Pola miliona ljudi na rubu bede • Do pre pet godina u Srbiji siromašno bilo čak milion ljudi! • Sve veći jaz između najbogatijih i onih na ivici bede • Po ekonomskoj snazi i životnom standardu, iza nas su samo Albanija i Bosna i Hercegovina
Humanitarni radnici, izgladneli narod, džakovi sa brašnom, afrička deca i ruke koje se otimaju za hleb, slike su koje su nam bile tako nestvarne, daleke i tuđe. Ali, raspad Jugoslavije, ratovi, izbeglice, razaranja privrednih dobara i opšti pad standarda na velika vrata su doveli siromaštvo i u naše domove. Ratovi u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu, sankcije, izolacija, zatim bombardovanje i druge nevolje, znatno su doprineli da ogroman broj stanovnika Srbije upozna siromaštvo u njegovom najgorem obliku. Siromaštva u Srbiji gotovo da nije bilo do početka devedesetih godina, kada je kao deo Jugoslavije Srbija imala bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika od oko tri hiljade dolara, razvijene trgovinske i finansijske veze sa Zapadom, privredni sistem koji se znatno oslanjao na tržišne uslove privređivanja. Međutim, podaci dobijeni istraživanjima pokazuju katastrofalnu statistiku o siromaštvu u Srbiji danas. Konkretno, više od pola miliona ljudi živi na ivici bede, a do pre samo pet godina, broj siromašnih u Srbiji kretao se oko milion. Po ekonomskoj snazi i životnom standardu, iza nas su samo Bosna i Hercegovina i Albanija. Podsetimo se, u minulim godinama bili smo svedoci čudnih i neverovatnih ekonomskih fenomena, od piramidalnih banaka do, praktično, legalizovanja takozvane sive ekonomije. Pustošenje naroda i države bilo je prisutno na ovim prostorima gotovo čitavu deceniju. Srbija je doživela ekonomski, privredni i finansijski krah, tako da je društvo naglo krenulo smerom koji je značio polarizaciju između veoma imućnih i materijalno siromašnih. Takozvani srednji sloj u stalnom je strahu od siromaštva i besparice. Zbog toga, ako je nečega u Srbiji u poslednjih nekoliko godina i bilo u izobilju, onda su to velike korupcionaške afere, koje, nažalost, još nisu razrešene. Sa dolaskom novih političkih snaga, pre osam godina, narod Srbije se ponadao boljem životu. Naravno, niko nije očekivao da će Srbija za dva-tri dana postati bogata, ali niko nije ni očekivao krajnje siromaštvo i bedu. A dogodilo se to da se u Srbiji čak umiralo od gladi. Takvi tragični događaji, pa i sama pomisao da je sasvim moguće da se dogodi smrt od gladi, kao u Smederevu, Subotici... jeste jedno mučno saznanje, pred kojim padaju u vodu sve bajke, intrige, laži i sujete. Zato se postavlja pitanje: da li je u Srbiji ljudski život toliko male vrednosti i značaja? Narodne kuhinje i humanitarna pomoć samo su pokušaji gašenja požara pri olujnom vetru. Potrebna su sistemska, dugoročna rešenja, a ne prazne reči, u smislu: ,,U Srbiji niko ne sme da umre od gladi, jer mi imamo višak hrane.” RASPROSTRANJENOST SIROMAŠTVA PO REGIONIMA Iako statistika pokazuje da je tokom poslednjih pet-šest godina siromaštvo smanjeno u svim regionima u Srbiji, razlike u siromaštvu urbanih i ruralnih područja u okviru regiona još su više produbljene. Procenat siromašnog stanovništva opao je u svim regionima u Srbiji, najviše u ruralnim područjima Beograda i Šumadije, a najmanje u urbanim područjima istočne Srbije. Kao i pre pet-šest godina, najugroženije je ruralno stanovništvo jugostočne Srbije, gde je više od dvadeset odsto stanovništva siromašno. Drugim rečima, siromaštvo u Srbiji koncentrisano je u tradicionalno nerazvijenim područjima, ali se posle devedesetih pojavilo i u sasvim novim područjima. Podaci kažu da je siromaštvo veće u seoskim nego u gradskim sredinama. U ruralnim područjima jugoistočne i delom zapadne Srbije, ono čini 25 odsto ukupnog broja siromašnih, odnosno petnaestak odsto ukupnog stanovništva. Siromaštvo je veoma izraženo kod mnogih socijalnih grupa, kao što su stare osobe, raseljena lica, osobe sa invaliditetom, deca, Romi, ruralno siromašno stanovništvo, neobrazovani i nezaposleni. Veza između nezaposlenih i siromaštva je najdirektnija, tako da je jedan od glavnih uzroka siromaštva upravo velika nezaposlenost. A oko 30 odsto radnosposobnog stanovništva vodi se kao nezaposleni. I tu je, dakle, jedan od glavnih ključeva rešenja problema siromaštva u Srbiji. Mere koje država najavljuje u tom smislu trebalo bi da daju rezultate. Statistika će, u dogledno vreme, to potvrditi ili demantovati. Najbitnije je hitno iznalaženje izlaza iz sadašnjeg stanja siromaštva. I, pri kraju, vratimo se rečenici sa početka ovoga teksta. Humanitarni radnici, izgladneli narod, džakovi sa brašnom, afrička deca i ruke koje se otimaju za hleb, slike koje su nam bile tako daleke, nestvarne i tuđe. Jednu od takvih slika, koja je obišla i užasnula svet, fotoaparatom je, pre petnaest godina, ovekovečio izvesni Kevin Karter. On je snimio afričko dete kako umire od gladi i pticu lešinara dok čeka da dete prestane da daje znake života... Zbog te fotografije, Karter je dobio ,,Pulicerovu nagradu”, ali mu ta scena umirućeg deteta i lešinara nije izlazila iz glave, i on je, tri meseca kasnije, izvršio samoubistvo, objasnivši svoju odluku u ličnom dnevniku, koji je kasnije pronađen. http://www.kraljevo.com/ibarskenovosti/
