Nikola Janić, gost programa ”Srbija on line” Televizije Kopernikus
Istina srpskog rasejanja i matice 18. decembar 2009. – Prvi deo transkripta emisije Voditelj: A danas je poštovani gledaoci sa nama čovek koji je čitav svoj život posvetio tom velikom susretu i prožimanju matice i dijaspore. Pozdravljam Nikolu Janića, predsednika Srpskog saveza u Švedskoj. Inače, to je najbrojnije udruženje Srba u Švedskoj. Gospodine Janiću, kako Vi komentarišete ovu najavu delimične amnestije i ukidanja viza za građane Srbije? Nikola Janić: Prvo malo objašnjenje. Ja sam predsednik Saveza srpskih udruženja u Švedsko, ne jednog nego više udruženja... Pa znate, zadnje tri godine ovakve izjave smo dobijali uvek krajem godine. Na žalost deca su hapšena na granici, bilo je vrlo nezgodnih slučajeva, vrlo tužnih slučajeva. Ja se nadam da će jednom konačno vlada da donese odluku, da Skupština usvoji neki zakon, kojim će se jednom to staviti ad-akta. Jer ponavljanje toga nikome ne ide u račun. Voditelj: Vi dakle smatrate da je odluka ispravna? I da se time ne dovode u neravnopravan položaj, oni koji su odslužili vojni rok? Nikola Janić: O tome može da se diskutuje i na jedan i na drugi način, neko je za, neko je protiv. Međutim, postoje stvari koje jednom treba da se završe. Problem, koji i rasejanje i matica imaju, jeste što vučemo iste stvari u nedogled. Ako postoji osnov, da se ta deca oslobode toga, oslobodite ih te obaveze... Voditelj: Samo ja da preciziram, ovo je privremeno...privremena amnestija tokom trajanja praznika... Nikola Janić: Niko nema prava da, kao što je Ministarstvo za dijasporu nekoliko godina zuzastopce izlazilo sa saopštenjem, čak su pomonjali i gospodina Šutanovca prošle godine, da je ta donešena odluka. Deca dođu, a oni ih hapse i odvode... Umesto da imaju prijatan novogodišnji i božićni praznik, imaju u porodicama tugu. Donesite konačnu odluku o tome. Voditelj: Da li se naši ljudi raduju viznoj liberalizaciji, naši ljudi u rasejanju? Nikola Janić: Raduju se, naravno da se raduju, utoliko što će njihovi rođaci i prijatelji lakše i brže moći da im dođu tamo i što izbegavaju za čekanja, iščekivanja i sekiranja. Imali smo nezgodnih slučajeva i nikada nije bilo sigurno da će neko dobiti vizu. Švedska je uglavnom davala vize, ali je bilo je i nezgodnih slučajeva... Sigurno da se raduju. Voditelj: Vi ste po prirodi svog položaja upućeni na saradnju sa Ministarstvom za dijasporu. Koliko je ovaj viznoj liberalizaciji, po Vašem mišljenju doprinelo Ministarstvo za dijasporu? I uopšte kakvi su Vaši odnosi sa Ministarstvom? Nikola Janić: Moji odnosi sa Ministarstvom su sasvim normanlni, ma da ja pripadam ljudima koji iznose istinu i činjenice i kritikujem ministarstvo. Smatram da je kritika obavezna svih građana, bez obzira da li su ovde ili tamo, ako je to za poboljšanje odnosa matice i rasejanja. Moje lično mišljenje u ovom slučaju je da...(prekida voditelj) Voditelj: Dakle ovde govorimo o petogodišnjem radu Ministarstva? Nikola Janić: Da. U ovom slučaju mislim da Ministarstvo nije doprinelo ništa za liberalizaciju viznog režima. To je doprinos ministarstva spoljnih poslova i uopšte rad naše Vlade. Na kraju krajeva, nije samo to, već i koliko je sama Evropska unija smatrala da mora da dođe do promena. Voditelj: Evo, čini mi se da sam u situaciji da saopštim i jednu dobru vest ili bar najavu dobe vesti, naime, postoji ideja da se u predlogu budžeta za iduću godinu, za potrebe Ministarstva za dijasporu predvidi 26 posto sredstava više. Da li je to zaista dobra vest za za naše rasejanje...? Nikola Janić: Čuo sam taj podatak. Negde sam i pročitao i pre nego što sam došao kod Vas proverio sam sa jednim Vašim kolegom koji poznaje stvari. I on ima informaciju da taj predlog postoji, mada ja smatram da je sramno da „naše Ministarstvo“ (rukama pokazuje znake navoda) dobije 26 posto više u budžetu za iduću godinu. Taj novac bi pre trebalo da dobije Ministarstvo za socijalni rad, a postoje i druga ministarstva koja bi trebala da ih dobije. Ministarstvo za dijasporu nije resorno ministarstvo nego je, kako oni kažu, naš advokat. Nažalost drveni advokat koji sve više pokazuje jednu osornost i političku arogantnost koja dovodi do udaljenja, umesto do zbližavanja matice i rasejanja. Gospodin Srećković vrlo često izlazi u javnost sa velikim rečima i izjavama. On često ponavlja da iz dijaspore dolazi pet milijardi dolara ili evra godišnje, da priliv iz dijaspore čini 15 posto od ukupnog budžeta Srbije, da 620 dolara po glavi stanovnika dolazi iz dijaspore. Ali za to nije zaslužan ni gospodin Srećković, ni ministarstvo. To je dolazilo i ranije, i sada, i za vreme Miloševića i pre Miloševića. Dijaspora je stalno pomagala svoje. Ako je istina, da priliv iz dijaspore čini 15 posto budžeta, još više je neshvatljivo da političari i država tako ignorišu 30 posto njihovih državljana koji žive van granica Srbije. Onda to pokazuje da mi moramo oštrije da idemo u rešavanju nekih problema i iznošenju istine o odnosima matice i rasejanja. Voditelj: Gospodine Janiću, a u čemu se sastoji ta ignorancija? Vrlo ste, vrlo ste kritični prema radu Ministarstva, ne samo ovog, nego i onih prethodnih. Da li bi tu trebalo suštinsko nešto da se promeni u odnosu Ministarstva i rasejanja? Nikola Janić: I ranije sam kod Vas govorio da ja imam obavezu, pošto sam izabran da predstavljam jedan veliki broj ljudi i imam kontakt sa drugim ljudima i organizacijama u rasejanju, da govorim istinu. Ministarstvo je dobar sagovornik samo sa onima koji misle isto kao oni. Međutim postoji mnogo veći deo u rasejanju koji hoće da se učini nešto konkretno. Šesta je godina koliko postoji Ministarstvo za dijasporu, a mi od njih ne dobijamo odgovore na osnovna pitanja... Dajte, vi kao novinar, recite šta je konkretno za tih šest godina to Ministarstvo učinilo? Voditelj: Imamo li mi na primer, odnosno, da li je Ministarstvo napravilo inventar naših ljudi u rasejanju ili njihove imovine, svega onog što posedujemo? Jer stalno se licitira i nagađa se oko broja ljudi koji su... Nikola Janić: Ne radi se tu toliko o broju da li je 3 miliona ili tri i po miliona. Radi se o drugoj stvari... ( prekida voditelj) Voditelj. Izvinite, to je veoma važno. Znate kad kažete tri miliona, to je trećina stanovnika Srbije. Nikola Janić: Naravno da je važno, ali u ovom vremenu, u situaciji u kojoj se nalazi naša zemlja, mnogo je važnije da znamo šta ko može, gde može i da li uopšte može? Gospodin Srećković je pre godinu dana bio u Švedskoj i tada je obećao da će pokrenuti inventar dijaspore. Nažalost, ništa. A inventar je da se proveri ko može da pomogne da proguramo političke stavove, naše potrebe i ideje. Umesto toga i imamo varanje. Mi imamo i varanje matice i rasejanj. I o organizacijama, i o ljudima. Postoje prljave radnje ogovaranja korektnih organizacija, korektnih ljudi. Samo da bi zaustavili ono što je od koristi zemlji. Ja ne kažem da oni rade svesno na štetu zemlje. Ali, to čine samim tim što gledaju prvenstveno svoje lične i političke interese malih partija. SPO ima jedan posto birača a Ministarstvo za dijasporu je postala podružnica SPO-a. Pogledajte samo našta oni daju pare i zašto? Ko vodi računa o tome? Tolika je transparentnosti o kojoj govore, da mi ne možemo da dobijemo odgovor na pitanja koja postavljamo „našem“ Ministarstvu? Kada ministarstvo dobije nezgodna pitanja, oni ćute. Ne radi se o meni i mojoj organizaciji. Sa ministarstvom imam takve kontakte da mi možemo da razgovaramo i normalno a i da se svađamo. Ali imamo kontakt. Međutim, sve više i više se nagnjemo tome da će jače organizacije, prave organizacije i pošteni ljudi, da prekinu odnos sa Ministarstvom za dijasporu. Jer ne dozvoljavamo, nemam pravo da dozvolim da bilo ko, ni Javni servis, ni Ministarstvo za dijasporu, ni moj komšija, da ponižavaju rasejanje. Mi smo vi... Mi smo vi, kratko i tačno. Narod ovde mora mnogo toga da trpi, nema da jede, nema da kupi lekove. Na sreću, mi to još možemo. I, ima puno naših aktivnosti i pokretanja raznih stvari, da bi došli do nekih promena i obećavam da će do njih doći brzo. Voditelj: Nedavno je usvojen zakon u Skupštini, Zakon o dijaspori, pokrenuo je niz pitanja. On je...o tom zakonu se govori, kao o jednoj prekretnici u odnosima matice i rasejanja, kako je on primljen u dijaspori? I, evo ako se ne varam, ministar Srećković se prilikom obrazlaganja zakona pozvao na podršku najvećeg broja organizacija Srba u dijaspori? Pretpostavljam da tu postoji jedna saglasnost? Nikola Janić: Zakon, po meni i po mnogim mojim kolegama s kojima sam razgovarao, ima vrednost samo u tome, što je to prvi zakon koji govori o dijaspori i odnosi se na dijasporu. Međutim, taj zakon je prepun rupa, taj zakon nema efikasnosti. Na kraju krajeva mi smo videli i dva tri dana diskusiju u Skupštini, nismo čuli ni jednog opozicionog političara koji je imao nešto dobro da kaže o tom zakonu. Spisak koji je gospodin Srećković čitao kada je govorio pred poslanicima u Skupštini i pred celom javnosti Srbije, nije tačan. On nije pogrešio dok je govorio, jer je čitao sa predhodno napisanog spiska sa imenima organizacija koje podržavaju taj zakon. Ja tvrdim odgovorno, da je na tom spisku bilo organizacija koje nikada nisu bile u kontaktu i razgovoru sa njima o tom zakonu. Voditelj: Vi ste to proverili, je l’? Nikola Janić: Naravno da sam proverio. Ja sam i novinar i po švedskom zakonu imam pravo da snimam razgovor. Imam i mejlove i razgovore sa organizacijama, koje sam nazvao, snimio razgovor i pitao: da li ste razgovarali sa Ministarstvom o zakonu? Ne, ne, da, da, nešto malo su pomenuli... i tako dalje. Ali, problem je mnogo veći. U Korenima, časopisu koji izdajem, pišemo feljton o odnosima rasejanja i matice, o Satelitskom programu RTS-a i tako dalje. Postavili smo pitanje Ministarstvu, da li su imali rezgovor o zakonu sa svim organizacijama, čija je imana ministar pročitao u Skupštini. Nismo dobili odgovor. Postavili smo i pitanje koje postavljamo već pet godina: Zašto organizacija, Kongres srpskog ujedinjenja iz Amerike, dobija 240 kvadrata prostora u Vasinoj ulici za samo, mislim 100-200 evra mesečno? I šta je ta organizacija učinila? Mi sada vidimo, i pored toga što na njihovom sajtu nije objavljeno mnogo, i dosta toga se ne vidi, da je ta organizacija, koja je ovde decenijama predstavljana kao organizacija koja pomaže maticu i narod u Srbiji, dobila od ministarstva četiri stotine hiljada. Gospođa je dobila, direktor kancelarije te organizacije, je dobila 400.000 dinara da bi završila neki završni račun. Pa dajte molim vas, sa 400 hiljada dinara mozete da hranite 400 ljudi nedelju dana ili... Nikada nismo dobili odgovor. Ovamo govore kako postoji transparentnost, kako postoji dijalog. Gospodin Srđan Srećković mi je rekao nekoliko puta, doslovce ovako: daj mi jedno ime nekoga, ili neke organizacije iz rasejanja, ko nije dobio od ministarstva odgovor. Ja ih imam sto, dobro, to govorim slikovito, ali ima ih 12 koji sa prezimenom i imenom i imenom organizacije govore da od ministarstva nisu dobili odgovor. Voditelj: Na čelu da Vašim imenom? Nikola Janić: A ne, ja sam dobio odgovor, ali „Koreni“ ga nisu dobili. Njihov odgovor se dobije u privatnom razgovoru. Oni hoće sa Vama da razgovaraju o svemu, kao i svi političari pretpostavljam, ali samo ako je to u četiri oka. Mi takve razgovore nećemo. Mi hoćemo napismeno. A oni ponekad hoće i šest... kako se kaže, oka... šest očiju... a da ta ekstra dva oka sutra mogu da kažu ono što nije rečeno ili da potvrde ono što je gazdi potrebno. Nema logike i osnove da mi u zemljama Evropske unije pritiskamo njihove političare, njihove medije i njihove institucije i tražimo transparentnost, istinu i odgovore. Predsednik švedske drćave vam odgovori u roku od nedelju dana. Nema ministarstva koje vam ne odgovori, mora da odgovori po zakonu. To bi trebalo da bude i ovde gde se oni stalno pozivaju na moralne vrednosti Evropske unije i zapada i tako dalje. Mi vidimo manje vrednosti na zapadu nego što ih oni vide. Ali osnovno po pitanju demokratije, po pitanju komunikacija, po pitanju ljudskih prava, oni ignorišu. U pitanju je arogantnost i neosporno je da arogantnost postoji kod političara u ovoj zemlji i morali bi jednom da shvate... Voditelj: Ne kod svih, naravno. Nikola Janić:...da su oni običniji službenici koji dobijaju da rade onaj posao za koji su izabrani. Ne može jedan političar istog momenta kad dođe na funkciju i da misli da je vredniji od Vas. Da je vredniji od onoga čoveka u narandžastom prsluku koji čisti ulice. Jer isti taj ministar neće moći da prođe kroz ulicu ako je taj čistač ne očisti. Svi mi imamo ljudske vrednosti. Voditelj: A rekao bih da se to posebno odnosi na...na Ministarstvo za dijasporu... Nikola Janić: Ne mislim uopšte. Ovo zadnje što sam rekao, odnosi se na sve političare. Postoji jedna veza, znate. Drugo su izjave u medijima. Voditelj: Da li tu treba da postoji veza između Ministarstva za dijasporu i ljudi iz rasejanja? Malte ne svakodnevni kontakti i.. Nikola Janić: Čekajte, govorimo o Ministarstvu i rasejanju, to je tema razgovora. Kažete, Ministarstvo za dijasporu. Nije ono Ministarstvo za dijasporu. Pođite od Vidovdanskih dana dijaspore, pođite od te Skupštine, koja je po tom novom zakonu... i tako dalje. Koje vreddnosti ima ta Skupština, koja će da košta masu para a da se sastaje jedanput godišnje, samo zato što će gospodin Tadić, i gospodin Cvetković, ili ko tada bude u Vladi, da sede dva sata... Voditelj: Govorite o Skupštini dijaspore? To je novo telo koje je predviđeno Zakonom o dijaspori, to je kovno telo. Nikola Janić: Ne. Nije to krovno telo... Voditelj: Tu će se donositi ključne odluke. Nikola Janić: Gospodin ministar i u medijima u matici to predstavlja kao krovno telo dijaspore, koje će da zastupa sve interese... Ali, pođimo od Nemačke. Oni su već podelili Nemačku. Oni su po tom zakonu odredili...ja sam gospodinu ministru odmah rekao, kada je razgovarao samnom, da ja mene ne vidim u tom telu, mada je moja organizacija čelna, najbrojnija u Skandinaviji, ja sam star. Ali u Nemačkoj imamo dve organizacije koje će da daju po dva člana. Jedna od tih organizacija se već pojavljuje i kaže da njima pripada tri člana u Skušštini? A šta je sa ostalim organizacijama u Nemačkoj? Šta je sa ostalim ljudima? Šta je sa intelektualcima? Šta je sa biznismenima? Ali oni su već odredili. Bez obzira kako to bude funkcionisalo, neke vrednosti, one o kojima oni govore, ta Skupština neće imati. Iz jednostavnog razloga što ni jedna Skupština koja zaseda tri ili četiri sata, gde ćete vi da slušate šta vam kaže gospodin Tadić, šta vam kaže... Ovde mora da dođe do velikog obrta. Isto i Vidovdanski dani dijaspore gde mi slušamo političare kako govore. A ako mi iz dijaspore prekoračimo 10, 15, 20 sekundi vremena koje imamo da kažemo što imamo... o, pa to je ljutnja ogromna. Kako si smeo da prekoračiš to vreme. Voditelj: (smeje se) Da. (nastavak sledi) http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1957
