Valter brani vlast
Piše:Uglješa Balšić
Suđenje Dragoljubu Draži Mihailoviću počelo je mnogo ranije od onog održanog
10. juna u Beogradu - zvaničnog i otvorenog za javnost. Smrtnu presudu čelnici
nove komunističke vlasti pisali su mnogo pre Miloša Minića, tužioca u procesu
protiv komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, a „u ime naroda“ sročena je
ne u Topčideru, već i u Moskvi, gde su Josip Broz, Aleksandar Ranković, Blagoje
Nešković, Boris Kidrič i ostali, bili gosti Josifa Visarionoviča Staljina, tada
još neprikosnovenog vođe svetske revolucije.
Da Koba, kako su „tepali“ Staljinu, nije bio naivan i samo surov, potvrđuje i
anegdota iz tih susreta. Navodno, kada su jednom predahu izašli na svež vazduh
ispred njegove dače u Kuncevu, sovjetski lider Titu je rekao: “Čuvaj ti
zdravlje, bićeš potreban Evropi“! Mnogi su ovo, kasnije, protumačili kao
pronicljivost i inače lukavog azijata koji je slutio izdaju i okretanje Zagorca
prema Zapadu. Tito mu je, kažu, odgovorio da će Staljina „služiti zdravlje još
dugo, dugo...“, ali to je bio Hazjajinov znak da testita Titove ambicije, koje
su, ispostaviće se, bile veće od balkanskih, i da se bliži kraj bliskim vezama
Broza i Staljina.
Kraj se, međutim, neumitno bližio i komandantu Jugoslovenske vojske u
otadžbini, kojem su „svilen gajtan“ slali upravo iz Moskve, u kojoj su čelnici
Demokratske Federativne Jugoslavije boravili krajem maja i u prvoj polovini
juna 1946. godine, kada se uveliko pripremala ekzekucija Draže Mihailovića.
Prepiska Aleksandra Rankovića i Milovana Đilasa, koja je putovala šifrovanim
radio signalima između Moskve i Beograda, otkriva kako je Draži pisana smrtna
presuda.
Pero Simić, istaknuti srpski novinar i publicista, posle pretrage u arhivima
Kominterne i zaostavštini Josipa Broza Tita, zaključio je kako ništa nije bilo
prepušteno pravdi ili sudijama. Omču je zategao Broz još od 1942. godine kada
je u Moskvu slao depeše gde je satanizovao Dražu, kao saradnika fašista u
Jugoslaviji. Bilo je na stotine takvih depeša koje su, inače pisane na ruskom i
gde Broz brani poziciju koja ga, posle rata, dovodi na vlast. Za SSSR Broz je u
tim depešama ostao Valter, kako su i potpisivane njegove poruke Moskvi sve do
1948. Sve depeše u kojima napada Dražu su naslovljene na „Dedu“ , što je tajno
ime za Kominternu iako ona ne postoji, formalno od maja 1943. godine.
Dragoljub Draža Mihailović uhapšen je 12. marta 1946, u okolini Višegrada, a ta
operacija započeta je još u maju prethodne godine, kada je na Zelengori
razbijena glavnina četničkih snaga. Samo hapšenje komandanta Jugoslovenske
vojske u otadžbini i do danas je ostalo sporno i obavijeno plaštom nepoznanica.
Prema zvaničnoj verziji OZNE, u hapšenju je ključna karika bio Nikola Kalabić,
komandant Kraljeve garde. Sa isto toliko upornosti i žara, međutim, neki drugi
izvori tvrde da je Draža uhapšen na prevaru, u saradnji sa Saveznicima...
Posle već pomenutog sloma četničkih snaga na Zelengori, Odelenje za zaštitu
naroda otpočelo je prve pripreme za akciju zarobljavanja Mihailovića. Četnički
komandant bio je trn u oku i opasnost za novu komunističku vlast, a glavni adut
u predstojećoj akciji OZNE bilo je prisustvo nekadašnjeg Mihailovićevog
komandanta Centra za vezu, kapetana Nikole Milovanovića, te zarobljavanje
pomoćnika komandanta Drugog Ravnogorskog korpusa, majora Trifuna Ćosića. Mnogo
su, naravno, značila i zaplenjena dokumenta.
Nikola Kalabić, komandant Kraljeve garde, uspeo je da preživi uništenje
glavnine četničkih snaga i, pri povlačenju, kod Foče, susreo se sa Dražom. Tada
su se i dogovorili da Nikola pređe u Srbiju, dok će Mihailović još ostati u
Bosni i pokušati da prikupi preostale snage. Tako je i bilo.
Kalabić se, sa ostacima Garde, prebacio preko Drine i, pravcem od Zlatibora,
stigao u okolinu Valjeva. Ozna uveliko „plete mrežu“ i posle niza peripetija i
pregovra, komandanta Garde su namamili u Beograd - uprkos žučnom negodovanju
njegovih saboraca, koji su otvoreno sumnjali u „partizansku klopku“.
Po dolasku u glavni grad, Kalabić je, kao vođa grupe, odveden u jednu vilu, u
Ulici Bože Jankovića, na Voždovcu, dok su njegovi pratioci - Mišić, “Čerčil” i
još jedan – smešteni u objekat koji se nalazio u Užičkoj ulici, nedaleko od
Titove rezidencije. Čak im je bilo rečeno kako, eto, imaju priliku i da izvrše
atentat na komunističkog vođu...
Prilikom akcije njihovog razoružavanja, koje, su , kako je to kasnije navedeno,
izveli Đorđe Nešić i Nikola Bugarčić, sva trojica su ubijena. Da bi mogao biti
iskorišćen za hapšenje Draže Mihailovića, Kalabić je morao biti savladan bez
oružja i preterane upotrebe sile. Tako je i bilo.
Nikola Kalabić je istog jutra, posle hapšenja, prebačen u sedište OZNE u Zmaj
Jovinoj ulici i suočen sa mozgovima cele operacije komandantom OZNE za Srbiju
Slobodanom Penezićem Krcunom i ministrom unutrašnjih poslova FNRJ Aleksandrom
Rankovićem Markom. Oni su trebali da slome Kalabića i privole ga na saradnju.
Nakon nekoliko dana razmišljanja Kalabić je počeo da pregovara sa Krcunom i
Markom tražeći da mu se u zamenu za njegovu kooperativnost omogući da ode u
inostranstvo. Oni su to odbili, ali su mu ponudili sličan aranžman u granicama
Jugoslavije, na šta je Kalabić pristao.
Preobučeni u odela zarobljenih četnika, operativci OZNE njih 12, su zajedno sa
Kalbićem krenuli 19. januara 1946. godine u pravcu Višegrada u potragu za
Dražom Mihailovićem.
Posle pauze od mesec dana i velike milicijske potere, početkom marta, Kalabić
se sa grupom oznaša, ponovo vratio u okolinu Višegrada. Pešice su se zaputili
po selima oko Višegrada od jednog do drugog jataka. Uveče 11. marta su se na
groblju u selu Ravanici sastali sa Budimirom Gajićem i Blagojem Kovačem, koga
je Draža poslao jer on lično poznavao Kalabića. Nakon susreta i Kalabićevog
uveravanja da u Srbiji postoji jaka četnička organizacija, koju je on pokrenuo,
Gajić je poslao Draži poruku da je to zaista Nikola Kalabić.
Draža Mihailović je tada odlučio da se satane sa Kalabićem i poručio je Gajiću
da ga dovede u Reuševiće. U noći 12. marta Draža se sastao sa Kalabićem. Tada
je nastao jedan od najkritičnijih trenutaka operacije, pošto su se Draža,
Kalabić, Dragiša Vasiljević i vođa grupe OZNE, Svetolik Lazarević, povukli
nasamo u kuću, da razgovaraju. Ostali operativci OZNE su ostali napolju sa
20-ak četnika. Prilikom razgovora u kući, Kalabić je uveravao Dražu da u Srbiji
postoji jaka četnička organizacija i pozivao ga da sa njim pređe u Srbiju.
Draža je u početku bio sumnjičav, dok je potpukovnik Vasiljević bio u
potpunosti nepoverljiv prema Kalabiću i uveravao je Dražu da ne ide. Kasnije
tokom razgovara Draža, već slomljen od skrivanja u Bosni, je popustio u pristao
da sa Kalbićem krene u Srbiju.
Dogovoreno je bilo da krenu još iste noći, podeljeni u dve grupe: u jednoj je
trebalo da budu Draža, Kalabić, Vasiljević, tri četnika i Dražinog obezbeđenja
(Srpko Medenca, Budimir Gajić i Blagoje Kovač) i svi "Kalabićevi pratioci",
ustvari operativci OZNE. Nakon dogovora grupe su krenule po određenim prvacima.
Na samom polasku Kalabić je dodelio Draži svoje lične pratioce, Đorđa Nešića i
Radenka Mandića. Obračun je trebao da počne na jednom mestu u blizini puta
Dobrun - Priboj, gde ih je u zasedi čekala grupa OZNE. Znak za obračun je
trebala da bude komanda: "Učo stani!", pošto je na čelu trebao da ide
operativac OZNE Uča Krstić, ali pošto su išli u koloni po dvoje, na čelu su
bili četnici Budimir Gajić i Srpko Medenica, a iza njih operativci Krstić i
Ciklovan. Pošto se Draža umorio, on je nepredviđeno rekao da stanu. To se
prenelo po koloni i nastalo je kolebanje. Operativac Ciklovan je, umesto
mašinkom, pripucao pištoljem, tako da je Gajić, iako ranjen, uspeo da pobegne.
Čim je nastalo pucanje Radenko Mandić je odmah legao na Dražu, tako da ovaj
nije ništa posumnjao, misleći da ga štiti. Đorđe Nešić je ubio potpukovnika
Vasiljevića, a potom su on i Radenko Mandić zarobili Dražu.
Komunistima je laknulo, a od tog trenutka tekao je drugi tajni zadatak. Pisanje
optužnice koja će Dragoljuba Mihailovića izvesti pred streljački stroj. To
potvrđuju pisma koja Milovan Đilas, tadašnji član Politbiroa Centralnog
komiteta KPJ šalje Aleksandru Rankoviću, ministru unutrašnjih poslova u Moskvu,
uoči suđenja Draži:
Dedu (za druga Aleksandra Rankovića)25.V. 1946.
Optužnicu ćemo pogledati. Onaj deo koji se tiče Draže (Mihailovića) urađen je
veoma dobro, drugi deo o emigrantima je daleko slabiji zbog toga što nismo
imali dovoljno vremena i nemamo dovoljno dokumenata. Izvršene su najvažnije
političke korekcije. Na osnovu Tvoje naredbe (Slobodanu) Peneziću, (ministru
unutrašnjih poslova Srbije) optužnica treba da bude predata drugog juna, a
proces treba da se zakaže za deseti juni (1946). To će biti urađeno ako od tebe
do drugog juna ne dobijemo drugačiji nalog.
Đilas – dokumenat je pisan rukom, na ruskom jeziku. Iz Rusije stižu
instrukcije. Šifrovano, radio – vezom.
Đilasu 30.V.1946.
Neka u optužnicu uđe sve o Englezima i Amerikancima, pošto se to ne tiče
direktno samih vlada tih zemalja. U toku sudskog procesa videćemo šta će od
toga biti izneto na otvorenoj, a šta na zatvorenoj sednici. Na otvorenoj
sednici ćemo verovatno izneti sve u vezi sa pojedinim ličnostima iz vojnih
misija te dve zemlje. Na primer, sastanak sa Nemcima, podsticanje četnika na
borbu protiv nas i tako dalje.
Početak sudskog procesa neka bude 10. juna.
Ranković.
Presuda Draži Mihailoviću uveliko je pisana pre početka suđenja, koje će se
pretvoriti u surovu farsu.
KALABIĆ
Savladan u snu
Komandant Garde, međutim, bio prilično nepoverljiv - držeći u jednoj ruci
odšrafljenu bombu, a u drugoj pištolj. Tokom večere, opretivci OZNE mnogo su
pili, ne bi li ga pijanog lakše savladali. Potpuno opušen u neko doba noći je
zadremao, opružio se na kauč u sobi u kojoj su pili i zaspao. Najpre su ga
razoružali, a u trenutku kada su mu stavljali lisice na ruke, on se probudio.
Tada je bilo kasno.
SAVEZNIČKI OFICIRI
1.VI-46
Moskva – Rankoviću
1. Savezno veće čini (Skupštine Jugoslavije) 349 delegata, od kojih je članova
Partije 291 (dvesta devedeset jedan). Veće narodnosti ima 175 delegata od kojih
je članova Partije 121 (sto dvadeset jedan).
2. Optužnica (protiv Draže Mihailovića) već je bila gotova kada smo dobili Tvoj
telegram u kome se kaže da uključimo materijale o Englezima i Amerikancima, ali
pošto advokatu nije bila predata, stigli smo da to dodatno unesemo i ponovo
otkucamo. Uneti su materijali o Hadsonu, Makdovelu, naredbe koje su oni doneli
od njihovog rukovodstva i izjave koje su oni predali Draži, koje se tiču nas.
Englesku i američku vladu nigde ne pominjemo.
(Edvard) Kardelj i ja smo odlučili da se advokatu preda optužnica, kako ne bi
bilo prigovora da nisu imali vremena da pripreme odbranu.
ĐILAS
Dokument je pisan rukom, na ruskom jeziku
Engleskog i američkog obaveštajnog oficira, Hadsona i Mekdovela su
jugoslovenski komunisti sumnjičili zbog naklonosti prema Draži Mihailoviću.
http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=98&articleId=419
