Vojni automobili srpske/yu vojske
Selasije, Čaušesku, Fidel i... Tito
Automobili su u srpsku vojsku ušli ukazom kralja Petra Karađorđevića od 15.
septembra 1908, po kojem su se komorska kola propisana formacijom vojske mogla
zamijeniti automobilima. To je tema izložbe koja ovih dana traje u Beogradu
Goran Tarlać
_____
Rolls-royce phantom koji je na Brionima lično vozio Tito i mercedes 600 sa
šestoro vrata u kome su ga vozili zvezde su izložbe „Sto godina automobila u
srpskoj vojsci“ postavljene na Kalemegdanu u Beogradu. Autori izložbe koju je
otvorio državni sekretar Ministarstva odbrane Zoran Jeftić su potpukovnik Ivan
Mijatović, kapetan Dalibor Denda i Bratislav Petković, a obuhvata hronološki
prikaz upotrebe automobila od 1908. do danas, kao i primerke vozila i
motocikala koji su korišćeni u vojsci ili su još u upotrebi. Izloženo je 18
eksponata: pet motocikala i 13 motornih vozila.
Prvi srpski vojni šoferi završili su obuku upravljanja motornim vozilima 1908.
i 1909. godine u fabrici „Arbenz“ u Švajcarskoj, tako da su prve vojno-šoferske
dozvole, tj. bukvice, u Srbiju stigle 1908. godine - tačno pre sto godina.
Organizovana obuka vojnih šofera počela je otvaranjem vojno-šoferske škole na
Kalemegdanu, čiji je prvi kurs počeo u martu 1913. godine. Do danas je u
organizaciji vojske za upravljanje motornim vozilima osposobljeno više od pola
miliona ljudi.
„Treba praviti razliku između civilnog i vojnog automobilizma. Prvi automobil
stigao je u Srbiju 1903. godine, tako da je vek civilnog automobilizma obeležen
pre pet godina“, kaže potpukovnik Mijatović. Početak automobilizma u vojsci
povezuje se sa tajnim raportom pukovnika Vlajića iz 1907. koji je pomogao da
kralj Petar I Karađorđević donese ukaz o uvođenju automobila umesto komorskih
kola.
„To je bio velik napredak za vojsku. Kao što je srpska vojska među prvima uvela
avione tako je među prvima na svetu uvidela i prednosti motorizovanog
transporta trupa. Prvi kamioni marke 'Arbenz' nabavljeni su javnim tenderom.“
I opet Tito: Naravno, počasno mesto na ovoj izložbi zauzimaju komadi iz zbirke
Josipa Broza. I poput nekada okupljene mase koja čeka da im Tito mahne iz svog
vozila, posetioci najčešće zastaju kraj tih automobila, pri tom komentarišući
da bi češće voleli da viđaju eksponate iz života bivše Jugoslavije.
Blindirani Titov mercedes 600 pullman je rariteti u njemu se maršal Broz
najčešće vozio. Proizveden je 1967. godine, u samo sedam primeraka. Još jedan
takav auto Tito je dobio na poklon od zagrebačkog Velesajma za 65. rođendan i
on se našao u Hrvatskoj, koja ga je kasnije prodala. Dakle, od sedam mercedes
kabrioleta Tito je posedovao dva. Ostalih pet vlasnika bili su: rumunski
predsednik Čaušesku, bugarski lider Todor Živkov, sultan od Bruneja, holandska
kraljica Beatrisa a jedan je ostao u vlasništvu fabrike „Mercedes-Benz“ koja ga
je iznajmljivala nemačkoj Vladi. Pored Tita, u vožnji tim jedinstvenim
automobilom po raznim krajevima SFRJ uživali su Leonid Brežnjev, Augustino
Pinoče, Moamer al Gadafi i možda svi predstavnici tadašnjih nesvrstanih
zemalja. Ovaj model Tita je pratio na svim putovanjima. Transportovan je u
specijalnim vagonima "Plavog voza", brodovima, pa čak i avionom.
Zatvoreni blindirani mercedes 600 kupljen je 1978. za 667.100 ondašnjih DEM -
novcem nekadašnjeg Saveznog ministarstva za unutrašnje poslove i to je danas
jedini takav primerak u čitavom svetu. U pitanju je model otporan na vatru iz
svih pešadijskih naoružanja, sva stakla su elektropomična i debljine čak 28
milimetara, što se primeti tek kad je prozor odškrinut. Gotovo ničim se
mercedes 600 spolja ne razlikuje od ostalih „Mercedesovih“ modela, a težak je
preko četiri tone. Tito se u njemu vozio i kada je išao na Kosovo i Kubu. Posle
njegove smrti koristio ga je bivši jugoslovenski premijer Milan Panić, dok se
nekadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević u tom automobilu vozio dva puta:
1997. prilikom inauguracije za šefa države i naredne godine tokom posete
predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka.
Drugi Tiov auto, rolls-royce phantom 5, proizveden je u 93 primerka 1960.
godine i prešao je tek nešto preko 20.000 kilometara. To je možda i jedini
automobil iz kolekcije koji je i sam Josip Broz imao običaj da provoza. Pored
Tita u tom automobilu vozili su se i car Hajle Selasije, Čaušesku, pa čak i
Fidel Kastro.
U magazinu „Life“ svojevremeno je izašla fotografija Tita i ruskog lidera
Hruščova u tom automobilu, dok Tito upravlja volanom, sa potpisom ispod
fotografije: „Ko koga ovde vozi“. Automobil na zadnjem sedištu ima priručni sto
i bar, koji je u Titovo vreme uvek bio pun najboljih, najoriginalnijih i
najređih pića. Poslednji put, u njemu se vozila engleska kraljica Elizabeta
1972. godine.
Zanimljivo je da je iste, 1960. godine kada je Titu kupljen rolls-royce,
jugoslovenski maršal dobio identičan na poklon od britanske kraljice i taj
primerak danas se nalazi u Sloveniji, u Muzeju tehnike u Ljubljani.
Kao dobra puška: Izložba na Kalemegdanu nije mogla da predstavi sva motorna
vozila koja su proteklih 100 godina prošla srpsku i jugoslovensku vojsku, ali
su autori nastojali da prikažu najinteresantnije modele. Jedan od
najzanimljivijih sigurno je i „Volkswagenova“ amfibija zaplenjena u vreme
Drugog svetskog rata. Tu su i terenska vozila domaće proizvodnje TARA i FAP
1118. Dajc, TAM i Pinzgauer sigurno će evocirati uspomene onih koji su služili
JNA. Kao ono zbog čega im je posebno žao, autori izložbe pominju činjenicu da
nisu mogli da pronađu vozila iz Prvog svetskog rata, jer je 1915. godine velik
broj njih uništen za vreme izvlačenja srpske vojske preko Albanije na Krf.
Na automobile autori gledaju iz dva ugla: vojnog i istorijskog. Kao vojnici
cene pouzdano vozilo koje garantuje siguran i pouzdan transport ljudstva. Tu
estetika i udobnost nemaju neku funkciju. A kao istoričari?
„Od samih začetaka pa do danas, smatram da je priča o automobilima u srpskoj
vojsci fascinantna. Čudni su putevi razvoja motorizacije u vojsci, što smo kroz
ovaj hronološki presek želeli da prikažemo. Danas sve to vodi u jednom pravcu,
da današnja vojska bude što funkcionalnija i praktičnija“, kaže Mijatović.
„Dobar automobil, to je kao i dobra puška, to je kao i dobar tenk ili dobar
avion. Dobar automobil znači dobru i efikasnu vojsku i zato je bitno da imamo
dobar, brz i efikasan automobil, bez obzira na to da li je riječ o teretnom ili
putničkom automobilu.“
Auto-jedinice SHS: Automobili su prvi put upotrebljeni u oružanim snagama u
leto 1901, na manevrima održanim u zapadnoj Pruskoj, dok je motorna vozila u
ratu prva upotrebila Rusija 1905. godine. Iste godine je u zaključak
generalštabne komisije, koja je sastavljala program naoružanja i opremanja
srpske vojske, unet prvi predlog da se nabave teretni automobili za njene
potrebe.
To pitanje je 1907. godine ponovo pokrenuo pukovnik Damjan Vlajić, koji je
1906. bio predsednik komisije srpskog Artiljerijskog komiteta za nabavku novih
topova. Visoki oficir samoinicijativno je uputio ministru vojnom širi referat o
potrebi dopune naoružanja i modernizacije.
Pozivajući se na činjenicu da su u svim naprednijim armijama usvojeni
automobili, ukazao je na to da bi zbog slabo razgranate železničke mreže i
oskudice u zaprežnim sredstvima, taj napredak tehnike srpskim snagama dobro
došao.
Zakonsku osnovu za uvođenje automobila kao transportnog sredstava u Srpsku
vojsku predstavlja ukaz kralja Petra Karađorđevića od 15. septembra 1908, prema
kojem su se komorska kola propisana formacijom vojske mogla zameniti
automobilima.
Prvi vojni teretni automobili u Srbiji kupljeni su od švajcarske firme
''Arbenz'', a Srpska vojska bila je prva armija koja je upotrebila automobile
za brzi prevoz trupa do ugrožene linije fronta u jesen 1913. godine, u toku
albanske pobune.
Tokom 1915. godine formirana je i posebna Automobilska komanda, u kojoj su bila
334 vozila, a vozila koja su preostala posle Prvog svetskog rata bile su osnova
za formiranje auto-jedinica Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, odnosno kasnije
Kraljevine Jugoslavije.
Korupcija na prvim vozilima
Slučaj nabavke vojnih automobila i ostale opreme s početka 20. veka spada u 10
najvećih afera Kraljevine Srbije, svedoči nedavno objavljen zbornik radova
„Korupcija i razvoj moderne srpske države". Svaka sličnost s današnjim
dešavanjima slučajna je i zapanjujuća.
U okviru vojnih priprema Srbije, za nabavku vojnih automobila 1908. godine
izdvojeno je 95.000.000 tadašnjih dinara. Oprema je nabavljana u francuskom
zavodu „Šnajder-Krezo“, pod nadzorom komisije koju su predvodili pukovnici
Mihajlo Rašić i Damjan Vlajić. Uprkos dokazima o nesavesnom postupanju, Vlada
nije preduzimala nikakve mere protiv njih, pa je slučaj dospeo pred Narodnu
skupštinu. Posle poduže istrage, pukovnici su uhapšeni u julu 1910. godine, ali
su ubrzo pušteni da se brane sa slobode. Afera je okončana oslobađajućom
presudom, uz mnogobrojne materijalne propuste tokom suđenja.
http://www.nezavisne.com/
