Dvojno na dugom štapu
19.09.2008 18:40:01
STOTINE hiljada stanovnika Srbije i Crne Gore s nestrpljenjem očekuju kada će
se vlade dve države dogovoriti o problemu dvojnog državljanstva, jer je to
preduslov za rešavanje njihovih mnogobrojnih problema.
I, uprkos različitom pristupu ovom pitanju - u slučaju Crne Gore restriktivnom,
a Srbije znatno liberalnijem, predstavnici obe zemlje ističu da je kompromis
moguć i izražavaju uverenje da će sporazum biti potpisan. Neka predviđanja
govore da bi to moglo da se dogodi još u prvoj polovini oktobra.
Srbija se, kako je objašnjeno, u svom stavu rukovodi preporukama Parlamentarne
skupštine SE koje podržavaju dvojno državljanstvo kao jedno od osnovnih
ljudskih prava, koje se bazira i na istorijskim, etničkim i kulturnim vezama
dva naroda.
Prema crnogorskom zakonu, dvojno državljanstvo se može ostvariti samo u tri
slučaja:
* kada je stečeno do dana proglašenja nezavisnosti Crne Gore, 3. juna 2006.
godine,
* kada je reč o supružniku koji u braku sa crnogorskim državljaninom provede
najmanje pet godina,
* i u slučaju deteta rođenog u mešovitom braku.
Zakonom o sprovođenju crnogorskog ustava predviđeno je da oni koji su drugo
državljanstvo stekli posle 3. juna 2006. moraju da ga se odreknu do 22. oktobra
da bi zadržali crnogorsko.
Oni koji su do 3. juna 2006, praktično do proglašenja nezavisnosti Crne Gore,
imali dvojno državljanstvo zadržaće oba, jer se to računa kao stečeno pravo.
Crnogorska vlada je u četvrtak usvojila platformu za razgovore o dvojnom
državljanstvu sa svim bivšim republikama SRJ, a prvi razgovori su već zakazani
sa predstavnicima Hrvatske i biće održani 24. septembra u Dubrovniku.
Izmenama zakona o državljanstvu Srbije, od 24. septembra 2007. godine, reguliše
se pravo na sticanje srpskog državljanstva državljanima Crne Gore koji su u
trenutku raspada državne zajednice imali prebivalište na teritoriji Srbije.
* Državljaninom Srbije se, prema tim rešenjima, smatra i crnogorski državljanin
koji je 3. juna 2006. godine (na dan kada je Srbija postala pravni sledbenik
državne zajednice SCG) imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije, ako
podnese pisanu izjavu da se smatra državljaninom Srbije i zahtev za upis u
evidenciju državljana. Oni imaju rok od pet godina u kome mogu podneti zahtev
za sticanje srpskog državljanstva.
* Državljanstvo Srbije mogu dobiti i pripadnici srpskog naroda koji nemaju
prebivalište na teritoriji Republike, bez otpusta iz stranog državljanstva.
Uslov za to je da su napunili 18 godina, da im iz zakonskih razloga nije
oduzeta radna sposobnost, kao i ako podnesu pismenu izjavu da Srbiju smatraju
svojom državom. Zahtev za
prijem u srpsko državljanstvo na osnovu ovog člana može se podneti u roku od
dve godine od stupanja zakona na snagu.
U CRNOJ GORI 100.000 GRAĐANA ČEKA DOGOVOR
SRBI NA ČEKANJU
GRAĐANI Crne Gore koji nemaju njeno državljanstvo, mogu ga dobiti prijemom, uz
uslov da se odreknu državljanstva koje imaju, jedna je od osnovnih stavki
platforme koju je Vlada Crne Gore pripremila i koji će ponuditi republikama
bivše Jugoslavije.
Ovakava politika najviše će pogoditi oko 100.000 građana Crne Gore koji imaju
državljanstvo Srbije. Ukoliko bilateralni srpsko-crnogorski sporazum, oko kojeg
tek treba da se dogovori, ne predvidi drugačije, oni će morati da uzmu otpust
iz državljanstva koje imaju.
Zakonom o sprovođenu Ustava predviđeno da do 22. oktobra crnogorski građani
koji imaju državljanstvo druge države moraju da odluče hoće li ga zadržati ili
će se opredeliti za crnogorsko. Oni koji su dvojno državljanstvo stekli do 3.
juna 2006. godine, kada je proglašena crnogorska nezavisnost, moći će da ga
zadrže. To su uglavnom Hrvati u Crnoj Gori, kojima je matična država omogućila
dobijanje hrvatskog pasoša, a što su oni u velikoj meri iskoristili.
Građani sa srbijanskim državljanstvom u Crnoj Gori, koji su i najbrojniji, još
se nadaju sporazumu dve države, koji bi ih poštedeo troškova, trke za
dokumenta, ali i - emotivnih dilema. Oni sada, iako u Crnoj Gori žive već
decenijama, ne mogu dobiti lična dokumenta jer nemaju crno na belo da su
crnogorski državljani. A da bi to postali, moraju se "ispisati" iz svog
državljanstva, prikupiti mnogobrojne papire, i čekati na odluku MUP-a do pola
godine, koliko je rok za odgovor na ovakav zahtev. (V. R.)
BRISANJE IZ BIRAČKOG SPISKA
SOCIJALISTIČKA narodna partija pokrenula je pitanje ustavnosti Zakona o
biračkom spisku na osnovu koga je već počelo brisanje građana iz biračkog
spiska, uglavnom državljana Srbije. Upravni sud već je poništio nekoliko
rešenja o brisanju u Podgorici.
Inače, ako se nastavi ova praksa, iako ne dođe do dogovora dve države,
najamanje 50.000 birača srpske nacionalnosti u Crnoj Gori ostaće bez biračkog
prava, a to će značajno promeniti političku scenu Crne Gore.
PROBLEM
NAJVEĆI problem imaće građani koji su srpsko državljanstvo stekli posle 3. juna
2006. godine pošto, prema odlukama Crne Gore, oni gube pravo na crnogorsko
državljanstvo.
Srbija je spremna da omogući da državljani Srbije mogu da zadrže i
državljanstvo Crne Gore, kao i da državljanima Crne Gore omogući da dobiju
državljanstvo Srbije bez gubitka crnogorskog.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=128854&datum=2008-09-20
