INTERVJU PROFESOR DR DRAGAN SIMEUNOVIĆ SRBIJA IZMEĐU INTERESA VELIKIH SILA I OPASNOSTI OD TERORIZMA
Jug i Sandžak najugroženiji Sprečavanje ponavljanja kosovske situacije u južnom delu Republike zavisiće, u najvećoj meri, od toga koliko budemo umešni u odnosima sa velikim silama koje imaju svoje interese i moramo učiniti sve da se oni približe našim potrebama Malo-malo, pa na severu Kosmeta eksplodira neka bomba, ili se sukobe Srbi i Šiptari. Kosovski premijer Hašim Tači najavio je naseljavanje ovog dela srpske pokrajine Šiptarima, a Srbi strahuju od nove eskalacije nasilja. Ima li osnova za strah, pitali smo prof. dr Dragana Simeunovića, renomiranog međunarodnog eksperta za pitanja terorizma i konsultanta OUN i Svetske banke, autora 12 knjiga iz ove oblasti od kojih je najnovija, „Terorizam“, objavljena pre nepuna dva meseca u izdanju Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. - Ne verujem da će Albanci krenuti u osvajanje severa Kosova, jer im u ovom trenutku to ne odgovara. Kako žele da se svetu pokažu kao pravna država dostojna nezavisnosti, bilo kakva agresija ne bi im išla u prilog. Tim pre što veliki broj zemalja sumnjičavo gleda na priznanje Kosova. Izazov za srpske vlasti Koliko Srbija zbog pružanja otpora Zapadu na planu priznavanja Kosova može da računa na pomoć ukoliko se probude albanski separatisti na Jugu? - Posle „petog oktobra“ bilo je veoma važno ne destabilizovati politički tek preobraćenu Srbiju. Danas je situacija drugačija, upravo zbog pružanja otpora Zapadu na planu priznavanja Kosova. Nema sumnje da na Zapadu ima i onih koji misle da Srbiji treba poručiti da ne talasa previše oko Kosova da ne bi imala dodatne probleme. Ali, nema nikakvih indicija da je to i zvaničan stav Zapada. Pitanje je da li će Zapad proceniti da je u njegovom interesu da podrži separatiste na Jugu Srbije radi omekšavanja stava Beograda po pitanju Kosova. Takođe, stav međunarodne zajednice gradiće i Rusija rukovođena pre svega svojim interesom a ne svojom voljom. Biće to veliki izazov za naše vlasti - smatra prof. dr Dragan Simeunović. Ali, ukoliko dođe do međunarodnog priznavanja Kosova, Priština sigurno neće sedeti skrštenih ruku? - U tom slučaju vlasti u Prištini poželeće da dokažu da vladaju celom teritorijom Kosova, računajući i njegov sever i da to pokušaju realizovati silom. Da li se u tom slučaju nemiri mogu preneti i u druge krajeve - prvenstveno na jug Srbije i Sandžak? - Tačno je da su ovi krajevi najugroženiji. U Sandžaku su od terorista ugroženiji muslimani. Ali, kada bi ojačale terorističke snage i hrišćani bi došli na red. Kada je reč o Jugu Srbije, važno je ne ponavljati greške iz prošlosti. Treba prestati sa skupim i besplodnim pokušajima odvraćanja albanskih separatista od njihovih ciljeva raznim davanjima i napustiti koncept samovoljnog korišćenja sile. Od čega će zavisiti sprečavanje ponavljanja Kosova na jugu Srbije? - To će u najvećoj meri zavisiti od toga koliko budemo umešni u odnosima sa velikim silama koje imaju svoje interese. Mi moramo da učinimo sve da se naši interesi približe. Tačnije, da velike sile u našim interesima ne prepoznaju ništa loše po svoje interese. Osim toga, ako bude siguran bedem Evrope protiv terorizma i neželjenih migracija iz Trećeg sveta, čega se Zapad najviše pribojava, Srbija će moći u mnogo čemu da računa na podršku Zapada. Koliko je ovo tle, mislim na ceo Balkan, plodno za razvoj terorizma? - Još ni staro seme islamističkog terorizma koje je zasejano u Bosni nije čestito izniklo, a mi gledamo kako se seje novo u Sandžaku, na Jugu Srbije, u Makedoniji i drugde po Balkanu. Ovo su i glavne smetnje za demokratski razvoj Balkana, koje se mogu otkloniti voljom velikih. Problem terorizma na Balkanu tek će postati aktuelan i održavaće se duže nego na drugim mestima jer ovde postoje dve vrste terorizma - verski, islamistički, i etničko-separatistički, koji se prepliću, pa je teško razlikovati ih i osmisliti najbolju strategiju u borbi protiv njih. Osim toga, etničko-separatistički terorizam sve više se utapa u svet organizovanog kriminala na Balkanu, pa možemo govoriti o narko-terorizmu kao opasnoj i specifičnoj pojavi na Balkanu. Ako se islamistički terorizam ozbiljnije zapati u Srbiji to će koštati Zapad više nego Srbiju, jer nije ona njima glavna meta. Znači li to da je Srbija manje ugrožena od terorističkih napada? - Balkan, pa samim tim i Srbija, jeste manje ugrožen, ali ne znači da nije na listi terorista. Setimo se da od „11. septembra“ na ovamo nije bilo ni jednog ozbiljnijeg terorističkog napada širom sveta da nije bio povezan sa Balkanom, naročito Bosnom, ali sve više i sa Kosovom i Sandžakom. U fatvama Osame bin Ladena i drugih islamističkih terorističkih lidera u kojima se traži da „muslimanska braća koja pate“ budu oslobođena putem terorizma pominju se Bosna i Kosovo kao područja muslimanske patnje, ali i Srbija kao meta. Za sada je, srećom, Balkan u islamističkoj terorističkoj mreži pre svega područje logističke podrške, a Srbija se nalazi u zoni srednje opasnosti od terorizma - zaključuje profesor dr Dragan Simeunović. http://www.glas-javnosti.rs/clanak/politika/glas-javnosti-06-09-2009/jug-i-sandzak-najugrozeniji
