www.nin.co.yu <http://www.nin.co.yu/>
31.Oktobar 2008.
Njegova svetost i njihove namere
Samo predočavanje patrijarhove molbe da mu se odobri povlačenje iz aktivne
službe kod mnogih je podstaklo sumnje u njenu autentičnost. Jedno od
"usputnih" pitanja koja se postavljaju ovim povodom jeste: Zašto je i monah
koji je stalno pored patrijarha udaljen iz bolničke sobe kada je molba
potpisivana?
U Sabornoj crkvi u Beogradu, nekom prilikom, kada je već uveliko počeo da
poboljeva, patrijarh Pavle je služio liturgiju. Sasluživao je jedan od
vladika koji se toga dana zatekao u prestonom gradu, a kojeg, inače, bije
glas da ima veliku želju da se zaodene belom panom (da postane patrijarh). U
toku službe ovaj se tako zanese da zaboravi da je tu Njegova svetost, pa
poče da služi kao da on načelstvuje. Patrijarh Pavle ga tihim glasom
upozori: "Neka, brate (...), ja sam tu!"
Ima ih više koji bi želeli, i to što pre da zauzmu Pavlovo mesto. Još od
1997. godine, kada se nešto ozbiljnije razboleo i kada se usled toga našao u
beogradskoj bolnici "Sveti Sava", pojedine vladike (jedan od njih koji je
tada bio među najglasnijima u tom zahtevu već odavno nije među živima), s
vremena na vreme, potegnu pitanje izbora novog patrijarha. Poslednjih
godina, što je patrijarhovo zdravlje bivalo sve krhkije, takvi zahtevi su
učestali. I to gotovo pred svako zasedanje Svetog arhijerejskog sabora
Srpske pravoslavne crkve, koji ima redovno godišnje zasedanje u maju, ali se
poslednjih godina, zbog "vanrednih prilika", uobičajilo da ima i svoje
jesenje zasedanje.
Doskora se nije znalo da li će ove jeseni biti sabora. Sumnje da li će do
njega uopšte doći, kod onih koji su upućeni u crkvena zbivanja, podstakle su
i proređene sednice Svetog arhijerejskog sinoda SPC ("crkvene vlade"). Sinod
je zasedao 26. avgusta, njegova sledeća sednica zakazana je za 30. avgust,
no ona tada iz nekog razloga nije održana; desilo se to tek 9. septembra.
Potom je sednica Sinoda zakazana za 25. septembar, pa za 29. septembar. Ali,
ni u jednom od ovih termina ona nije održana. Četvorica vladika koji uz
patrijarha Pavla čine Sinod u sadašnjem sazivu (mitropolit
crnogorsko-primorski Amfilohije i episkopi žički Hrizostom,
bihaćko-petrovački Hrizostom i mileševski Filaret) sastali su se tek 2.
oktobra u Sremskim Karlovcima, a onda 8. oktobra u Beogradu, kada je
utanačen dogovor da se za 11. novembar zakaže skup svih vladika - zasedanje
Svetog arhijerejskog sabora SPC.
Prethodno zakazivanje, pa otkazivanje sednica Sinoda neki su tumačili kao
nemogućnost postizanja dogovora da li da se zakaže ili ne zakaže sednica
Sabora i da li treba potezati pitanje izbora novog patrijarha.
Otkad je zakazano zasedanje Sabora, samo retki su mogli "u poverenju" čuti
da će se ići na izbor novog patrijarha. Malo po malo vest je stigla i do
medija. Tako, dnevni list koji će se kasnije pokazati kao najobavešteniji u
ovoj stvari ("Blic"), 16. oktobra piše: "Uprkos nastojanju da se po svaku
cenu do 11. novembra, za kada je zakazano jesenje zasedanje Svetog sabora,
izdejstvuje ostavka patrijarha Pavla kako bi se redovno zasedanje pretvorilo
u izbor za novog poglavara, pismene saglasnosti Njegove svetosti o
povlačenju sa trona SPC nema".
Da su takva "nastojanja", da se "izdejstvuje ostavka patrijarha Pavla"
sasvim ozbiljna, postalo je jasno kada je objavljena izjava episkopa niškog
Irineja, u kojoj kaže kako on "veruje da patrijarh Pavle razmišlja o
povlačenju" sa čela Srpske pravoslavne crkve, zbog svog zdravstvenog stanja.
Ova izjava imala je utoliko veću težinu što dolazi od vladike koji uživa
najveće poverenje patrijarha Pavla. Kada je pre dve godine patrijarh
nameravao da se povuče sa najviše crkvene dužnosti, on je imao u planu, a to
je i drugim bliskim saradnicima rekao, da za svog zamenika (do izbora novog
patrijarha) predloži upravo vladiku niškog Irineja. Patrijarha su tada
ubedili da se ne povlači, pa nije ni došlo do postavljanja njegovog
zamenika.
Irinejeve reči su naišle na veliki odjek, iako je to bio samo njegov lični
zaključak. U izjavi za NIN vladika Irinej kaže da je patrijarh Pavle njemu
lično pre godinu i po dana rekao kako ima nameru da se povuče, pa je on na
osnovu toga i sadašnjeg zdravstvenog stanja poglavara SPC, s obzirom na to
da se već godinu dana nalazi u bolnici, izjavio da "veruje da patrijarh i
sada razmišlja o povlačenju".
"Patrijarh je svestan svojih dužnosti i svojih obaveza, a nije u mogućnosti
da ih obavlja. Njemu je interes Crkve iznad svih drugih interesa, pa je
sasvim normalno da u takvoj situaciji razmišlja o povlačenju... To je stvar
njegove slobodne volje, koju će Sabor, verujem, prihvatiti", obrazlaže
episkop niški Irinej.
Samo dan posle Irinejeve izjave pomenuti dnevni list piše, citirajući nekog
"iz dobro obaveštenih krugova u Patrijaršiji", da je patrijarh "podneo
ostavku 12. oktobra na zakonit način i pred zakonitim telom, što znači da je
to učinio pred celim Sinodom" i da je ona potom zavedena u arhivi
Patrijaršije.
Objavljeno je to u danu kada je održavana nova sednica Sinoda (24. oktobra).
Istog tog dana, posle sinodske sednice, mitropolit Amfilohije pojavljuje se
pred novinarima, s napisanim saopštenjem, koje doslovce glasi:
"Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, sa svoje današnje
sednice održane u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu, obaveštava javnost da je
Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle, na osnovu člana 111. Ustava
Srpske pravoslavne crkve, podneo molbu kojom zbog zdravstvenih razloga i
nemoći umoljava Sveti arhijerejski sabor da mu, na svome predstojećem
jesenjem redovnom zasedanju, 11. novembra 2008. godine, odobri povlačenje iz
aktivne službe.
Sveti arhijerejski sinod je ovu molbu Njegove svetosti patrijarha Pavla
dostavio Svetom arhijerejskom saboru u nadležnost."
Novinari su tada zamoljeni "da ne postavljaju pitanja", pa je ostalo nejasno
kada je to patrijarh podneo navedenu molbu. To nije moglo biti 12. oktobra,
kako je objavljeno, jer toga dana (bila je nedelja) članovi Sinoda ne da
nisu bili u Beogradu, nego većina njih nije bila ni u Srbiji. Kao ni
prethodna tri i potonja četiri dana. Od 9. do 16. oktobra u Carigradu se
održavao jedan veliki hrišćanski skup, kojem su ispred Srpske crkve
prisustvovali mitropolit Amfilohije i episkopi bihaćko-petrovački Hrizostom
i bački Irinej (Amfilohije se vratio dva dana ranije), dok je episkop žički
Hrizostom tih dana boravio u Australiji.
To je bio samo razlog više da se posumnja da li je ta patrijarhova molba,
zaista - njegova! Dovedena je u sumnju njena autentičnost, i od samih
pojedinih vladika. Neki od bliskih patrijarhovih saradnika posumnjali su u
autentičnost samog potpisa. Smatra se da je ispod molbe napisane i donete
patrijarhu samo da pročita stavljen njegov faksimil, koji se čuva u
kancelariji Sinoda. Mnogi su poželeli da lično vide taj dokument... Ali, on
je do daljnjeg ostao nedostupan za širu javnost; što je donekle i
razumljivo, dok se sa njim prethodno, na saboru, ne upoznaju oni koji o
njemu odlučuju, vladike...
Pošto je, kao i obično kad god se pomene izbor novog patrijarha pored živog
Pavla, došlo do velikog odjeka u javnosti, iz Sinoda je na adrese vladika
poslata informacija o "patrijarhovoj molbi", uz bratsku preporuku da do
zasedanja Sabora ne bi trebalo davati nikakve izjave, jer se tako, navodno,
unosi zabuna u narod.
Sumnjičenja nisu prestajala, pa je mitropolit Amfilohije morao ponovo da se
oglasi: "Nema nikakve sumnje da je molba za razrešenje patrijarha Pavla
autentična. Potpisana je 8. oktobra pri patrijarhovoj punoj svesti pred svim
članovima Sinoda. Potpis su na ovu molbu stavili patrijarh, episkop žički
Hrizostom, bihaćko-petrovački Hrizostom, mileševski Filaret i ja, kao
članovi Sinoda, i sekretar Savo Jović."
Ni to za one koji sumnjaju nije dovoljno. Pitaju se: zašto niko drugi nije
prisustvovao ovom potpisivanju?! Konkretno, navodi se da je i sam monah
Metodije koji čuva patrijarha udaljen iz bolničke sobe kada su članovi
Sinoda bili kod Njegove svetosti. Takođe, da tu u to vreme nije bilo nikog
ni od bolničkog osoblja...
S druge strane, stižu upozorenja da nije u redu da se sumnja u ono što je
saopštila "crkvena vlada".
Ali, do takvih razmimoilaženja sigurno ne bi došlo da je odmah saopšteno
onako kako jeste, da nije ostavljeno mesta nagađanjima i da nije bilo toga
da se kaže jedno, pa drugo...
Sve to stvorilo je prostora da se u celu ovu priču uplete politika. A može
biti da je od nje i sve poteklo. Ima onih koji svedoče kako su se kod njih
pojedini visoki predstavnici vlasti raspitivali ko bi mogao da bude budući
patrijarh, ali i da otvoreno iznesu svoje želje, pa i spremnost da pomognu
da se izabere neko od mlađih vladika. Upire se i na jednog ministra, sa tri
državljanstva, da je, kako svedoče, išao u obilazak pojedinih vladika ili ih
u Beogradu izvodio na ručak, usput sugerišući kako bi dobro bilo da za
patrijarha bude izabran neko od mlađih vladika, onih koji razumeju i koji bi
mogli da se uklope u savremene tokove, a koga bi na krilima nosili stariji
duhovni gorostasi...
Mnogi su u tome, pre drugih, prepoznali mladog (40 godina) i visprenog
vladiku zahumsko-hercegovačkog Grigorija. Možda i zbog, kako se smatra,
njegove bliskosti sa premijerom Republike Srpske Miloradom Dodikom, koji,
opet, ima dobre odnose sa vladajućom Demokratskom strankom Borisa Tadića u
Srbiji.
Otvorenog raspitivanja iz vrha državne vlasti bilo je i za mogućnost da se
bira Irinej (Dobrijević), episkop australijsko-novozelandski, koji je tek
pre neku godinu, po dolasku iz Amerike, gde je rođen i čije državljanstvo
ima, dobio vladičanski čin. Ali, ispostavilo se da je to nemoguće, pošto ne
ispunjava jedan od osnovnih formalnih razloga: nema još neophodnih pet
godina provedenih na dužnosti eparhijskog arhijereja. (Neki, da li iz šale
ili iz zbilje, kažu kako im je iz vlasti rečeno da za njih to nije nikakav
problem - država će dokupiti staža koliko je potrebno!)
Takav "izbor" budućeg patrijarha nikome ko drži do sebe nije po volji,
pogotovo starijim vladikama. Zato je i logično očekivati da to bude
kontraproduktivno, pa se može desiti, najviše upravo zbog toga, da na
predstojećem zasedanju Sabora i ne dođe do od nekih toliko željenog izbora.
A ako i dođe, teško će biti da se izaberu trojica vladika koji će ući u
trojnu kandidaturu, a od kojih će neko žrebom - Božjom voljom - biti izabran
(izvlačenjem jedne od tri koverte) za patrijarha. Jer, da bi neko ušao u
trojnu kandidaturu neophodno je da ga podrži više od polovine vladika, a to
znači da ima najmanje 21 glas.
Nastala situacija podstakla je i razne medijske "analize" stanja u Crkvi.
Tako, vladike se svrstavaju ne samo na mlađe i starije (pri čemu godine
starosti nisu odlučujuće), nego i na reformiste i konzervativce, na
novotarce i starince... sugerišući pri tom da su upravo mlađi, reformisti,
odnosno novotarci, ti koje treba podržati, jer, smatra se, oni žive u duhu
svog vremena, nisu toliko sumnjičavi prema onome što dolazi sa Zapada...
I - eto još jednog razloga zbog kojeg "obeležene" vladike imaju razloga da
budu nezadovoljne.
U tu grupu vladika često je svrstavan i sam patrijarh Pavle. Ali, svako ko
ga iole poznaje, zna da je on moderniji i od onih koji su mnogo mlađi od
njega. Njemu ništa nije strano što može da produbi veru i čoveka duhovno
uzdigne.
Na pomen mogućeg izbora novog patrijarha dok je sadašnji još u životu, često
se ukazuje i na onaj čisto ljudski faktor, da je to - grehota prema
patrijarhu Pavlu, da se tako vređa njegova ličnost, jer crkveni poglavari se
svuda u hrišćanskom svetu biraju doživotno. Međutim, pojedini "analitičari"
i tobožnji "poznavaoci crkvenih prilika" to pravdaju praktičnim razlozima.
Kao ključni argument poteže se da je i osnivač Srpske crkve Sveti Sava za
vreme zemaljskog života predao svom nasledniku Arseniju Sremcu dužnost
arhiepiskopa. Taj argument poteže i mitropolit Amfilohije.
Međutim, dr Miodrag Petrović, veliki stručnjak za crkveno pravo i danas
najbolji poznavalac života Svetog Save, protivi se takvom povlačenju
paralela. Kaže da je Sveti Sava pre odlaska u Svetu zemlju iz viših crkvenih
interesa predao dužnost:
"Sveti Sava je išao bar jedan korak ispred događaja. On je radi viših
duhovnih, misionarskih ciljeva otišao na dalek i neizvestan put - ide se
kroz arapski svet, ostaje ceo Vaskršnji post na Sinaju, svake subote služi
Liturgiju na vrhu Horiva... On je jednostavno shvatio da je to rizičan, ali
po Crkvu koristan put, ide da donese relikvije i drugo što je potrebno, ali
on ima i predosećaj da može da se dogodi da se sa tog puta ne vrati, kao što
se i nije vratio. I tu nema nikakvog poređenja sa sadašnjom situacijom. Sava
se nije povukao zbog bolesti. Patrijarha Germana su smenili kad su dobili
lekarsko uverenje, što je bilo pogrešno. I Pavle je pogrešio što se
prihvatio dužnosti u takvoj situaciji... Ali, sada se ustaje u odbranu da se
to ne pretvori u običaj. U crkvenom pravu postoji pravilo - ono što retko
biva ne može biti zakon."
Još odranije se moglo čuti da je iz pojedinih pomesnih pravoslavnih crkava
sugerisano da se za Pavlovog života ne bira novi patrijarh. Učinjen je
presedan dok je German bio živ, sada ako se isto ponovi dok je Pavle živ,
presedan se učvršćuje kao pravilo. Pravoslavna crkva je - jedna, pa ono što
se dešava u jednoj pomesnoj crkvi, odražava se i na život drugih
pravoslavnih crkava.
Znano je da Pavle nije želeo da bude patrijarh, i da se tome odlučno
suprotstavljao. Kada je te 1990. godine na Izbornom saboru neko od vladika
naglas predložio da tadašnjeg episkopa raško-prizrenskog Pavla biraju kao
trećeg kandidata za budućeg patrijarha, on je odmah izašao i, poput kakvog
starozavetnog proroka, bacio se na pod ispred svih vladika, moleći ih da
njega ne biraju. Ali, braća arhijereji nisu ga poslušali, izabrali su ga da
uđe u trojnu kandidaturu. A potom je, apostolskim žrebom, izabran za 44.
patrijarha srpskog. Ali, i pored toga, pazio je da ne povredi dostojanstvo
svog prethodnika na svetosavskom tronu. Iako je patrijarh German bio u komi,
kad god je odlazio kod njega u posetu, u bolnicu, skidao je patrijaršijske
insignije i belu panu.
Zbog tog tadašnjeg srpskog "dvojstva", u nelagodnu situaciju dovedeni su i
poglavari drugih pomesnih pravoslavnih crkava. Niko od njih nije došao na
ustoličenje patrijarha Pavla. Verovatno su bili u dilemi kako da prisustvuju
ustoličenju crkvenog poglavara, pored njegovog živog prethodnika. Takođe,
niko od njih nije došao ni na sahranu Germana (koji se upokojio nepunih
devet meseci posle razvlašćivanja od patrijaršijske dužnosti). Poglavari su
verovatno opet bili u dilemi kako svojim prisustvom na sahrani da odaju
počast koja pripada patrijarhu, pored drugog živog patrijarha.
Koliko takve situacije mogu biti neprijatne videlo se i u Grčkoj, posle
vojnog puča, sedamdesetih godina prošlog veka. Kada je vojna hunta preuzela
vlast u državi, ona je svrgla i tadašnjeg arhiepiskopa atinskog i sve
Jelade, i postavila svog čoveka. A kada je oterana vojna hunta, Crkva je
izabrala poglavara po svojoj volji, tako da su neko vreme u Grčkoj bila "tri
arhiepiskopa".
Saopštenje Sinoda Srpske crkve da je patrijarh Pavle podneo molbu da mu se
odobri povlačenje iz aktivne službe naišlo je na veliki odjek u hrišćanskom
svetu. A to je samo još jedan dokaz koliko veliki ugleda uživa patrijarh
srpski Pavle.
Kako će biti onome ko na crkveni tron stane posle njega?
Jovan Janjić
http://www.nin.co.yu/
