PLJAČKA NA BALU POD MASKAMA
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać, kaže za "Vesti" da afere i "spektakularna hapšenja" raznih mafijaša služe da se prikriju veliki igrači i krupne krađe. Ona ukazuje da su tajkuni iz vremena režima Miloševića jedini spremno dočekali njegov pad. - Socijalisti, julovci i radikali bili su ozbiljno zabrinuti posle petooktobarskih promena. Očekivali su da će biti sudski procesuirani, a onda su shvatili da su njihovi naslednici na vlasti isti kao i oni. Zato sada imamo priliku da gledamo kako njihovi kadrovi, za koje se zna da su bili upleteni u mutne radnje, vraćaju važne i bogato plaćene funkcije u državi. • Nisu uvek političari u centru zbivanja? - Tajkuni su, međutim, imali novac, pa samim tim i najbolje kadrove. Osim toga, na vreme su uložili novac u političke stranke koje su sebe nazivale demokratskim. Može se reći da su oni presudno uticali da Milošević padne. Tragikomedija • Koliko su prijave protiv nekih funkcionera SPS-a bile ozbiljne? - Tokom '90-ih godina prošlog veka dogodila se masovna pljačka države. Posle toga imali smo priliku da slušamo da se nekadašnji funkcioneri sumnjiče za grehove sitne u odnosu na one koji su se u to vreme događali. To su većinom tragikomične priče. • Zašto im je to bilo u interesu, kad su se lepo bogatili i pod njim? - Na taj način legalizovali su poslove. Osim toga, posle Miloševićevog pada skrojen je model privatizacije koji je služio samo za bogaćenje pojedinaca. • Bilo je i klasičnih afera, recimo poput "Šećerne"? - Miodrag Kostić verovatno nije jedini koji je u tom poslu zaradio. Služba za borbu protiv kriminala se pretvarala da to proverava, ali reč je samo o zamazivanju očiju. Tragična je bila privatizacija te grane privrede koja je mogla da uposli nekoliko stotina hiljada radnika. Šećerane su upropaštavane, a poseban slučaj predstavljala je privatizacija one u Padinskoj Skeli. Ministar Aleksandar Vlahović odbio je da je ustupi u zakup italijanskoj firmi koja je htela samo pravo preče kupovine. U međuvremenu, šećerana je uzela zajam od države jer navodno nije bilo novca za redovne obaveze. Država je na osnovu tog zajma odvela šećeranu u bankrot, pa ju je Kostić kupio za tri evra. A samo na zalihama je bilo 75.000 tona šećera. Novi vlasnik to je kasnije prodao za 600 evra po toni. Sudije ucenjene • Šta može da se preduzme da se spreče korupcija i krađa na državnom nivou? - Samo razvojem nezavisnih institucija. Sada je sve podređeno strankama koje se dogovaraju kako da ostanu nedodirljive, policija u službi politike, a svi republički tužioci u poslednjih godina imali su status vršioca dužnosti i samim tim mogli su uvek da budu smenjeni. Sudije za to vreme nikada ne znaju kada će biti reizbor i da li će zadržati posao. Sistem kontrole nad pravosuđem razvijen je kao mehanizam ucena i korupcije. • U poslednje vreme procesuiraju se samo "mafije" od nekoliko desetina osumnjičenih i sa minimalnim plenom za takav "posao"? - Afere i oglašavanje hapšenja sitnih kriminalnih grupa u medijima odvraćaju pažnju javnosti od velikih i sumnjivih državnih poslova kao što je to bila koncesija za autoput Horgoš - Požega ili privatizacija "Zastave". Zato ne znamo nijedan ozbiljan detalj tih poslova, pa ni obaveze koje je država preuzela u ime poreskih obveznika. • U stečajnoj mafiji nisu bile samo sitne ribe? - Da se pojedini optuženi nisu zamerili Miroslavu Miškoviću u vezi sa privatizacijom "C marketa" ni od tog postupka ne bi bilo ništa. http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=10912