SAZNAJEMO
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=categories&op=newindex&catid=55>
: Poklon od 100 miliona evra i milijarda kredita
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=28>
„DNEVNIK” SAZNAJE
EVROPSKA UNIJA POMAŽE SRBIJI POD USLOVOM DA BEOGRAD REALIZUJE REFORME
(Od našeg dopisnika iz Brisela)
Srbiji će do kraja aprila biti odobreno blizu 100 miliona evra direktne i
bespovratne makrofinansijske pomoći od strane Evropske unije koji će uđi
direktno u srpski budžet, dok će srpska privreda i bankarski sistem imati na
raspolaganju više stotina miliona evra kroz veoma povoljne kreditne linije
zahvaljujući garancijama Evropske unije za Srbiju, s druge strane poseban
zahtev Srbije za pomoć u visini od 400 miliona evra, kako sada stvari stoje,
nema velikih šansi da bude odobren, preneli su „Dnevniku“ izvori u Evropskoj
komisiji(EK) u Briselu.
- U toku su pregovori između predstavnika Evropske komisije i srpske Vlade čiji
je cilj da se dobar deo novca koji je EU odobrila Srbiji kroz Instrument za
predprijemnu pomoć (IPA), umesto za projekte kako je to prvobitno bilo
predviđeno, preusmeri direktno, u vidu makroekonomske pomoći, u budžet Srbije.
Godišnji iznos IPA za Srbiju iznosi blizu 200 miliona evra, i polovina te sume
bi mogla da završi u srpskom budžetu, ali pod uslovom da Beograd relizuje
reforme na koje se obavezao – kaže za „Dnevnik“ funkcioner EK koji je želeo da
ostane anoniman.
Osim nacionalne porcije IPA, Srbija će moći i da konkuriše za dodatnih 120
miliona evra koje je EK odobrila, kao pomoć za suočavanje sa finansijskom
krizom za države Zapadnog Balkana. U Briselu su svesni da države zapadnog
Balkana, uključujući i Srbiju, ne mogu same da se suprotstave nadolazećim
negativnim posledicama globalne ekonomske krize i zato je EU odobrila značajne
sume novca koje će biti plasirane kroz veoma povoljne kredite za pomoć bankama
i malim srednjim preduzećima. Tako je za bankarski sektor istočne i jugoistočne
Evrope izdvojeno 24,5 milijardi evra a za mala i srednja preduzeća država
kandidata i potencijalnih kandidata 1,9 milijardi evra.
- Srpske banke i mala i srednja preduzeća će moći da konkurišu za više stotina
miliona evra i koliko će biti uspešne u dobijanju tih kredita zavisi isključivo
od njihove sposobnosti, ali i reformskog učinka srpske vlade. Drugim rečima,
novac neće biti deljen „šakom i kapom“ već veoma selektivno – upozorava naš
sagovornik, ukazujući da će rezultati u sprovođenju reformi vezanih za
usklađivanje sa normama EU i strukturnih reformi igrati vrlo važnu ulogu za
odobravanje kredita Srbiji. Druga pozitivna vest za Beograd je da EU ozbiljno
razmišlja da svoj dobar kreditni rejting iskoristi za dobijanje povoljnih
kredita, koje bi zatim ustupila Srbiji, koje naša zemlja zbog lošeg „kreditnog
rejtinga“ ne bi mogla da dobije.
- To bi bio još jedan konkretan pokazatelj pozitivnog odnosa EU prema Srbiji i
želje da bude neka vrsta garanta za Srbiju i njenu budućnost, ali i u tom
slučaju Beograd bi morao da ispuni seriju uslova koji se inače neophodni za
napredak Srbije u evropskim integracijama – objasnio je naš izvor u EK.
Zahtev Srbije, na kojem je nekoliko puta insistirao potpredsednik Vlade Božidar
Đelić, o jednokratnoj pomoći od 400 miliona evra, teško da će imati pozitivan
ishod. Ključni razlog je što ne postoji odgovarajući mehanizam po kojem bi
Srbija mogla da dobije taj novac od EU i što, jednostavno, u budžetu EU, nema
odobrenog novca za takvu vrstu pomoći. S druge strane, zahtev Beograda nije
stigao u najsrećnijem momentu, jer se podudario sa odlukom Vlade da krene u
jednostranu primenu Prelaznog sporazuma o trgovini s Unijom, pa su ga pojedinci
u Briselu videli kao nameru Beograda da na taj način nadoknadi izostanak
priliva novca od carina koje su ukinute ili smanjene primenom Prelaznog
sporazuma.
Ž. Pantelić
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=51596
image001.png
Description: Binary data
image002.png
Description: Binary data
image003.png
Description: Binary data
