Ispovest Srbina koji je robijao u Hrvatskoj: Tukli su me tri puta dnevno i
zubima gulili kožu
Alo 06.10.2008 10:31
Posle 15 godine robije zbog navodnog ratnog zločina, Ivica Vuletić iz Omoljice
kod Pančeva se pre desetak dana našao na slobodi.
Do prošle godine je robijao u Hrvatskoj, prvo u Osijeku, gde je prošao kroz
najmračniju torturu, zatim od 2000. u Lepoglavi, da bi u oktobru 2007. bio
prebačen u Zabelu kod Požarevca. Reporteri „Alo!“ su ga zatekli u poljskim
radovima, berbi kukuruza.
- Odazvao sam se 1991. na poziv za vojnu vežbu, a našao se na ratištu. Posle
nekoliko meseci, vratio sam se kući, zaposlio se u upravi saobraćajne policije.
Onda sam rešio da posetim sestru u Engleskoj i negde između mađarske i
austrijske granice, Hrvati su me zarobili. Odmah je počelo i fizičko i psihičko
maltretiranje - počinje svoju gorku ispovest ovaj Omoljičanin, koji je spletom
nesrećnih okolnosti završio u kazamatu, i to u najgore vreme - dok je rat u
Hrvatskoj još trajao.
Uz česte uzdahe, Ivica objašnjava da je tek u zatvoru saznao da je uhapšen na
osnovu spiskova koje su starešine i vojnici JNA hrvatske nacionalnosti predali
svojoj novoj vojsci.
- Ispitivali su me u Varaždinu, bukvalno su me lomili i dali mi čist beli papir
da ga potpišem. Tek kada sam došao u Osijek, počeo je pakao. Jednom sam
pomislio da je gotovo - tada su me zatvorski čuvari vešali. Tri puta dnevno sam
dobijao porciju batina: pre doručka, pre ručka i pre večere, padao sam u
nesvest, pa kada dođem sebi, ponovo - uzdiše i govori Vuletić.
Zatvorskim čuvarima je smetala tetovaža koju je Ivica napravio još dok je bio u
vojsci - istetovirao je JNA sa datumom kada je došao.
- Robijaši, neki kriminalci, po odobrenju čuvara su mi zubima čupali kožu na
mestu gde je tetovaža. Milion puta mi je prošlo kroz glavu da sebi skratim
muke. Ni sam ne znam kako sam preživeo Osijek. Spasao me je neko ko me je
prijavio Međunarodnom komitetu Crvenog krsta. U Lepoglavi je bila druga priča,
obilazile su nas međunarodne organizacije i nisu smeli da nas maltretiraju -
uzdiše i govori Vuletić.
Ivica sada prilikom svake promene vremena oseća bolove u rebrima, zglobovima i
glavi.
- Razmišljao sam da kada izađem na slobodu odem u neku banju na sistematski
pregled, ali moram da odustanem od toga jer nismo u dobroj finansijskoj
situaciji. Moji školski drugari imaju svoj život, porodice, a ja sam sada na
početku, kao da sam tek rođen. Moram da se zaposlim jer od sedenja i lupanja
glavom o zid nema ništa - završava svoju ispovest Ivica, uz podsećanje da mu se
još često dešava da pomisli da mora nazad u zatvor.
Tvrdili da je u isto vreme bio na pet mesta
Županijski sud u Osijeku je Vuletića zbog ratnog zločina protiv civilnog
stanovništva, protiv ranjenika i bolesnika i protiv ratnih zarobljenika osudio
na 20 godina, od čega je on odležao petnaest. Ivica kaže da mu je na dušu
stavljano da je u isto vreme bio na pet različitih mesta: u Vukovaru,
vukovarskoj bolnici, na Ovčari, u Stajićevu, Begejcima i u Borovu naselju.
- Sudija pita svedoka: „Da li prepoznajete optuženog?“ i on mu odgovori da me
prepoznaje. Sudija ga pita po čemu me prepoznaje, a on kaže po cipelama, a ja
cipele dobio u zatvoru, da bih imao u čemu da odem na suđenje. Advokat koji me
je branio po službenoj dužnosti mi je rekao da se zna da ja nisam kriv jer u
navedenom vremenu nisam mogao da budem na mestu zločina, ali da moram da budem
osuđen. Tvrde da sam ubio 50 ljudi. Ja sam svoje odslužio i da je tako rekao
bih, ali ja to nisam uradio - tvrdi Vuletić.
Izvor
<http://www.alo.co.yu/vesti/8070/Tukli_su_me_tri_puta_dnevno_i_zubima_gulili_kozu>
