KORAĆ: Podeljenoj Srbiji trebaju jasne odluke
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=14>
Čitav niz institucija našeg društva u velikoj meri je ugrožen, a da mi i nemamo
pravu analizu kako to da zaustavimo. Čak i onaj manji broj institucija koje
smo, s velikom mukom, izgradili posle 2000. godine, gubi autoritet – a kada
institucije izgube autoritet, jednako je kao da ih nema. Formalno postoje, ali
ih ljudi više ne poštuju, kaže za „Dnevnik“ lider SDU i narodni poslanik Žarko
Korać.– Postoje dva važna uzroka ovakvog stanja. Prvi što imamo politku koja je
marketinška i radi se samo ono što donosi poene. Sada se vidi cena te
marketinške politike i popularnosti. Tamo gde se odluke ne donose i ne
zauzimaju stavovi, stvari se rastaču. Drugi uzrok za rušenje institucija je to
što DS, na neki način, veruje u princip konsenzusa ili sabornosti, pa se
pretpostavlja da su odluke u interesu građana i Srbije kao države takve već po
prirodi stvari da bi najveći broj ljudi trebalo da ih prepozna.
To je lepa ideja, ali, na žalost, nije tačna. Moram da vas podsetim da je
Boris Tadić na predsedničkim izborima dobio svega 200.000 glasova više od
Tomislava Nikolića. Srbija je, dakle, duboko podeljena i moraju se donositi
jasne odluke, u skladu sa izbornom voljom i političkom opcijom koja je na
vlasti. Nekad, međutim, imate utisak da politička opcija na vlasti donosi
odluke više u interesu onih koji su izgubili izbore, nego onih koji su ih
dobili. Uostalom, politika „i Kosovo i Evropa“, „i Srbija i svet“, „i crkva i
sekularno“, „i ima autonomija i nema autonomije Vojvodine “, na svakom koraku
doživljava poraz, zato što nije moguća. Jer, mora se imati jasan stav, pa bio
on pogrešan ili ispravan. Ali se mora imati!
Dokle se može vladati bez tog jasnog stava?
– Još neko vreme, ali konsekvence će biti jako loše. Mislim da će se morati ići
na rekonstrukciju Vlade; u suprotnom, bliže nam se vanredni izbori. Kada imate,
s jedne strane vlast koja ne donosi odluke, a s druge strane ekonomsku krizu,
ne može se predugo održavati iole razumna atmosfera u zemlji. Možda je slučaj
statuta Vojvodine najjasniji primer za ovo o čemu pričam. Pokrajinski parlament
je ogromnom većinom usvojio Predlog statuta, a vlada do danas nije našla za
shodno da se o tom aktu izjasni, niti je DS rekla šta misli. U međuvemenu svi
su o tome štošta rekli, stvoren je prostor da se javi čak i Crkva, i to sa
jasnom političkom ocenom. Dakle, očigledno je da imate pitanje oko kojeg ne
postoji konsensus unutar DS, pa se ono gura u stranu i pravite se da ne
postoji. To je, uostalom, obrazac kako funkcioniše vlast već šest meseci.
Očigledno je da je unutrašnja stuktura ZES-a čak i mnogo kompleksnija no što
izgleda spolja, a postavlja se i pitanje unutrašnjih odnosa u samoj
Demokratskoj stranci.
Protiv statuta barjaktari Miloševićeve ratne politike
– Deluje zloslutno što najenergičnije protivljenje statutu Vojvodine stiže od
onih koji su, inače, bili podržavaoci ratne Miloševićeve politike.Čovek se
nekada pita koliko oni treba da dožive političkih poraza, da bi prestali da se
bave politikom. Inače, u Beogradu se često govori i piše o separatističkim
tendencijama u Vojvodini, što je potpuno nerazumno. U Vojvodini objektivno ne
postoje snage koje traže njeno izdvajanje kao posebne države, a što bi, inače,
bilo i potpuno besmisleno pošto je većinsko stanovništvo srpsko. S druge
strane, kada je odnos Vojvodine i Srbije u pitanju, jedan izuzetan bitan faktor
se retko uzima u obzir, a on je istorijski. Istorijska tradicija Vojvodine je
da povećava svoju autonomiju, a Srbije da je centralizovana sa jakom lokalnom
samoupravom. Dakle, dva dela Srbije imaju različite političke istorije. Ali to
je objektivan problem, koji pametna vlast može da reši. Nažalost, umesto toga,
vi imate istu vlast u Vojvodini, Beogradu i Srbiji, iste stranke su na vlasti,
a međusobno nisu u stanju da se dogovore.
Najavili ste moguću rekonstrukciju Vlade. Ko bi bili novi partneri vlasti?
– Tek sledeći izbori bi rešili problem odnosa dva dela radikalne stranke i
odgovorili na pitanje u kakvoj koaliciji DS želi da nastupi. Ili, možda, želi
da ide sama. Demokratska stranka je dobila ovoliki broj gasova zato što je išla
u velikoj koaliciji, ali se u njoj nalaze i stranke koje sada samo formalno
participiraju u vlasti. Čini mi se da ZES sada pokriva ogromne razlike koje
postoje unutar demokratske opcije, te mi se stoga čini da bi demokrate, ako bi
nastupile samostalno, po završetku izbora ipak pravile logičnije koalicije. A
što se moguće rekonstrukcije Vlade tiče, ona bi bila u okviru stranaka koje su
već na vlasti. Mislim da nije realno proširenje vladajuće koalicije. Logičnije
mi je da se ide na izmenu same strukture Vlade, uz promene na pojedinim
ministarskim pozicijama, jer se pokazalo da su pojedina personalna rešenja
loša, odnosno da neki resori ne rade kako treba. Ali centralno pitanje je može
li da postoji ijedna vlada, a da odluke donosi neko drugi, u ovom slučaju
predsednik Srbije. U ovom trenutku sve glavne strateške odluke donose se van
Vlade.
Mislite li da je Boris Tadić baš toliko moćan?
– Ne mislim da je toliko moćan, već da je DS tako zamislila strukturu vlasti:
da se samo na jednom mestu donose ključne odluke.
S. Stanković
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=50824
image001.png
Description: Binary data
image002.png
Description: Binary data
image003.png
Description: Binary data
