Svi ministri za otpuštanje, ali mole boga da to bude u drugom resoru
24.09.2009. U državnim službama ima između 20.000 i 30.000 prekobrojnih Najava otpuštanja 14.000 zaposlenih u državnim službama uterala je strah u kosti svima koji plate primaju iz budžeta. Iako još nema informacija kako će se deliti otkazi, već su počeli da se bune sindikati, ali i opozicione stranke ističući da će partijska knjižica biti presudan činilac prilikom određivanja viška zaposlenih. Broj od 14.000 nije ukupan broj viška zaposlenih u našim državnim organima, a pravi broj niko sa sigurnošću ne zna. Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, koji je bio savetnik ministra finansija, kaže za "Borbu" da se procenjuje da u državnoj administraciji i javnim službama ima između 20.000 i 30.000 viška zaposlenih. "Nemoguće je tačno reći koliko ima viška zaposlenih u svim državnim službama jer ta procena zahteva ispitivanje stanja u oko 9.000 institucija u kojima je zaposleno oko 460.000 ljudi. Prema grubim procenama, koje su urađene na osnovu broja zaposlenih u drugim državama a u odnosu na broj stanovnika, u Srbiji ima između 20.000 i 30.000 viška radnika koji rade u državnim službama. U samoj državnoj administraciji, imamo oko 8.000-10.000 prekobrojnih", objasnio je Arsić i dodao da će sigurno biti otpuštanja, ali ne onoliko koliko je najavljeno. Prema njegovim rečima, u državnoj administraciji, odnosno lokalnoj samoupravi i republičkim službama zaposleno je oko 28.000 ljudi. "Naša državna administracija je relativno mala i pogrešno se u javnosti pominje da je posle 2000. godine ona neopravdano uvećana za 12.000 radnika. Tačno je da je povećan broj ljudi u administraciji, međutim, tada je Srbija preuzela institucije sa saveznog nivoa kao što su bili ministarstva spoljnih poslova i odbrane, carina, savezni zavodi poput Hidrometeorološkog zavoda", objasnio je Arsić napominjući da u državnoj administraciji ipak ima viška i procenjujući da u lokalnoj samoupravi radi između 7.000 i 8.000 prekobrojnih, a u ministarstvima par hiljada. On dodaje da problem za republički budžet pored državne administracije predstavljaju zaposleni u drugim javnim sektorima. "Pored državnih službenika problem predstavljaju drugi budžetski korisnici poput zdravstva i obrazovanja. Samo u te dve oblasti imamo oko 260.000 zaposlenih. U zdravstvu imamo višak pomoćnog osoblja, dok u obrazovanju postoje odeljenja sa jednim ili dva učenika. Isplativije bi bilo da se toj deci svaki dan organizuje prevoz nego što se plaća nastavnik", smatra Arsić i dodaje da sigurno otpuštanja neće biti u policiji i vojsci. Poslednjih dana u javnosti se dosta pričalo o višku radnika u samim ministarstvima. Ministri su trebali da naprave spiskove sa brojem radnika koji su višak, a uskoro bi trebalo da bude gotov i predlog zakona koji bi utvrdio kriterijume po kojima će se utvrđivati višak zaposlenih na lokalnom i republičkom nivou. Prema nezvaničnim informacijama, na lokalnom nivou bi trebalo na 1.000 stanovnika da bude 80 zaposlenih u javnom sektoru. Vlada Srbije je pripremila i Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o državnim službenicima, koji će, prema najavama vladajuće opozicije "omogućiti da građani imaju efikasnu i odgovornu javnu upravu". Ovaj zakon predviđa i kazne za zaposlene koji ne poštuju radnu disciplinu, ali i proveru kvaliteta rada državnih činovnika. I pored ovog rada Vlade Srbije, Milojko Arsić kaže da su uslovi pod kojima će se obaviti otpuštanje radnika i dalje nejasni. "Smanjenje broja radnika treba sprovoditi pažljivo, kako šteta od pada nivoa i kvaliteta javnih usluga ne bi bila veća od vrednosti ušteda. Smanjenje nivoa i kvaliteta javnih usluga najviše bi pogodilo siromašne građane koji ne mogu da plaćaju privatne usluge u zdravstvu, obrazovanju i drugim oblastima. Problem što je naša Vlada heterogena koalicija u kojoj stranke imaju različite ciljne grupe, ciljeve i vrednosti. Kada se pomene otpuštanje zaposlenih svi su načelno za, ali se mole da otpuštanje bude u nekom drugom resoru, a ne u njihovom", istakao je Arsić. Prema njegovim rečima, koliko će država uštedeti od otpuštanja zavisi kada će radnici dobiti otkaz. "Procenjuje se da jedan radnik u državnoj službi košta 700.000 dinara a ukoliko bi se otpustilo 14.000 radnika, godišnje bi se uštedelo 9,5 milijardi dinara. Ako se oni otpuste na početku godine i isplati im se otpremnina u visini šest prosečnih plata, znači da je ušteda šest plata odnosno, polovina te sume", objasnio je Arsić. On ipak smatra da ova mera ne može biti dovoljna za uravnoteženje budžeta na duži rok. "Srbiji su potrebne mnogo veće uštede, a MMF nam je ostavio odrešene ruke u izboru mera kaje ćemo koristiti kako bismo smanjili javnu potrošnju. Možda je stavljen preteran naglasak na otpuštanje viška zaposlenih kako bi skrenula pažnja sa drugih mera koje bi takođe bile efikasne, na primer smanjenje državnih subvencija ili povećanje poreza", istakao je Arsić. Za razliku od Arsića, ekonomista Boško Mijatović smatra da najave Vlade Srbije da će iz državnih službi otpustiti 14.000 radnika nema ništa. "Sve je to pričam ti priču", kratko je prokomentarisao Mijatović. Ove godine zaposleno novih 353 službenika Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorović rekao je juče da je najavljena reforma državne uprave i otpuštanje službenika prevara Demokratske stranke i vladajuće koalicije. "Najavljene reforme će stvoriti partijsku državnu upravu, pošto će se zapošljavati partijski kadrovi, a otpuštati oni koji nemaju veze sa političkim strankama, bez obzira na iskustvo, stručnost i kvalifikacije. Za Demokratsku stranku, kao u vreme komunizma, nije važna ni stručnost, ni kvalifikacija, važna je samo partijska pripadnost i lojalnost", ocenio je Todorović. On je dodao da su, prema podacima SRS, od 1. januara do 11. septembra ove godine u državnoj administraciji zaposlena 353 nova službenika, a najviše u resorima koje vodi Demokratska stranka. Slede resori G17 plus i Socijalističke partije Srbije. Tri puta više činovnika u Srbiji nego u Evropi Za plate zaposlenih u državnoj administraciji, kojih ima oko 28.000, mesečno se izdvaja skoro 10 miliona evra, ukoliko se uzme da primaju prosečnu platu od 32.000 dinara. U državnoj upravi je 2000. godine bilo zaposleno 8.099 ljudi, a danas je taj broj uvećan tri i po puta. Ukoliko broj zaposlenih u našoj administraciji uporedimo sa podacima Svetske banke, videćemo da Srbija ima približno isti broj činovnika kao i Poljska u kojoj živi oko 30 miliona ljudi, ili Češka i Mađarska koje imaju više od 10 miliona ljudi. Takođe, Srbija u odnosu na zemlje sa sličnim brojem stanovnika ima prevelik broj ministarstava. Prema podacima Stalne konferencije gradova i opština, u lokalnim samoupravama zaposleno je oko 22.000 činovnika. U Evropi, u lokalnoj samoupravi na 1.000 građana zaposlen je jedan činovnik, dok kod nas jedan činovnik dolazi na 300 stanovnika. Analiza zaposlenih u lokalnoj samoupravi je pokazala da najviše prekobrojnih činovnika ima u Beogradu 3.352, zatim Leskovcu 440, Novom Sadu 353, Nišu 260, zatim, Vranju 237, Jagodini 212, Kragujevcu 211. U 62 opštine nema viška činovnika, a grad sa najmanje zaposlenih u lokalnoj samoupravi po broju stanovnika je Šabac. Iako znaju da je administracija glomazna, stranke dovode svoje ljude Sindikati još nisu dobili nikakve informacije o kriterijumima za smanjenje administracije Dragan Zarubica, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže za "Borbu" da ovaj sindikat do sada nije dobio nikakve informacije iz vlade ili nekog ministarstva u vezi s konkretnim merama i kriterijumima koji će se poštovati prilikom najavljenog smanjenja administracije. "Mislim da je strašno što će se milionu nezaposlenih u državi pridružiti još 14.000. Strašna je ta mera. Ne radi se o tome da li je administracija glomazna ili nije, svakako da je glomazna i to svi znamo. To posebno znaju stranke koje dovode svoje ljude posle svake promene vlasti. Ali, uštede koje će država imati od otpuštanja tih radnika nisu ništa u odnosu na one koje bi imala kada bi primenjivala postojeće zakone. Pa, kada bi se samo regulisao rad na crno država bi više zaradila, da i ne pominjem to što su poništili kolektivni ugovor, u saradnji s prijateljima u Uniji poslodavaca, što je uništilo svaku konkurenciju", smatra Zarubica. On se pita kako će Vlada Srbije ocenjivati nečiji rad. "Kako će odrediti ko će biti otpušten? Naravno da će tome kumovati strančarenje, korupcija i nepotizam. Na poslednjem zasedanju predsedništva odlučili smo da pokrenemo akciju ocenjivanja ministara, pa da, ko ne dobije dobru ocenu, bude otpušten. Evo prilike da najavim pokretanje te akcije", rekao je Zarubica. Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da su sindikati dosta jaki u Srbiji. "To se pogotovo odnosi na sindikate obrazovanja i zdravstva. Verovatno će se njihovi predstavnici uključiti u razgovore oko otpuštanja radnika, što je i normalno. Ipak, treba imati na umu da ne smemo dozvoliti da se plaća radno mesto koje je nepotrebno. Tu nema opravdanja, a troškove tog radnog mesta snose svi- i drugi zaposleni i penzioneri", poručio je Arsić. Marina Obradović Vesna Tašić http://www.borba.rs/content/view/9434/123/
