Miloševića obradili u Dejtonu!
Doktor vojnih nauka Svetozar Radišić, nekadašnji PR Vojske Jugoslavije, smatra da je najmoćnije oružje današnjice hladni rat koji na prvi pogled dobija dimenzije naučno – fantastičnog. Po njemu je vid kontrole uma ljudi najprisutniji na izborima. Pojedini sadržaji na TV i mnoge virtuelne zabave, po Radišiću, imaju isti cilj. Većinu današnjih političara Srbije i Crne Gore smatra marginalcima svetskog poretka koji su, kao takvi, velikim moćnicima nezanimljivi. G: Možete li da navedete konkretne primere medijskog zaglupljivanja i manipulacije ljudima u Srbiji i Crnoj Gori (vezano za određene teme, političke opcije, ciljeve vlasti)? S. Radišić: Izbori su najbolji primer zloupotrebe građana, a još bolji primer je rad parlamenata. Prvo, izborni sistem prave partije na vlasti i sebi ga prilagođavaju, računajući na sigurnu pobedu. Tako da se događa da je država sa, na primer, deset miliona građana s pravom glasa primorana da sluša vladara za kojeg je glasalo dva miliona ljudi. To znači da predsednika ne poštuje apsolutna većina. Kako se to događa? U prvom krugu nema pobednika, a izašlo je pet i po miliona birača. U drugom krugu, kad nije važno koliko će izaći građana (što je nonsens), pobednik (predsednik) dobije dva miliona glasova od tri i po koji su izašli. Usput je ta dva miliona prikupio koalicijom koja mu je naređena iz Evropske komisije (dvadesetak najuticajnijih masona koji se bave staroegipatskom hermetičkom magijom u svojim inicijacijama). Takav sistem obezbeđuje isključivo anarhiju i bezvlašće, s najlošijim rešenjima, koja se, u principu, ne ostvaruju. Tako „uređen“ haotičan sistem omogućava samo da se vlast efikasno i inkvizicijski obračunava s neistomišljenicima, ali, mnogo perfidnije, guši se slobodoumlje. G: Da li su srpski generali, poput Nebojše Pavkovića, Momčila Perišića i drugih, bili uključeni u specijalni rat protiv svog naroda? S. Radišić: Nezahvalno je i nekorektno da pukovnik ocenjuje generale. No, sasvim je sigurno da to pitanje ne stoji uz bilo kog oficira kojeg sam poznavao, čak i kad su bili u vojskama formiranim nakon raspada Jugoslovenske narodne armije. Patriotsko vaspitanje je bilo isto za sve i gravirano je u njihovu krv. Pitanje je samo koliko su oni bili dobro izabrani od političara i koliko su kvalitetno obavljali svoju dužnost. Vi ste nabrojali dva načelnika Generalštaba. Jedan je otišao po naređenju da brani Kosovo i Metohiju, a drugi je odbio da to učini. Kako su prošli zbog svojih odluka, zna ceo svet. Sigurno je da je nemoguće da su obojica vodili rat protiv svog naroda, jer jedan može slobodno da kaže da zbog naroda nije stao naspram monstruozno jake mašinerije NATO, a drugi da je upravo to učinio zbog naroda. G: Koje ratove ste u svojim istraživanjima predvideli i koje predviđate za budućnost? S. Radišić: Predvideo sam mnoge ratove koji su sada u toku, kao što su neokortikalni, vibracioni, elektromagnetni, kulturološki i magijski rat. Svi su oni objašnjeni u mojih deset knjiga. Smatram da, ukoliko svet nastavi da srlja ka svom samouništenju, sledi rat između polova, koji bi označio kraj ove civilizacije. Uostalom, stalno insistiranje na poništavanju razlike među polovima stvara osnovu za mržnju među polovima, koja se sada manifestuje tako što mladići i devojke izbegavaju jedni druge, a približavaju se, potpuno nastrano, isti polovi. G: Kako bi ste nam objasnili mehanizam i metod delovanja na ljudsku svest i podsvest? Ko to čini, na koji način, koliko je vremena potrebno... S. Radišić: Mehanizmi za uticanje na ljudsku svest su već pobrojani i uglavnom su u njih uključeni informacioni sistemi kroz medisjki, informatički (kompjuterski, hakerski), kulturološki, verski, psihološki, mrežni (internet) rat i druge vrste ljudskih sukoba u kojima je suština nesporazuma u razlici raspoloživih informacija. S druge strane, uticaji na ljudsku podsvest su opasniji, a istraženi su u eksperimentima in vivo u laboratorijama i institutima pod kontrolom Centarle obaveštajne službe SAD i Agencije za nacionalnu bezbednost iste države. Kad se podsvest otvori za informacije, onda se menja struktura ličnosti. To nije teško kad se poznaju istraženi putevi do podsvesti. G Možete li da nam pojasnite sopstvenu tvrdnju da novinari rade protiv čoveka po modelu „Velikog Brata“? S. Radišić: Ako izuzmemo desetak novinara, koji su neprestano izloženi nemilosti zbog toga što optužuju neprijatelje srpskog naroda za zla koja su s izmišljenim razlozima počinili na prostorima prethodne Jugoslavije, može se reći da ostali novinari „sistemci“ rade za simpatizere i istomišljenike „Velikog Brata“. Novinari koje je donela „petooktobarska revolucija“ u Beogradu ne samo da ne razgovaraju sa Srbima i za sagovornike imaju uvek ista lica, uglavnom iz antisrpkog NVO miljea, nego i sami veoma pristrasno govore protiv mentaliteta srpskog naroda, o mitologiji koja je Srbe dovela do sukoba sa civilizovanim svetom, o primitivizmu kojeg se Srbi ne mogu odreći i sl. Srbima se neprestano preti iz medija. Zanimljivo je da su mediji u Srbiji već saopštili da će biti „užarena jesen“ (to se ponavlja iz godine u godinu), da će se održati „Gej parada ponosa“ u kojoj je moguće i krvoproliće (sukob policije, navijača, nacionalnih organizacija i „ponosnih“, a svi su deca Srbije), da će oboleti oko dva i po miliona građana od „svinjskog gripa“ i da će finansijska kriza biti još dublja. Niko uman, ko poštuje svoje građane, ne bi saopštio takve informacije unapred. To odgovara samo „Velikom Bratu“, koji je na poslednjem tajnom sastanku, o kome su podaci objavljeni 25. maja 2009. u Sandej tajmsu, u sastavu u kojem su, među ostalima, bili Dejvid Rokfeler junior, Džordž Soroš i Ted Tarner, odlučio da smanji broj stanovnika na planeti. G: Da li je i sam rijaliti-šou „Veliki Brat“ smišljen kao vrsta hladnog rata? S. Radišić: Da. To je priprema za vreme kontrole kretanja ljudi i njihovih umova. G: Koliko uticaja u svemu pomenutom imaju i satanisti i koji? S. Radišić: Čini se da istinski satanisti, koji imaju svoje hramove i simbole, imaju manji satanistički uticaj od redova i kultova koji se sastaju tajno, na primer u Bohemijanskoj šumi, kao što to čini red „Lobanja i kosti“, kojem pripadaju svi članovi porodice Buš. Njihov satanizam se ispoljava u pohlepi i pohoti, koja se potom širi svetom, a njihovi razvratni seksualni rituali postaju moda koja poništav kulturu sticanu hiljadama godina. G: Šta Vas je najviše podstaklo da ove 2009. godine, napišete knjigu „Gušenje istine“? ( <http://svetozarradisic.com/> http://svetozarradisic.com/ ) zbog kojih prećutanih istina su naši ljudi (Srbija i Crna Gora), najviše stradali? S. Radišić: Ne može čovek da ima dušu, a da ga ona ne zaboli kad sazna da je, na primer, Veselin Šljivančanin osuđen na 17 godina zatvora zato što je, kao što bi to učinio svaki Durmitorac, upitao strance šta traže nepozvani na srpskom tlu. Koliko znam, nije dokazano da je on kriv za „Slučaj Ovčara“. Znam kako misli i kakav je porod stvorio. Šta reći za generale koji su optuženi u Haškom tribunalu za nepočinjeno zlo, po optužnici koja je nespretno napisana? Ili kad znate da su do smrti osuđeni ljudi koji su činili sve da do rata ne dođe, a oslobođeni su oni koji su se hvalili da su izazvali rat, kao što su to činili braća Haradinaj? Logično je da pokušate bar da do javnosti donesete ono što je novinarima rečeno, a oni nisu hteli ili nisu smeli da objave. Zašto nisu hteli? Od koga nisu smeli? Srbi bi živeli u jednoj državi, ne bi ih delile reke i markacione linije, da nije gušena istina i da vlasti od 1991. do 2009. godine nisu trapavo, svakako ne mudro, sarađivale s neprijateljima srpskoga roda. Izbor iz nedeljnika „Grom“, 10. septembar 2009, broj 48 http://www.koreni.net/modules.php?name=News <http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1856> &file=article&sid=1856 /
