Позајмица за повратак стручњака из дијаспоре
Министарство за науку планира да новцем из зајмова, у вредности од 20 милиона евра, обезбеди услове за рад какве имају експерти у иностранству Божидар Ђелић, министар за науку и технолошки развој, недавно је изјавио да ће држава обезбедити 20 милиона евра за повратак српских стручњака и научника из дијаспоре, као и да ће новац бити прибављен из средстава европских и светских финансијских институција. Стручњацима ће, како обећавају надлежни, бити обезбеђени повољнији услови за повратак, али и за рад. Проф. др Нада Драговић, помоћница министра за развој научноистраживачких кадрова, каже да ће се улагати у научну инфраструктуру, адаптацију постојећих зграда и лабораторија, набавку нове капиталне опреме за истраживања, како би се створили услови за рад какве наши научници имају у страним лабораторијама и институтима. Такође, у плану је изградња стамбених објеката у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу где ће научници моћи по некомерцијалним условима да купе или изнајме стан. За амбициозан и користан пројекат, међутим, држава која за науку из буџета издваја 0,3 бруто друштвеног производа, нема довољно средстава, па ће она бити обезбеђена кроз зајмове Европске инвестиционе банке, Светске банке, Европске банке за обнову и развој и других финансијских институција, објашњава проф. др Драговић. Прецизни подаци о томе ко је наша научна дијаспора, колико има стручњака у иностранству и којим се дисциплинама баве тек се прикупљају у Министарству за науку. Њихова база података српских стручњака из дијаспоре за сада броји 500 имена, а у министарству се надају да ће тај број достићи 10.000 научника. Према речима наше саговорнице, број научника се свакодневно повећава, а очекује се интензивнији развој базе током 2010. године. – Надам се да ћемо очекивани број од 10.000 научника прикупити у бази података у наредне две-три године. Број научника у дијаспори тешко је утврдити, јер се евиденција не води на одговарајући начин, нити се статистички обрађују подаци о миграцији и имиграцији научника у протеклом периоду. Зато смо започели формирање базе – каже проф. др Драговић. Одговарајућих података нема ни о научним дисциплинама којима се баве наши стручњаци, али, како објашњава помоћница министра, ипак се поуздано може рећи да је највећи број из области информационих технологија, техничко-технолошких и природних наука. Већина њих живи у САД, Канади и Великој Британији, али има их доста и у Немачкој, Француској, а у последње време и у Шпанији. У Министарству за науку кажу да ће највећи број научника из дијаспоре моћи да раде у области технолошког развоја, иновација и трансферу технологија, будући да је један од циљева у наредних пет година приближавање науке привреди. – Капацитет да упошљавају више научника имају наше најуспешније институције као што су Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Институт за медицинска истраживања, Институт за физику, Институт Винча, али и многи други – каже проф. др Драговић. Ј. Беоковић [објављено: 05/11/2009] <http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pozajmica-za-povratak-struchnjaka-iz-dijaspore.sr.html> stampanje <http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pozajmica-za-povratak-struchnjaka-iz-dijaspore.sr.html> posalji prijatelju http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pozajmica-za-povratak-struchnjaka-iz-dijaspore.sr.html
<<image001.gif>>
<<image002.gif>>
