http://www.blic.rs/hronika.php?id=80252
BIA odbila da pruži podatak o egzekuciji nad Mihajlovićem
Šabić: Država da kaže gde je grob vođe ravnogoraca
Autor: T.N.Đ | 22.02.2009. - 00:02
/Od egzekucije Draže Mihajlovića, komandanta Jugoslovenske kraljevske
vojske, prošlo je više od 50 godina i država više nema pokriće da ovaj
dokument i informaciju čuva kao državnu tajnu. Ovo je samo jedan od
mnogih podataka o decenijskih tajni koja nema logično ni pravno pokriće,
kaže za „Blic“ Rodoljub Šabić, poverenik od informacija za javni
interes. On najavljuje da će od državnih organa zatražiti da stave na
uvid ovaj dokument Srpskoj liberalnoj stranci (SLS) koja to traži. /
Milan Nedić, član SLS, kaže da nema osnova da država skriva informaciju
staru više od 70 godina.
– Arhivi u Londonu, Moskvi, Vašingtonu se otvaraju, a mi možemo samo da
nagađamo zašto naša država od njenih građana krije taj podatak – kaže
Nedić.
Bezbednosno-informativna agencija odbila je da pruži podatak o mestu
egzekucije i sahranjivanja generala Draže Mihajlovića Srpskoj liberalnoj
stranci, uz obrazloženje da ne poseduje taj dokument. U BIA im je rečeno
da se obrate Vojnom arhivu, Arhivu Beograda i Arhivu Srbije. Tamo su im,
pak, odgovorili da taj dokument ne poseduju. Pošto niko navodno nema taj
dokument, Srpska liberalna stranka zatražila je od Rodoljuba Šabića,
poverenika za informacije od javnog interesa, da naloži državnim
organima da im omogući uvid u taj dokument.
Ljubo Lazarevski (83), bivši podoficir KNOJ, tvrdi da je bio zatvorski
čuvar Draže Mihajlovića, ali i svedok njegovog pogubljenja, kao i da je
bila zavedena presuda i uz nju izvršenje presude sa fotografijama.
– Presuda, zapisnik i fotografije sa egzekucije su postojale i bile
zavedene i one mora da postoje i danas. Država nema razloga da te
dokumente krije jer je prošlo više od 50 godina obaveze čuvanja tajne –
kaže za „Blic“ Lazarevski.
U Srpskoj liberalnoj stranci kažu da im je Vojni arhiv dostavio kopiju
stenograma sa suđenja Mihajlovića, ali ne i mesto gde je pokopan.
Predstavnici SLS stavili su svoj potpis da neće odavati podatke koji se
nalaze u tim dokumentima. Kako „Blic“ saznaje, personalni dosije Draže
Mihajlovića nalazi se u Vojnom arhivu. On sadrži dokumentaciju iz ratnog
perioda, ali i sa suđenja, „stenogrami i slično“. Postoji i obimna
dokumentacija u Arhivu Srbije koju je BIA predala o Mihajloviću, ali,
kako tamo tvrde, niti jedan od tih dosijea ne sadrži i papir, odnosno
zapisnik o izvršenju smrtne kazne niti bilo koji i detalj o tome.
– U našim arhivama nema baš ništa o tome. A nema ni razloga da se to
čuva kao tajna – rečeno nam je nezvanično u Vojsci.
Ostali arhivi tvrde takođe da taj dokument o izvršenju smrtne kazne ne
poseduju.
Bilo je više navodnih svedoka egzekucije, koji su navodili da je
četnički đeneral pogubljen i sahranjen u Marinkovoj bari kod Beograda,
ali Lazarevski tvrdi da je prisustvovao pogubljenju Maihajlovića i da je
četnički đeneral sa još devet osuđenika streljan u 1.30 sati posle
ponoći 18. jula 1946. godine, u bagremovoj šumi, na 150 do 200 metara od
Belog dvora, u blizini današnje Ortopedske bolnice „Banjica“.
– Sahranjeni su na istom mestu u tri rake – rekao je Lazarevski.
On insistira da dokument o tome postoji, i da je uz presudu pridodat i
zapisnik o izvršenju presude.
Presuda Vrhovnog vojnog suda izrečena je 15. jula u 13 sati. Sutradan su
žalbe na smrtnu presudu odbijene. Lazarevskom, po njegovom svedočenju, i
ostalim čuvarima naređeno je da Dražu i ostale prevezu u Đušinu ulicu,
današnju zgradu Rudarskog fakulteta, gde je trebalo da se obave pripreme
za egzekuciju. Osuđeni su ošišani do glave, obrijani, presvučeni u
čisto. Oko jedan sat posle ponoći stiglo je naređenje za pokret. Niko im
nije rekao gde idu. Vozili su se dvadeset minuta u tri vozila. Prošli su
Ulicom kneza Miloša, zatim pored Hajd parka, a potom su prošli kroz
kapiju Belog dvora. Vozila su prošla nekih 100 metara kada su stigli do
prokrčene površine od jednog ara, osvetljene reflektorima. Na sredini su
bile tri sveže iskopane rake. Na tom proširenju zatekli su 10 do 15
oficira Ozne, javnog tužioca Miloša Minića, lekara i fotografa.
Predali smo 10 osuđenika oficirima, koji su ih postavili pored raka.
Naređeno nam je da se vratimo – svedoči Lazarevski, koji je kroz
prozorčić vozila video lekara koji pregleda osuđene, a zatim je začuo
škljocanje oružja, potom i komandu: „Puni, nišani, pali!“
Usledila je rafalna paljba iz automatskih pušaka, a potom pojedinačna
pištoljska.
Mi smo imali obavezu po vojničkoj zakletvi čuvanja tajne, a po zakonu,
za grobove, kako je sud utvrdio „izdajnika“, nije se smelo saznati –
kaže Lazarevski.
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
