Путин предлаже промену светског валутног система
Русија и Кина међусобну трговину убудуће би требало да обрачунавају у националним валутама, рубљи и јуану, а не више у доларима Москва – Предлог руског премијера Владимира Путина да Русија и Кина међусобну трговину убудуће обрачунавају у националним валутама, рубљи и јуану, а не више у доларима, могао би да означи и почетак велике промене у светском валутном систему, где је „зелена валута” до сада имала неприкосновено првенство.Путин је у разговору са кинеским колегом Веном Ђијабаом, прошле седмице у Москви, указао да би нов приступ у двостраној робној размени, коришћењем националних валута као средства плаћања, био обострано користан у ситуацији када долар већ губи позицију главне светске валуте. Руски финансијски експерти, а међу њима је најгласнији познати економиста Сергеј Глазјев, захтевали су од своје владе још почетком ове године да без одлагања уведе спољну конвертибилност рубље и све обрачуне, при продаји нафте и природног гаса, обавља у националној валути. Глазјев је први предложио да се и трговина са великим партнерима, попут Кине (ове године вредност руско-кинеске трговине процењује се на 50 милијарди долара), Индије, Казахстана и још неких земаља насталих распадом Совјетског Савеза, обавља искључиво у националним валутама. Он је, осим тога, предочио да би Русија, уколико жели да се брзо ослободи „монополског положаја долара у својој економији”, требало да оснује велику регионалну инвестициону банку, са јаким почетним капиталом, која би одобравала зајмове, исказане у рубљама, трговинским партнерима из непосредног суседства, али и у другим земљама. На тај начин руска валута би добила регионални значај, а то би утицало на јачање, не само економског, већ и политичког рејтинга Москве у свету, сматра Глазјев. Он тврди да би пример Русије могле да следе и неке друге земље, тако да би се у догледној будућности, на глобалном нивоу, створило више валутних зона – зона рубље, зона у којој би доминирали кинески јуан, односно јапански јен, док би у арапским земљама, извозницама нафте могла да се формира посебна валутна јединица која би истиснула долар као средство обрачуна приликом извоза нафте са Блиског истока. Јужна Америка би, како оцењује Глазјев, захваљујући економској снази Бразила, богатим нафтним резервама Венецуеле и огромном потенцијалу аргентинске пољопривреде, такође могла да рачуна на сопствену валутну зону. Глазјев указује да би, имајући у виду и све већи значај евра, као јединствене валуте 15 чланица Европске уније, стварање „нове глобалне валутне стварности” означило и потпуни крај ере превласти долара који би, ако се наведени сценарио оствари, био сведен на новчану јединицу регионалног значаја. Оживљавање ове идеје Глазјева, кроз предлог руског премијера, дошло је у периоду када је курс долара на светским девизним берзама опет нагло почео да расте, иако је привреда САД у рецесивном стању, а њен финансијски систем на ивици колапса. Московски дневник „Известија” оцењује да је садашњи раст курса долара, који је у протекла три месеца ојачао око 15 одсто према евру и јену, само још једна „вешта спекулативна акција”, коју су организовале америчке монетарне власти. Оне су, како наводи лист, замислиле врло лукаву игру помоћу које би желеле да постојећу велику финансијску кризу „искористе за своје циљеве”. Суштина те игре је да се наглим повратком америчког капитала из света у САД нагло појача тражња за доларима и да се, у условима велике кризе на светским берзама вредносних хартија обвезнице америчке владе покажу као једно од најсигурнијих прибежишта за инвеститоре. Долар је 19. априла ове године био на рекордно ниском курсу према евру, од 1,6019 за заједничку европску валуту, али је крајем прошле недеље ојачао на око 1,24 за евро достигавши, истовремено, вишегодишње рекорде према фунти стерлинга, јену и низу других јаких светских новчаних јединица. Tанјуг [објављено: 31/10/2008] http://www.politika.rs
