PO PRVI PUT OTKRIVENE PRAVE RAZMERE PROBLEMA KOJE SRBIJA IMA SA KASETNIM BOMBAMA
(Beograd, 10. Mart 2009) – Neeksplodirane kasetne bombe, deset godina nakon bombardovanja Srbije, još uvek predstavljaju smrtonosnu opasnost za desetine hiljada ljudi koji žive u 16 opština širom Srbije. Istraživanje koje je sprovela Norveška narodna pomoć uz finansijsku podršku Ministarstva inostranih poslova Norveške po prvi put otkriva detalje prave razmere uticaja kasetnih bombi u Srbiji. Predstavljajući rezultate istraživanja na konferenciji za novinare održanoj danas u Beogradu, Regionalni direktor Norveške narodne pomoći (NPA) za Jugoistočnu Evropu, Emil Jeremić ukazao je da je ”sa ovako detaljnim izveštajem Srbija dobila oruđe za rešavanje problema neeksplodir anih kasetnih bombi u ugroženim sredinama”. Jeremić je naglasio da je za Srbiju izuzetno važno da potpiše Konvenciju o zabrani upotrebe kasetnih bombi, jer, ”potpisivanjem Konvencije, Srbija otvara vrata međunarodnoj donatorskoj zajednici koja je spremna da učestvuje u uklanjanju kasetnih bombi kao i u pružanju pomoći žrtvama. Ovim potpisom Srbija bi se vratila na svoj prvobitni stav kada je pružala podršku Oslo procesu koji je imao za cilj uvođenje zabrane upotrebe ovog podmuklog oružja koje ne pravi razliku između civila i vojnih meta.” Kasetne bombe su bačene u 105 zona u vreme NATO intervencije, 1999. godine. Korišćene su četiri vrste kasetne podmunicije (kasetnih bombica). Od ukupno 37.000 bačenih, procena je da je ostalo 2.500 neeksplodiranih na zemlji. Odmah nakon bombardovanja, Vojska Srbije je površinski očistila delove teritorije, ali podaci o očišćenim površinama nisu bili dostupni. Od tada, čišćenjem po međunarodnim standardima uklonjeno je 250 neeksplodiranih bombica sa površine od 4 km2. Ukupna veličina rizične površine je 30.7 km2 (kao površina Novog Beograda) i prostire se na 16 opština. Do sada u nesrećama je evidentirana 191 žrtva. Poginulo je 31 lice a ranjeno je 160. Više od 88.000 ljudi žive u neposrednoj blizini sumnjivih površina u 28 lokalnih zajednica. ”Srbija nije samo učestvovala već je predvodila proces koji je imao za cilj uvođenje potpune zabrane upotrebe kasetnih bombi u svetu. Srbija se posebno zalagala za poboljšanje života žrtava, njihovih porodica i svih ljudi na koje su kasetne bombe ostavile posledice”, rekao je Dejan Dikić, civilna žrtva kasetnih bombi koji živi u Nišu i jedan je od glavnih svetskih zagovarača zabrane upotrebe kasetnih bombi, ”prev iše ljudi ubijeno ili stradalo od kasetnih bombi. Ne želimo više ni jednu žrtvu ovog oružja a jedini način da sprečimo dalja stradanja je da potpišemo Konvenciju i očistimo Srbiju od kasetnih bombi”. Karakteristika svih oblasti zagađenih neeksplodiranom kasetnom municijom je da su nepristupačne za privređivanje i obično indukuju ozbiljne i mnogobrojne socio-ekonomske posledice. Od ukupne kontaminirane površine, 33% čini poljoprivredno zemljište, 20% kontaminiranog zemljišta onemogućava obnovu infrastrukture naselja i komunalnih objekata dok 14.2% zemljišta sprečava obnovu stambenih jedinica. Za razvoj turizma blokirano je 9% površine, a za eksploataciju i održavanje šuma 8% . ”Način povređivanja od kasetnih bombi u Srbiji je isti kao i u ostalim konfliktnim zonama širom sveta. Jednom bačene, kasetne bombe ne prav e razliku između civila i vojnih meta i nastavljaju da ubijaju i godinama nakon okončanja sukoba. Zato ih je veći deo sveta zabranio i zato će ovo oružje uskoro postati prošlost. Srbija mora da izabere hoće li da živi u prošlosti ili će da se okrene ka budućnosti”, rekao je Tomas Neš, koordinator Koalicije za zabranu kasetne municije (CMC). Veličina rizične površine koju još treba očistiti od neeksplodirane kasetne municije u Srbiji je procenjena na oko 15 km2.Čišćenje kontaminiranih teritorija je jedino rešenje ovog problema kojim će se trajno ukloniti smrtonosni rizik kojem je izloženo stanovništvo u ugroženim zajednicama i omogućiti im da ponovo obrađuju svoju zemlju. Većina kontaminiranih zona se nalazi u južnim i centralnim delovima Srbije, u opštinama koje su među najsiromašnijim u Srbiji. Izviđanje je finansiralo norveško Ministarstvo inostranih poslova a izvedeno je kao regionalni projekat u kojem su učestvovali eksperti NPA programa za humanitarno deminiranje u Bosni i Hercegovini, NPA Regionalna kancelarija za jugositočnu Evropu i srpski Centar za razminiranje. Napomena za urednike: Vrste kasetne podmunicije (bombica) bačene tokom NATO bombardovanja su: BLU 97 američke proizvodnje; BLU 97 A/B i Mk-4 (takodje poznat kao BL755) proizveden u Velikoj Britaniji i MK 118 proizveden u SAD Kontakt osobe: Emil Jeremić, Regionalni Direktor NPA za Jugoistočnu Evropu, mobilni +381 63 37 47 75 Per Nergaard, Šef odeljenja za deminiranje, NPA sedište u Oslu, mobilni: +47 90 98 03 11 Tomas Neš, Koordinator Koalicija za zabranu kasetne municije, mobilni: +44 77 11 92 67 30 Medija centar Terazije 3, 11000 Beograd, Srbija, Tel: (+381 11) 3349 541, Faks: (+381 11) 3349 565, email: <mailto:webmas...@mc.rs> webmas...@mc.rs
