštaj o praćenju, Delponteovoj je rečeno, svedoči Artmanova, da izveštaja nema jer nije bilo ni praćenja. Nakon što je utvrdila da je praćenje obustavljeno po nalogu agenata CIA, koji su se predstavljali bosanskoj policiji kao predstavnici Tribunala, obratila se Stejt departmentu, oštro ih kritikujući za pomaganje u skrivanju haškog optuženika i zatražila objašnjenje za ovakav postupak. Usledio je kratak odgovor američke administracije: „greška u komunikaciji“. Artmanova tvrdi da je haško tužilaštvo u više navrata dalo Amerikancima tačne lokacije na kojima se krio Karadžić, ali da oni ništa nisu preduzeli. Takođe tvrdi da je Momir Munibabić, bivši šef bosanske tajne policije, smenjen po nalogu Pedija Ešdauna, tadašnjeg visokog predstavnika BiH, nakon što je ovaj bio efikasan u traganju za Karadžićem, a informacije prosleđivao Delponteovoj. Na operaciji u Beogradu 2004. Osim toga, navodi da je Joška Fišer početkom 2006. godine rekao Delponteovoj da je, prema izveštaju nemačke tajne službe BND, informisan da se Ešdaun lično sreo s Karadžićem krajem 2004. godine. - Del Ponteova je tražila izveštaj BND-a kako bi s tim suočila Veliku Britaniju, u nadi da će promeniti politiku, ali je Nemačka odbila zahtev - navodi Artmanova. Januara 2004. godine Haški tribunal je, prema njenoj tvrdnji, imao informaciju da je Karadžić na operaciji u Beogradu. Dostavili su adresu Beogradu i neki članovi vlade, kako navodi, bili su spremni da ga uhapse, ali su SAD intervenisale i stopirale akciju. Nekoliko dana kasnije, KGT-ov tim za lociranje pronalazi Karadžića na oporavku u Zaovinama, nekoliko kilometara daleko od granice sa Srbijom. Informacija je odmah preneta komandi SFOR-a u Sarajevu. Nekoliko sati kasnije helikopteri nadleću oblast i tako upozoravaju Karadžića. - Imali smo na pretek informacija gde su begunci, ali uvek bi se ispostavilo da neka od te tri zemlje, SAD, Britanija ili Francuska, blokira hapšenje. Nekada bi akciju hapšenja blokirao lično Širak, drugi put Klinton - kaže Artmanova. Govorim istinu - Mogu da me pljuju, da govore kako lažem, ali govorim na osnovu autentičnih izjava i dokumenata. Baza koju sam uspela da sakupim nije potpuna, ali sve što sam iznela je na osnovu podataka. Jednostavno, ne možemo verovati ni Beogradu ni Zapadu da nisu mogli da ga pronađu trinaest godina - kaže Artmanova. Šta se dogodilo, zašto i kako je Karadžić izgubio zaštitu Zapada, i SAD? Artmanova kaže da je Vašington shvatio da je Karadžić van sudnice prepreka za budućnost regiona i objašnjava da su SAD izvršile dodatni pritisak da se Srbiji omogući što brži pristup EU nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. S vodećim čelnicima EU dogovor je lako sklopljen. Ali ostala je Holandija kao problem, koja se oštro protivila toj nameri ukoliko se Mladić i Karadžić ne nađu u Hagu. - Bilo je lako sklopiti dogovor s pojedinačnim ministrima u tajnim razgovorima do četiri sata iza ponoći - kaže ona. Ali Sporazum o pridruživanju i asocijaciji treba ratifikovati u parlamentima zemalja EU, pa i holandskom. A s parlamentom, kako ističe, ne može se postići tajni dogovor i nema pregovora. Holandski parlament nije odustajao od svog zahteva, zbog specifične uloge koju su holandski UN vojnici odigrali u Srebrenici, što je rezultovalo i padom njihove vlade. Ne bi imali načina da sada objasne svojoj javnosti zašto su pristali na ustupak Srbiji. - Karadžić ili Mladić, ili oboje u Hagu, preostalo je kao jedino rešenje. Vašington i Beograd procenili su da ima više štete ako je Karadžić van Haga, iako se on šalje u Hag uz veliki rizik - navodi Artmanova. Ona veruje da hapšenje Karadžića nikada nije bio problem za Srbiju koliko za Zapad, za razliku od Mladića, kojeg Haški tribunal tretira kao čvrstu kariku zločina koja povezuje Beograd i Bosnu. Za razliku od njega, poznato je da se Karadžić distancirao od Beograda. - Hteo je za sebe mesto kralja, a ne namesnika. Sada kada je Karadžić najzad uhapšen, on može puno toga da ispriča o tajnim dogovorima koji su doveli do pada Srebrenice. Za zapadne velike sile njegovo svedočenje predstavlja veliki rizik. Do sada nije bilo čvrstih dokaza da su zapadne zemlje predale Srebrenicu u zamenu za saradnju Srba na mirovnom procesu - kaže Artmanova, i dodaje - ali, ako iko može da zna o takvim tajnim dilovima, onda je to Karadžić. Mladić uslov za članstvo u EU Ukoliko Mladić ne bude uhapšen u narednim nedeljama, ili najkasnije do kraja godine, nikada mu neće biti suđeno u Hagu - kaže Florens Artman, biša portparolka haškog tužilaštva. - U Tribunalu smo imali podatak da je sve od 1997. do 2006. godine, kada sam napustila Tribunal, Mladić u Srbiji. Gde se i da li se sada izgubio, ako vlasti u Beogradu tvrde da nije u Srbiji, svejedno je. Srbija i Zapad moraju ga izručiti ako žele za Srbiju članstvo u EU - kaže Artmanova. Dodaje da nije vidovnjak da kaže hoće li i kada Mladić biti uhapšen, ali tvrdi da zna matematiku. Podseća da se prvostepena suđenja završavaju 2009. godine. - Dalja suđenja se neće otvarati. Uz to, računajte da se obično na pripremu odbrane traži od šest do 10 meseci. I ako Mladić do kraja 2009. godine ili ranije ne bude doveden u Hag, a od Saveta bezbednosti se ne dobije crno na belo da se produžava mandat tog suda, Mladiću nikada neće biti suđeno u Tribunalu - kaže Artmanova. http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=52538
