Srbin je prvo pero Amerike
Marko Lopušina, 04.10.2008 19:55:09
Volter - Volt Bogdanić
Kada smo prvi počeli da pišemo o otrovnim kineskim proizvodima na američkom
tržištu bili smo javno napadani da stvaramo zaveru protiv kineskog naroda i
njegovih američkih prijatelja. Bilo je potrebno da se nekoliko stotina hiljada
kineskih igračaka spali u SAD da bi Amerikanci priznali da su kupovali toksične
proizvode. Niko se, tada, međutim, nije izvinio našoj redakciji i našim
novinarima, koji su otkrili ovaj prljavi biznis - rekao je proletos direktor
magazina „Njujork tajmsa“, u trenutku kada su njegovi reporteri Džek Huker i
Volter Bogdanić postali dobitnici Pulicerove nagrade za novinarstvo u 2008.
godini.
Zvanično, Huker i Bogdanić su time proglašeni za najbolje novinare istraživače
u SAD i na engleskom govornom području u svetu. Bila je to ujedno i kruna
novinarske karijere Voltera Bogdanića, kojeg kolege jednostavno zovu Volt, a za
kojeg malo ko u Americi zna da je Srbin.
- Potičem iz stare srpske kolonije u Čikagu, gde sam rođen 10. oktobra 1950.
godine. Odrastao sam u Geri. Moj otac je Srbin iz Srbije, koji je kao emigrant
radio u čeličani, pa smo moj brat Džordž Bogdanić i ja tu zarađivali džeparac.
Obojica smo studirali na Univerzitetu Viskonsin - novinarstvo i politiku, i
igrali bejzbol. U isto vreme, radili smo u studentskom listu i srpskim
novinama. Ja sam počeo da radim kao profesionalni žurnalista 1973. godine. Tri
godine kasnije magistrirao sam novinarstvo na Državnom univerzitetu Ohajo -
opisuje ukratko Volter Bogdanić svoj život.
Prećutao nam je, međutim, da je njegov deda Đorđe Bogdanić bio ugledni
beogradski trgovac, vlasnik hotela „Palas“, i emigrant u SAD.
Prvu novinarsku platu Bogdanić je primio u dnevnom listu „Klivlend plejn
diler“, čiji je vlasnik bio Aleksandar Mačetić (Aleks Mačeski), takođe srpskog
porekla.
Srbi u Americi su danas mala etnička grupa, ali sa vrlo visokim kulturnim
dometima. O tome svedoči podatak da su američki Srbi vlasnici pet „Oskara“ za
dostignuća u kinematografiji i tri Pulicerove nagrade, koja se dodeljuje za
vrhunsku pisanu reč.
- Prvu Pulicerovu nagradu sam dobio kao reporter „Vol strit džornala“ 1988.
godine, posle istraživanja i serije napisa o ilegalnim medicinskim
laboratorijama u Americi. To istraživanje je trajalo tri godine i bilo je veoma
naporno i opasno. Na osnovu njega napisao sam knjigu „Velika bela laž“. Drugog
„Pulicera“ osvojio sam 2005. godine za istraživanje nesrećnih slučajeva u
američkoj železnici, pod nazivom „Smrt pod vagonima“. Ovo istraživanje je
pokazalo da Amerika ima veoma lošu železnicu i još lošiju bezbednost na prugama
- kaže Bogdanić.
Primajući svoju treću Pulicerovu nagradu, rekao je da je on samo običan borac
za istinu:
- Verujem da dobro novinarstvo menja stvarnost. Trudim se samo da istina bude
jača od pokušaja da se njom manipuliše, jer slobodna i objektivna reč ume da
ubije laž.
Zbog tih reči, koje su prepoznatljive i u njegovom pisanju kao novinarski
princip, Univerzit Kolumbija je Voltera Bogdanića angažovao da od oktobra 2008.
bude prvi profesor novinarstva.
A kako srpska javnost i mediji ne poznaju najboljeg američkog novinara Voltera
Bogdanića, u Ministarstvu za dijasporu se planira da dobitnika Pulicerove
nagrade za 2008. godinu pozovu da poseti Beograd.
PUPIN, SIMIĆ, BOGDANIĆ
Pulicerova nagrada je priznanje koje se od 1917. dodeljuje za najveće doprinose
u novinarstvu, književnosti i komponovanju. Nagradu je ustanovio Džozef
Pulicer, mađarsko-američki novinar i izdavač, koji je, nakon smrti 1911,
ostavio svoj novac Univerzitetu Kolumbija, u kome Pupin ima svoju bistu i čija
laboratorija nosi njegovo ime. Dobitnike bira nezavisna komisija.
Prvi dobitnik Pulicerove nagrade među američkim Srbima bio je baš profesor
Mihailo Pupin, koju je osvojio davne 1924. za roman „Od pašnjaka do naučnika“.
Drugi je bio pisac Dušan Čarls Simić, jedan od najvećih modernih američkih
pesnika i laureat osamdesetih. Volter Bogdanić, novinar „Njujork tajmsa“, je
treći, i srpskoj javnosti najmanje poznati vlasnik „Pulicera“.
http://www.novosti.rs/
