Vojvođanski separatisti
VojvodinaU dilu sa evropskom komisijom Igre i predigre u vezi sa Predlogom statuta i Zakonom o nadležnostima Vojvodine, nisu ni na koji način predočene građanima Srbije jer vlastodršci nemaju smelosti da naciji saopšte istinu o pripremama za dalje rasparčavanje zemlje. Srpski mediji, u velikom broju pod neposrednim uticajem stranaka na vlasti, izbegavali su da javno saopšte sve zahteve koje separatistički krugovi u Vojvodini postavljaju kako bi se zvanično domogli zakonskih rešenja koja bi im, u bliskoj budućnosti, obezbedila status nezavisne države. Javnost, takođe, nije obaveštena da tvorci vojvođanskog statuta uživaju punu i otvorenu podršku Evropske komisije (EK), izvršnog tela Evropske unije (EU), koja decidirano zahteva usvajanje Statuta Vojvodine, bez čega Srbija nema šta da traži u vezi sa podnošenjem kandidaturom za prijem u članstvo u EU. Ohrabreni takvim stavom EK, koja zajedno sa Evropskim parlamentom i Većem EU, čini jednu od glavnih institucija zajednice evropskih naroda, separatisti Vojvodine, iako u ubedljivoj manjini u odnosu na građane pokrajine, došli su u poziciju ne samo da vrše pritisak, već i da, više nego bezobrazno, ucenjuju Vladu Srbije. U svojim ucenama su išli tako daleko da nisu dozvoljavali nikakve, čak ni pravopisne i interpukcijske untervencije teksta koji su Vladi Srbije poslali na usvajanje. To su, počev od izrade Predloga statuta, iz dana u dan naglašavali Bojan Pajtić, Šandor Egereši, Nenad Čanak, Bojan Kostreš i brojni čelnici minornih vojvođanskih političkih stranaka. Ako se nekako mogu da razumeju, ali ne i da prihvate, nastojanja vojvođamskih separtista, teško je shvatiti neke ljude u Vladi i Skupštini Srbije, koji nagoveštavaju spremnost za davanje "zelenog svetla" neustavnim zahtevima vojvođanskim separatističkim krugovima. Bilo bi maliciozno tvrditi kako ti ljudi ne poznaju odredbe najvišeg državnog akta Srbije, mada se oni ponašaju kao da ga nikada nisu videli ni pročitali. Najnoviji "biser" pemijera Mirka Cvetkovića je, na primer, negiranje da se predlog Vojvođana kosi sa Ustavom Srbije i da su priče o separatizmu i otcepljenju Vojvodine "bespotrebno podizanje temperature". Premijer, međutim, izbegava da odgovori da li podržava neustavne zahteve da Vojvodina ima glavni grad, Akademiju nauka i umetnosti, da sklapa međudržavne ugovore itd. Umesto konkretnog odgovora na konkretna pitanja novinara, premijer pokušava da se izvuče nimalo diplomatskim odgovorom kako je on kao premijer "dužan da se u zemlji sve odvija u skladu sa Ustavom i zakonima". A pošto se poziva na ustavnost i zakonitost, zbog čega premijer nije u stanju da to obrazloži argumentima, odnosno pozivanjem na konkretne tačke i odredbe putem kojih se opravdavaju vojvođanski predlozi i zahtevi? Odgovor je veoma jednostavan: zato što takvih tački i odredbi jednostavno nema ni u Ustavu, niti bilo kojim zakonskim i podzakonskim propisima. I za takav stav premijera, međutim, treba imati razumevanje. Pritisnut sa svih strana, kako iz zemlje tako i iz EU, bio je priniđen da prihvati neprihvatljivo, čime je, bar u očima velikog broja građana Srbije, još više narušio sopstveni ugled i ugled izvršne vlasti Republike Srbije. Vlada Srbije je 5. novembra u popodnevnim časovima izdala saopštenje preko Novinske agencije Tanjug da je utvrdila Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine. Tim se zakonom, navodi se dalje u saopštenju, nadležnost Pokrajine usklađuje sa ustavnim rešenjima, dosledno se sprovodi proces decentralizacije i "koncept široke autonomije Vojvodine, bez elemenata državnosti". Vest je, prema očekivanju sa oduševljenjem primljena u Novom Sadu. Među prvima se, kako i priliči, oglasio Bojan Pajtić koji je samouvereno izjavio da neće biti nikakvih problema oko izglasavanja vojvođanskih dokumenata u srpskom parlamentu. Pridružila mu se, ne skrivajući oduševljenje, i predsednica Skupštine Srbije, gospođa Slavica Đukić Dejanović, mada njena stranka (SPS), prema rečima Branka Ružića, još nije zauzela zvaničan stav o podršci odluci Vlade Srbije. Puno priznanje odaje se i Nenadu Čanku, lideru Socijaldemokrata Vojvodine, koji je dan ranije uspeo da "ubedi" Premijera Mirka Cvetkovića da prihvati osporavane predloge o proglašenju Novog Sada glavnim gradom Vojvodine i osnivanjem Akademije nauka i umetnosti Vojvodine, razvojne banke, osnivanjem predstavništva u Briselu... U Novom Sadu su posebno zadovoljni rešenjima po kojima će se usaglašavanjem Zakona o nadležnosti i Statuta, stvoriti uslovi da pokrajina preuzme preko 150 novih nadležnosti koje će joj, kako Pajtić i njegovi kompanjoni nemušto poručuju, omogućiti da se ponaša kao samostalna i nezavisna država. Mada više nema nikakve sumnje da će 126 besramnika za koji dan izglasati u srpskom parlamentu neustavne vojvođanske predloge, očigledno je da će široka javnost biti uskraćena za objašnjenja o delovima vojvođanskih dokumenata putem kojih se narušavaju pojedine odredbe Ustava Republike Srbije. Na kršenje Ustava, inače, mesecima upozoravaju istaknutu pravni stručnjaci koji na konkretnim primerima dokazuju neustavnost predloga koji su stigli iz Novog Sada. Njihove primedbe je, na neki način, potvrdila i Vlada Srbije koja se, jedanaest meseci posle krajnjeg roka, nije usudila da donese neustavnu odluku koju je danas, pod pritiscima – kako iz zemlje, tako i iz inostranstva, bila prinuđena da donese. Upozorenja stručne javnosti završavala su se, nažalost, u užim krugovima – na naučnim skupovima, okruglim stolovima, saopštenjima i drugim oblicima, koji su, najvećim delom, bili ignorisani od štampanih i elektronskim medija, koji su svoje stranice, odnosno audio i video emisije, posvećivali saopštenjima, izjavama i komentarima koji su stizali iz redova aktuelne vlasti. Ljudi u čiju se stručnost ne može sumnjati, upozoravali su da je Statut Vojvodine problematičan već od preambule u kojoj se navodi da je "autonomija Vojvodine istorijsko pravo". Time se istorija, kako je vide i tumače vojvođanski separatisti, pretpostavlja Ustavu – najvišem državnom aktu Srbije. U Statutu koji je usvojila Skupština Vojvodine, stoji takođe da je Vojvodina pokrajina "građana i građanki", što nema nikakvo pokriće u Ustavu u kome se decidirano navodi da je Republika Srbija "država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive", dok se u članu 12, stav drugi, kaže da "Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti". U jednoj od odredbi u Statutu Vojvodine navodi se da je ova pokrajina "regija srednje Evrope", što nije u skladu sa Ustavom u kome se ni na bilo koji način ne pominje takva mogućnost. U nizu nelogičnosti, odnosno neustavnosti je i odredba po kojoj Vojvodina može da sklapa međudržavne ugovore, što je po Ustavu Srbije u isključivoj nadležnosti države Srbije. Ekonomski i pravni stručnjaci smatraju da je, takođe, protivustavna odredba u vezi sa autonomnom naplatom poreza, čime se nastoji stvaranje još jednog od prerogativa državnog statusa Vojvodine. Tako, na primer, ekonomski stručnjak Nenad Popović kaže, ali srpski mediji i to ne registruju, "Praktično sve zemlje EU i sveta, među kojima je i Srbija, pokrajinske poreze naplaćuju na nivou države, a onda ih raspodeljuju po pokrajinama". I bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić, u čiju stručnost ne treba sumnjati, upozorava na neke odredbe u predlogu Statuta, koje nisu u skladu sa Ustavom. Konkretno, odredba da Vojvodina zaključuje međunarodne ugovore iz svoje nadležnosti, kosi se sa Zakonom u kome se navodi da pokrajina u okviru svoje nadležnosti može zaključivati samo regionalne ugovore. Vučetić takođe ukazuje da Vojvodina visinu izvornih prihoda ne može utvrđivati svojim propisima i odlukama, kako stoji u Statutu, s obzirom da Ustav Srbije izričito navodi da će izvorne prihode na koje Vojvodia ima pravo, Republika utvrđivati zakonom. Mada je u ovom trenutku više nego jasno da će Skupština Vojvodine u subotu 7. novembra usvojiti Statut usaglašen sa Zakonom o nadležnostima, ne treba sumnjati da če u Skupštini Srbije, gde će takođe imati prođu, sevati varnice između 126 većinskih, uz nekoliko opozicionih, i ostatka poslanika koji će se odlučno suprotstaviti izglasavanju neustavnog vojvođanskog akta. Radisav RISTIĆ 6.11.2009. http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1908
<<image001.jpg>>
