Haos u Americi
Slobodan PAVLOVIĆ, 18.09.2008 18:16:01
VAŠINGTON
OD STALNOG DOPISNIKA
DA li se SAD povlače sa pozicije globalnog svetionika neprikosnovenog
kapitalizma, zasnovanog na slobodnom tržištu? - glasi pitanje koje se u
protekla 24 sata često čuje u američkoj javnosti, šokiranoj eksplozijom krize
finansijskog sistema ekonomski najjače sile sveta.
Tržište je, preko Vol strita, poslalo u sredu novo upozorenje - indeks
vrednosti njujorške berze pao je za dodatnih 450 poena. Posle toga je i u
Kongresu krenula debata, koju su već inicirali mediji - hoće li se pretvoriti u
bumerang politika odlazeće Bušove administracije, da desetinama milijardi
dolara poreskih obveznika spasava bankrotstva doskora neprikosnovene gigante
velikog privatnog biznisa?
Zaokret na tom terenu je evidentan. Posle bacanja "pojasa za spasavanje"
nosiocima hipotekarnih stambenih kredita, država je u utorak, sa 85 milijardi
dolara, otkupila najveći deo duga multinacionalne osiguravajuće kompanije AIG.
- Republikanci ne samo što negiraju u praksi svoju tradicionalnu retoriku o
vrednostima slobodnog tržišta i opasnostima od intervencija države, već i
uveliko diskredituju napore da tu politiku promovišu među onima u svetu koji
nas još vide kao uzor - oglasio se demokratski predsednički kandidat Barak
Obama.
Administracija je prešla tačku sa koje joj više nema povratka, ocenio je Ron
Černou, jedan od vodećih američkih ekonomista:
- Ironija je u svemu ovome da republikanci, poklonici slobodnog tržišta,
povlače poteze na koje demokratske administracije ni u snu nisu pomišljale.
Ministarstvo finansija i Direkcija federalnih rezervi nemaju plan za ovu
situaciju. Ide se iz krize u krizu, problemi se rešavaju u hodu... Nema
artikulisane politike. Mreža za spasavanje, koju su počeli da postavljaju
prošle nedelje, proširuje se iz dana u dan i čini se da joj nema kraja.
Zanimljivo viđenje tekuće krize američkog finansijskog sistema izneo je u
američkim medijima i Mario Monti, jedan od eksperata Evropske komisije iz
Brisela.
- Za osnovnu tezu protivnika slobodnog tržišta u Evropi i bilo gde u svetu
sadašnja događanja u Americi predstavljaju izvanredan argument. Sad mogu da
kažu, mirne duše, da Vašington svojim ponašanjem negira fundamentalne principe
tržišne ekonomije, čiji su barjaktar upravo Sjedinjene Američke Države. Jedna
je stvar kad država rešava finansijske krize u Rusiji, Meksiku ili negde u
Aziji, ali je nešto sasvim drugo kad se to sad dešava u srcu kapitalizma -
ocenio je Monti.
UGROŽEN REJTING
SPASAVANJE najveće osiguravajuće kuće na svetu, AIG, za koju je američka vlada
"zalegla" odobravanjem kredita od 85 milijardi dolara, povećalo je pritisak na
sadašnji vrhunski kreditni rejting SAD, izjavio je Džon Čejmbers, ekspert
ugledne rejting agencije "Standard end Purs". Rizik će povećavati i rastući
troškovi vlade za održavanje finansijske stabilnosti SAD, koji bi, prema
mišljenju Čejmbersa, u slučaju "duboke i duge recesije", mogli da dostignu čak
24 procenta vrednosti bruto domaćeg proizvoda.
* * * * *
ODJECI FINANSIJSKE KRIZE IZ SAD PRELILI SE I NA RUSIJU
SPAS ZA BANKE
MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA
RUSKE vlasti raspolažu dovoljnim sredstvima da obezbede stabilnost u
finansijskoj sferi i tržište
će dobiti svu neophodnu podršku - izjavio je predsednik Dmitrij Medvedev i
naglasio da Rusija ima dovoljne rezerve, snažnu ekonomiju, što je garancija da
se neće dopustiti potresi poput onih u Americi.
Nije tajna da su glavni izvor novca mnogim ruskim bankama bili jeftini krediti
na Zapadu. Kriza u Americi lančano se odrazila na jedan broj ruskih banaka i
fondova. Vrlo lako se i u Rusiji može zakomplikovati situacija sa hipotekarnim
kreditima.
Poslednjih dana cena nafte je pala, a jedan broj ruskih banaka ima problema sa
likvidnošću. Ministarstvo finansija je napravilo plan kako da pomogne bankama.
Novac će se izvaditi iz državnnih rezervi. Glavnu ulogu trebale bi da odigraju
najveći - Zbergbanka VTB (banka za spoljnu trgovinu) i Gasprom banka. Centralna
banka Rusije je smanjila procenat obaveznih rezervi koje banka mora da ima.
Predsednik Centralne banke Rusije Sergej Ignatjev je priznao da postoji i
"kriza poverenja među bankama".
B. VLAHOVIĆ
KRIZA GRAĐEVINARSTVA
ANALITIČARI predviđaju da će u Rusiji doći do krize građevinarstva. Velika
građevinska kompanija "Miraks grupa" koja mnogo gradi u Moskvi već je objavila
godišnji moratorijum na gradnju objekata koji nisu započeti. Direktor Sergej
Polonski kaže da su ranije dobijali kredite sa 8,5 posto kamate, a sada im se
nudi sa 25 posto. Uzgred rečeno, donedavno je reklamirala i nudila objekte u
Crnoj Gori. Očekuje se da će se napokon u evropskom delu Rusije zaustaviti rast
cena stanova.
* * * * *
NEVOLJE AMERIKE ŽESTOKO UGROŽAVAJU SVETSKA TRŽIŠTA
PAD SVIH BERZI
FINANSIJSKA kriza koja je počela pre 13 meseci u Americi slomom tržišta
hipotekarnih kredita, i pored svih napora da ne "zapljusne" ceo svet, u
četvrtak je, posle kratke stabilizacije, ušla širom planete u novu fazu.
Uprkos direktnoj intervenciji američkih federalnih rezervi (FED) radi
spasavanja domaćeg, ali i finansijskih tržišta najmoćnijih zemalja sveta koja
su tesno povezana sa američkim, na najvećim berzama - od njujorške, preko
evropskih do onih u Aziji, ponovo se beležio pad vrednosti akcija. Najveći pad
vrednosti zabeležile su azijske berze - u Hong Kongu, Tokiju, Šangaju, Tajvanu
i Indiji - između dva i sedam odsto.
Ni hitna odluka šest najvećih i najmoćnijih centralnih banaka sveta - evropske,
engleske, japanske, kanadske, švajcarske i američkog FED da, pre svega svojim
finansijskim institucijama, priteknu u pomoć sa ukupno oko 180 milijardi
dolara, nije pomogla.
Evropski eksperti, čije mišljenje citiraju, pored ostalih, "Fajnenšel tajms" i
"Ekonomist", procenjuju da hitne "injekcije" za oporavak finansijskih tržišta
Evrope "neće uskoro obnoviti poverenje u evropske berze". Oni dodaju da su
takve mere "već viđene u nedavnoj prošlosti i da zbog toga sledi dugoročna
kriza berzi". Isto tako, kako kažu, Evropa će morati u najskorije vreme da
"menja kreditnu politiku, kako za privredu, tako i za stanovništvo". (D.
MARKOVIĆ)
ZLATO SKAČE
SVETSKI investitori su hitno pribegli oprobanom receptu - da zamene novac, ili
akcije, za zlato. Ovaj metal je u četvrtak dostigao rekordnu cenu za poslednjih
nekoliko meseci od 871,2 dolara za uncu. Istovremeno, prosečna cena barela
sirove nafte iznosila je 96 dolara.
* * * * *
ANALIZA EVROPSKOG SAVETA ZA ODNOSE SA INOSTRANSTVOM
SLABI UTICAJ ZAPADA
LONDON - Zapadna politika u pogledu ljudskih prava, sloboda i multilateralizma
gubi uticaj u UN zbog velike promene u ravnoteži moći u korist Kine, Indije,
Rusije, islamskog sveta - ističe se u analizi evropskog uticaja u UN, koju je,
na osnovu dugoročnih obrazaca glasanja u glavnim telima UN, sproveo Evropski
savet za odnose sa inostranstvom.
Tom značajnom gubitku uticaja u protekloj deceniji, kako prenosi "Gardijan",
doprinosi "produženi trend" neuspeha zapadne politike u kriznim regionima od
Burme do Balkana.
- EU prolazi kroz period usporene krize u UN. Problem je u gubiku moći da se
postave pravila. UN sve više oblikuju Kina, Rusija i njihovi saveznici... Zapad
je u haosu. Neslaganje EU sa SAD po brojnim pitanjima o ljudskim pravima u UN
za vreme Buša oslabilo je i jednu i drugu stranu - navodi se u izveštaju.
http://www.novosti.rs/
