Jat i stare priče Priča o Jatovim čarter letovima i dozvolama za Tursku i još ponegde bila bi jednostavno smešna da žrtve, po svoj prilici, neće biti samo građani Srbije koji imaju nameru da na svoje letovanje odlete. Ovako ili onako: ili će leteti, recimo iz Osijeka, jeftinije, ili iz Beograda po Jatovim cenama. O Jatu su se uvek pričali razni vicevi i, koliko god da su stari, aktuelni su i dalje. Ova kompanija uglavnom posluje pod maksimom „naše su usluge loše, ali su nam zato cene visoke”, a da to u uslovima konkurencije i nije najzgodnija poslovna politika, po sebi se razume. Jatovci spadaju u ljude koji imaju i te kakvih razloga da budu jugonostalgičari. Imali su monopol na letove iz Jugoslavije – Slovenci su ga, istina, jednog trenutka narušili – prevozili naše radnike u inostranstvo i iz njega, i bili ubeđeni da su uspešni i jaki. Monopol je ostao do dana današnjeg, ali se država smanjila. Više nema domaćeg saobraćaja kojim su se, svojevremeno, pravdale visoke cene, jer su ti prekratki letovi bili, navodno, izdržavani letovima u inostranstvo. A onda je počinjala priča o patriotizmu. Priča o ekonomskom patriotizmu, protekcionizmu i slobodnoj trgovini prilično je komplikovana. Ovo poslednje je, tokom XIX stoleća, nametala Velika Britanija, često i argumentima svoje mornarice. Tvrdili su da je slobodna trgovina važan deo ljudskih sloboda. Ove slobode su, naravno, odgovarale i toga časa najrazvijenijoj industriji na svetu. Slučajno engleskoj. Što opet ne znači da sa ekonomskim patriotizmom ne treba biti oprezan i da ne treba pažljivo analizirati svaki pojedinačni slučaj koji se pod ovaj opšti pojam gura. Ono što može poslužiti kao opravdanje, jeste interes velikog ili zapravo najvećeg broja građana jedne države. Često otkrivamo da je njihov interes upitan ali da sasvim sigurno postoji jasan interes nekih uskih društvenih grupa, dovoljno moćnih da ovu priču, politički i medijski, nametnu. Hoću reći da mi je u okviru „ekonomskog patriotizma” mnogo jasniji problem srpske tekstilne industrije ili građevinskih firmi, nego avionske kompanije koja će u jednom trenutku, novcem građana Srbije, napraviti vrlo skupe TV spotove. Tako nam i vrlo doterana dama iz Direkcije za vazdušni saobraćaj, ili kako se to već zove, priča o „nepisanim pravilima”, zaboravljajući usput neka pisana, sporazum o otvorenom nebu, na primer. To ne zaboravlja turski ambasador, koji će vrlo netaktično ali i tačno reći kako oni žele da zadrže turiste iz Srbije ali – srpski turisti su samo kap u moru turskog turizma. Letite, dakle, Jatom. Kada god možete.
http://www.blic.rs/blickomentar.php?id=3252
