Да ли је Косово европска држава? Дебата у Америчком институту за мир протекла без прецизног одговора на ово питање
Од нашег сталног дописника Вашингтон, 16. септембра – Да ли је Косово европска држава, може ли то да буде, или је то немогућ пројекат? Ова три питања била су оквир за излагања и расправу на једноипосатном скупу са око стотину учесника, одржаном у Америчком институту за мир, који себе дефинише као „независну, непристрасну и националну институцију, основану и финансирану од Конгреса”. Институт је, иначе, једна од централних трибина у Вашингтону где се расправља о Балкану. На постављена питања, која је форумисао Данијел Сервер, потпредседник Центра за постконфликтни мир и операције стабилности, одговоре су понудили Енђелуше Морина, извршни директор Косовске иницијативе за стабилност из Приштине, и Сорен Јесен Петерсон, сада директор вашингтонске невладине организације „Независни дипломата”, а некадашњи специјални изасланик генералног секретара УН за Косово. Заједничко у њиховим презентацијама је да Косово географски јесте у Европи, али да су перспективе његове интеграције у ЕУ у овом моменту у најмању руку компликоване, па је због тога изостао и прецизан одговор на задата питања. Према Енђелуши Морини, једна од кључних чињеница јесте околност да косовска независност није призната од пет земаља ЕУ, што чини немогућим успостављање било каквих уговорних веза између Приштине и Брисела. Морина је указала и да на Косову данас постоји пет структура власти – три међународне, једна албанска и једна српска – које се међусобно надмећу, што све доприноси да Косово у много чему, укључујући и процес визне либерализације, буде третирано другачије. По Јесену Петерсону, на Косову је данас велика политичка збрка, јер се не зна ко је за шта одговоран. Због „замора проширења”, ЕУ би морала и званично да реафирмише декларацију из Солуна, по којој све земље региона имају европску перспективу, укључујући и Косово. За овог дипломату Србија јесте кључни актер стабилности и економског просперитета у региону, али он предлаже да Брисел питање односа Београда и Приштине стави у исту раван као и сарадњу Србије са Хагом. Сматра и да би ЕУ морала да избегне неке грешке из прошлости – да у своје редове прими земљу (Србију), која ће потом да блокира пријем друге (Косово). Петерсон је изнео процену да би мишљење Међународног суда правде у Хагу, који је почео разматрање питања легалитета проглашења косовске независности, могло да буде такво да и Београд и Приштина прогласе победу, што би онда омогућило да дође до неке врсте међусобног детанта. Оба главна говорника указала су и на високу зависност Косова од стране помоћи, а поменута је и идеја да би ЕУ, у процесу интеграције Србије, од Београда могла да тражи да подржи њену политику према Косову. М. Мишић [објављено: 17/09/2009] http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Da-li-je-Kosovo-evropska-drzava.sr.html
