ЕКСКЛУЗИВНО: КАКО СЕ ПРАВЕ И ШТА САДРЖЕ АРХИВЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ 

        

Ђиласов досије најдебљи 

        
        
Чувајте се оних који изненада и нападно желе да се друже с вама. Сумњиво је и 
ако вам поштанско сандуче неко затрпава папирима с рекламним порукама. У свакој 
згради с најмање пет спратова вероватно бар један станар ради за тајну 
полицију. Чистачи улица и професори - идеални цинкароши. Бивши функционер 
Службе Божидар Спасић открива и кога је он пратио и шта је пронашао у свом 
досијеу 

        

                        
        
        
 <http://www.ilustrovana.com/2009/2621/04-01-velika.jpg> 
http://www.ilustrovana.com/2009/2621/04-01.jpg

        
Досије је, заправо, обилан регистар у који се слажу забелешке и документи
(клик за увећање)

                

Тајне службе и досијеи поново су у жижи интересовања. Лидер Демохришћанске 
странке Владан Батић затражио је ових дана да се што пре донесе закон о 
отварању свих досијеа државне безбедности, од 13. маја 1944. године до дана 
ступања на снагу тог закона.

Тај чин, према његовом мишљењу, није само предуслов за раскид с прошлошћу а 
тиме и за улазак Србије у Европску унију, већ би допринео разоткривању многих 
убистава, међу којима и убистава Зорана Ђинђића и Ивана Стамболића. Али, док 
део стручне јавности подржава ову иницијативу, већина посланика, не само из 
владајућих странака већ и из опозиције, одбила је да се предлог ДХСС-а уврсти у 
дневни ред скупштинског заседања. Међу разлозима за такву одлуку је и да би, 
наводно, „отварање досијеа уништило службе безбедности”.

Ипак, да ли би отварање досијеа задовољило радозналост јавности и открило ко је 
све и због чега тајно праћен, ко је кога „откуцавао”? Има ли у актуелној власти 
доушника, односно „сарадника” ДБ и да ли обелодањивање досијеа заиста значи 
крај безбедносних служби? Одговоре на ова питања може да да само неко ко је био 
део тајних служби и добро познаје механизам њиховог рада.

Некадашњи високи функционер Службе државне безбедности СФРЈ Божидар Спасић 
изненадио нас је пошто смо се упознали: „Ја сам видео свој досије!” Било је то, 
вели, у време кад је влада убијеног премијера Зорана Ђинђића донела Уредбу о 
отварању досијеа Службе државне безбедности (Уредба из 2001. укинута је после 
две године одлуком Уставног суда - прим. а.). Отишао је у Београдски центар 
Ресора службе државне безбедности у згради СИВ-а 2, на Новом Београду. Свој 
досије прегледао је у присуству једног службеника. Ништа није смео да записује, 
нити да сними. 

        

…………………………..

NASTAVAK:  http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2621&tekst=04

<<image001.jpg>>

Одговори путем е-поште