Srbija zamorče MMF-a
Gde je kraj neodgovorne i nestručne politike koja se u Srbiji od 2000-te godine
vodi
Kroz dva teksta koja govore o našoj tragičnoj privredno-finansijskoj situaciji
želimo da vam prikažemo stepen neodgovornosti, nestručnosti ili čak i
zlonamernosti naše DOS-vladajuće elite koja uništava državu svih ovih godina.
Na kraju oba priloga moći ćete da pročitate i kratak komentar urednika Srpske
politike.
Argentinski bankrot pred našim vratima
Po računici NBS, septembra 2008. dinar je realno vredeo 108 odsto više nego
krajem 2000. Tolika precenjenost domaće valute dovela je do enormnog uvoza i
gušenja domaće proizvodnje. Od 2001. u Srbiju je ušlo preko 62 milijarde dolara
u neto iznosu. I sve je to pojeo ogroman uvoz. Taj, ekstremno neoliberalni
koncept reformi doveo nas je na ivicu sloma kakav su doživeli Meksiko, Rusija i
Argentina, kaže za „Blic nedelje“ Mlađan Kovačević, profesor univerziteta i
redovni član Akademije ekonomskih nauka.
· Kako ste došli do cifre od 62 milijarde?
– Po osnovu novih zaduživanja, od 1. januara 2001. ostvaren je devizni priliv
od 21 milijarde dolara u neto iznosu. Po osnovu doznaka iz inostranstva došlo
je oko 26 milijardi, a oko 15 milijardi su prihodi od privatizacije, grinfild i
portfolio investicija. Banke i preduzeća dugovale su krajem 2000. godine oko
dve milijarde, a krajem prošle godine njihov inostrani dug premašio je 21
milijardu dolara. Ludilo olakog zaduživanja potpuno je prevladalo. Da sam se ja
pitao, ako se preduzeće već zadužuje, insistirao bih da se taj novac upotrebi
za uvoz opreme, reprodukcionog materijala i znanja, a ne za uvoz roba široke
potrošnje. Za osam godina zbirna vrednost uvoza je preko 105 milijardi dolara.
Sve se uvozi. Pogledajte „Ju-Es stil“, oni sve živo uvoze. Osim, možda, kreča.
Pa valjaonica u Sevojnu, „Petrohemija“, „Tigar“, farmaceutske kuće. Sve one
svoju proizvodnju zasnivaju na uvoznim komponentama.
· Zašto smo toliko uvozili?
– Zato što su reforme sprovodili ljudi sa skromnim znanjima koji su lako pali
pod uticaj MMF-a i Svetske banke. Za razliku od nas, Slovenci su okupili
vrhunske stručnjake sa Jožom Mencingerom na čelu i napravili su koncept koji je
bio bitno drugačiji od onoga što im je preporučivao Džefri Saks i MMF. U Srbiji
reforme je vodila ekipa ljudi koji su, po mom dubokom ubeđenju, bili potpuno
nekompetentni za tu materiju. Na primer, profesor Labus u svojoj knjizi „Osnovi
ekonomije“ o problematici ekonomskih odnosa sa inostranstvom i spoljnoj
trgovini ima tri-četiri strane. Dakle, nije se čovek time bavio. Ili magistar
Dinkić, asistent na predmetu privrednog razvoja, odjednom postaje guverner
Narodne banke i bavi se materijom koja mu je verovatno bila vrlo strana. Ili
Vlahović, koji je radio u „Diloid i Tušu“, ali ne sećam se da je pre izbora za
ministra nešto napisao o problematici privatizacije. Pa Goran Pitić, koji
postaje ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, a na fakultetu se bavio
svetskom ekonomskom istorijom. Ili, mr Đelić, koji je bio asistent Džefrija
Saksa koji je kao glavni reformator tranzicije u Rusiji imao katastrofalne
rezultate. Eto, to su bili naši „vizionari“, kako je Labus voleo da kaže. I
osim njega, svi su i danas na funkcijama.
· Ali nije nam MMF birao reformatore! Uostalom, poslednje značajno smanjenje
broja zaposlenih u državnoj administraciji obavljeno je prilikom prethodnog
aranžmana sa njima. Čim je aranžman prekinut, nastavilo se po starom.
– Tačno je da u konceptu koji forsiraju MMF i Svetska banka ima i nekih
pozitivnih elemenata, ali je saldo pozitivnih i negativnih efekata tog koncepta
krajnje nepovoljan za zemlje koje taj koncept doslovno primenjuju. Niti je
dobro da ovi naši „vizionari“ sami rade kako znaju i umeju, niti je dobro sa
MMF-om, jer moramo raditi kako oni zahtevaju. I kad nešto hoće da proguraju,
oni samo kažu MMF to traži. A možda i ne traži. Sad im je svetska ekonomska
kriza dobro došla. A još u oktobru su govorili kako ćemo mi imati koristi od te
krize jer će strane investicije pohrliti u Srbiju. Kao da žive van vremena i
van prostora.
· Za zemlje kao što je Srbija, šta je alternativa MMF-u?
– Nobelovac Edvard Preskot je izjavio da je politika MMF i Svetske banke, koja
se sastoji od odobravanja sve većih zajmova zemljama u krizi, isto što i
davanje droge čoveku zavisnom od kokaina. Kad neko dođe u tu narkomansku
zavisnost, onda je neophodno žestoko lečenje. Tragično je što smo došli u takvu
zavisnost. Nama je industrijska proizvodnja još uvek niža nego 1998, a u odnosu
na 1989, da i ne govorim. To je posledica reformi koje su proizvele naglu
liberalizaciju uvoza i ekstremnu precenjenost nacionalne valute. Posle
sporazuma s MMF-om jako je teško pronaći alternativu. Moguće je da postoje
šanse da se pozajmi od Rusije ili od Kine koja ne zna šta će sa deviznim
rezervama koje su oktobru 2008. iznosile 1.800 milijardi dolara.
· Može li se nešto uštedeti i bez pomoći sa strane?
– Prvo, da je prihvaćen drugi model ekonomskih reformi, ne bismo došli u ovakvu
ekonomsku situaciju. Drugo, da nismo jednostrano prihvatili Sporazum o
pridruživanju sa EU imali bismo 300 miliona evra više prihoda od carina. Ceo
svet se zatvara i uvode mere zaštite od uvoza, a mi jednostrano snižavamo
carine i budžet ostaje bez prihoda. Takođe, morali bi maksimalno da štedimo
električnu energiju i da sav višak izvozimo. Ali najviše bi se moglo uštedeti
da je valutni kurs realan. Tada bi masa uvoznih proizvoda i usluga nestala. To
je najprirodniji način da čoveka, preduzeće, državu, naterate da se razumniji
ponaša i da manje troši. Precenjena vrednost nacionalne valute sistematski
smanjuje sklonost svih prema štednji. Da evro vredi 130 dinara, svi bi ga mnogo
više čuvali.
· Predviđate „argentinski scenario“. Šta je to toliko strašno što nam se, posle
svega, može još dogoditi?
– Kad dugovi narastu, a devizne rezerve se bitno smanje, vrednost nacionalne
valute više neće moći da se brani. I tada ćemo doći u situaciju da se vrednost
dinara bitno smanji, kao na primer u Rusiji 1998, kada se vrednost rublje svele
na jednu četvrtinu. I tu nastaje strašan problem za one koji su se zadužili i
nesvesno prihvatili deviznu klauzulu, jer su poverovali nekim od zvaničnika kad
su tvrdili da se kurs neće menjati narednih deset godina. Kad dođe do toga da
preko noći morate izvršiti devalvaciju, za one koji su se zadužili nastupa
katastrofa.
Muzej MMF promašaja· Zašto ste toliko kritični prema MMF-u?
– Zato što ne znam nijednu zemlju koja je imala uspešan privredni razvoj a da
je imala je stend-baj aranžman sa tom institucijom. Zato što su 23. septembra
prošle godine saopštili da Srbija ostvaruje impresivan privredni rast i ima
šanse da u 2009. ostvari rast od šest do sedam odsto. Prvi čovek MMF-a je 2000.
godine izjavio da slučaj Argentine treba da uđe u makroekonomske udžbenike kao
ilustrativan primer kako se jedna privreda razvija kad primenjuje recepte
MMF-a. Devet meseci nakon toga u Argentini je došlo do sloma. Zato je u ovoj
zemlji napravljen muzej promašaja MMF-a u kome je detaljno opisano sve šta su
im preporučivali.
Autor: Branislav Krivokapić
MMF: Srbija da prihvati evro
London, 06. 04 2009. - Fajnenšel tajms ("Financial Times") piše da je dospeo do
poverljivog izveštaja MMF u kojem se kaže da bi istočno i centralno evropske
članice Evropske unije trebalo da se odreknu svojih valuta i usvoje evro bez da
formalno postanu članice Evrozone prethodnim ispunjavanjem strogih uslova -
javlja BBC.
Fond tvrdi da bi takva "evroizacija" bila najbolji način da se reši problem
spoljneg duga tih zemlja i obnovi poverenje u njihove posustale valute. "Bez
toga", piše list citirajući MMF, "te zemlje biće suočene sa potrebom za
drastičnim stabilizacionim merama protiv kojih međutim postoji veoma žilav
politički otpor". Samo u poslednjih nekoliko dana Ukrajina i Letonija su odbile
da sprovedu neke od dogovorenih reformi sa MMF dok Mađari "muku muče" sa
formiranjem nove vlade koja bi uopšte bila u stanju da implementira dogovorene
mere sa Fondom.
MMF je izračunao da će za pomoć ovom regionu, u koji uključuje Tursku, u
naredne dve godine biti neophodno čak 186 milijardi dolara, od čega će možda
više od polovine morati da obezbede Evropska unija i druge institucije. Za
razliku od Evropske unije, koja se odlučila na pojedinačni pristup svakoj
zemlji, Fond se zalaže za regionalni politiku prema regionu u kojem su, prema
njegovoj oceni, neke zemlje ranjivije od drugih.
Srbija je tako, uz Letoniju i Estoniju, najugroženija po pitanju velikog broja
kredita uzetih u stranoj valuti i Fond prognozira da bi podružnice zapadnih
banaka u istočnoj Evropi u doglednom periodu mogle da izgube čak 160 milijardi
dolara u vidu nenaplativih dugova. "MMF je u pravu da bi se još dublja kriza u
istočnoj Evropi neminovno prelila i na Zapad. Zato bi možda bilo najbolje da
Evropska unija ipak izdvoji paket pomoći za čitav region, sa ili bez pomenute
evroizacije, i to što pre" konstatuje Fajnenšel tajms.
FoNet
Velika podvala MMF-a
Veliki gazda i šef uvozničkog lobija Milorad Mišković i saradnik MMF u
realizaciji DOS-ove pljačkaške politike Miroljub Labus i danas vuku ključne
poteze na našoj privrednoj sceni
Profesor Mlađan Kovačević je bio veoma umeren i biranim rečima je „zagazio“ u
problematiku stručnosti i kompetentnosti DOS-ovih „eksperata“ koju su Srbiju u
rekordnom roku „oslobodili“ kompletne privrede, bankarstva, enormno je
zadužili, da bi sve te ogromne pare na čudan način nestale. Kovačević navodi da
je od 2001. u Srbiju ušlo preko 62 milijarde dolara u neto iznosu, i da je sve
te ogromne pare pojeo nekontrolisani uvoz. Izbegao je da kaže da se u stvari
radi o neviđenoj pljački u kojoj su nestale desetine milijardi $ i da su
pomenuti Dr. Miroljub Labus, magistar Mlađan Dinkić, guverner Jelašić,
Aleksandar Vlahović, bivši ministar za privredu i privatizaciju, Goran Pitić,
koji je bio ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, mr. Božidar Đelić,
danas svi dolarski milioneri sa desetinama miliona na raznim računima. Pored
njih gotovo da ne postoji ministar u Vladi ili visoki stranački funkcioner
vladajućih stranaka od 2000-te a da nije sa debelim kontom. Kada na sve ove već
pomenute dodamo razne kumove, tetke, stričeve i korisne prijatelje, dobar deo
od tih 62 milijarde $ je skliznuo u privatne džepove, sada nove i bogate srpske
„elite“.
Da bi se takvo prelivanje državnih para uopšte moglo izvesti morale su se u
saradnji sa MMF-om uraditi nekoliko ključnih stvari. Uništiti naš bankarski
sistem, izvršiti opšta i sveobuhvatna pljačkaška privatizacija i onda formirati
jak uvoznički lobi kako bi se te pare, što brže vratile onima koji su nam ih i
pozajmljivali. Niko tu nije bio nevešt, neuk i nestručan, kako to za „naš“ list
Blic iznosi profesor Kovačević, već je to bila organizovana i sa MMF-om dobro
koordinirana pljačka koja se eto sada privodi kraju. To nije slučaj samo sa
nama već i sa mnogim drugim zemljama bivše istočne Evrope, pa se sve te zemlje
danas nalaze pred bankrotstvom.
Da bi zapad nailazeće lančano bankrotstvo prezaduženih država i građana istočne
Evrope nekako predupredio, u koju ih je upravo on svojim pljačkaškim bankarskim
sistemom gurnuo, preko MMF-a nudi „spasonosna rešenja“. Jedno od tih
„spasonosnih rešenja“ je ponuđeno i Srbiji. Da Srbija prihvati evro kao svoje
unutrašnje sredstvo plaćanja i ukine svoju valutu. U ovom predlogu Srbija je
uzeta kao zamorče da bi se ispitale sve, po zapad, pozitivne i negativne strane
ovog finansijsko-bankarskog eksperimenta. Suština eksperimenta je tome kako da
zapad spasi 160-250 milijardi dolara u vidu nenaplativih dugova, koliko će se
pojaviti u opljačkanim zemljama istočne Evrope. Kada evro kao monetu prošire na
celu Evropu pa i zemlje koje nisu članice EU onda sve te zemlje gube i svoj
monetarno-finansijski suverenitet. To znači da Srbija više ne treba ministar
finansija kao ni Narodna banka i guverner, jer će sve to biti u Brislu. Onda će
oni odlučivati kolike će u Srbiji biti penzije, koliko će se odvajati za
Vojsku, Policiju, zdravstvo, školstva….za sve što ide iz budžeta. Kroz naš
budžet (odvajanjem para za spašavanje bankarskog sistema) će sanirati njihove
„Rajfazen“, „Inteza“… i ostale banke kojima naši građani ne mogu da vrate
kredite. Sve ove zapadne banke u Srbiji su registrovane kao naše banke, iako
njima rukovode njihove centrale iz inostranstva. Ali pošto su „naše“ mi ih
trebamo i da saniramo. Sobzirom da ni država neće moći da servisira svoje uzete
kredite, onda ćemo od MMF-a dobiti nalog da prodamo Elektroprivredu, rudnike i
rudno bogatstvo, železnicu, pruge….a na kraju i obradivo poljoprivredno
zemljište, šume. Sve dok oni svoja potraživanja ne namire.
To je prosto objašnjenje šta je MMF predložio našoj Vladi kao „spasonosnu
meru“. Nije čudo da od MMF-a dobijemo i takav predlog, ali je više nego
tragično da „naša“ Vlada nije odlučno rekla ne, već je rekla da će predlog
razmotriti. Kako su se do sada vrlo partnerski ponašali sa MMF-om i SB nije
isključeno da neki Dinkić taj aranžman i potpiše, a većinska žuta DOS koalicija
ga u Skupštini ratifikuje. Od naroda će kao i dosad suštinu tog aranžmana lako
sakriti, jer ono što nije bilo na televiziji nije se ni dogodilo.
Srpska politika
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=11542
