АФЕРЕ: КО ЈЕ ОПЉАЧКАО КРАЉЕВСКО БЛАГО ЈУГОСЛАВИЈЕ
Мало Немци, више комунисти
Приче о баснословном богатству породице Карађорђевић поново су оживеле открићем
неколико запечаћених врећа у Трезору Народне банке Србије. Слободан Маричић,
некадашњи лични секретар принца Томислава, тврди да је од њихове покретне
имовине данас мало остало. Потомци оних који су отимали и данас уживају у
плодовима “рада” сналажљивих предака
Тито је после рата аминовао разношење Краљевске имовине: једна слика Ван Гога
завршила је код Кардеља
(клик за увећање)
Од почетка осамдесетих година, објављено је ових дана у новинама, у Трезору
Народне банке Србије чува се једанаест запечаћених врећа! Све су заливене
оловним пломбама и њихов садржај, сем у једној у којој је, наводно, некаква
документација, за сада је непознат. У јавности су одмах почеле да колају
гласине да је у њима благо које је припадало породици Карађорђевић. Да ли су
Карађорђевити заиста били богати и је ли могуће да се у оставама државног
трезора налази њихова имовина за коју нико, па ни њихови потомци нису знали?
Слободан Маричић, човек који је упућен у многе тајне српске династије, не
верује у ту могућност.
- Мада - истиче овај некадашњи лични секретар принца Томислава Карађорђевића -
досадашње процене имовине Карађорђевића биле су најразличитије, углавном
политички обојене, нестручне, па њену праву вредност, вероватно, никад нећемо
знати.
Краљ Петар Први Карађорђевић, према Маричићевим речима, био је прави народни
краљ. Све што је за живота стекао, улагао је у задужбине, посебно у ону у
Опленцу, где је сазидао и цркву. О доцнијем богатству породице Карађорђевић
није се много знало. Народ је углавном прихватио причу коју су ширили
комунисти: како су краљ, а потом Намесништво, пљачкали државну касу, Борске
руднике и златне резерве.
- Мало је познато да је женидба краља Александра Првог 1922. године принцезом
Маријом, кћерком румунског краља Фердинанда Хоенцолема, најбогатијом европском
удавачом тога доба, представљала велики преокрет финансијског стања
Карађорђевића. Тек тада је било могуће да Опленац израсте у “српски Версај”, а
Бели двор добије ниво и шарм европских краљевских резиденција. Само део
непокретне имовине краља Александра Првог на дан његовог убиства у Марсеју
1934. године - имања зграде, шуме, један део акција и готовине затечених у
дворском сефу - процењен је на 95.448.605 југословенских динара. У оно време то
је износило око 30 милиона америчких долара.
NASTAVAK TEKSTA: http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2644&tekst=01
