08. 01. 2010. 00:00h | Radivoje PETROVIC
JEDNA OD NAJPOZNATIJIH SRPKINJA U AMERICI IZMEÐU STRUKE I RODOLJUBLJA Kozji sir profesorke Vujic Za Ameriku kažu da je žrvanj koji sve melje i pretvara u bezlicnu masu, mi smo drugaciji, imamo korene - kaže dr Jasmina Vujic, profesor na Berkliju, koja na svom imanju kod Ljiga proizvodi zdravu hranu Na imanju od skoro 70 hektara, smeštenom u srpskoj pitomini izmedu Ljiga i Gornjeg Milanovca, nesvakidašnji prizor - redovni profesor Kalifornijskog univerziteta i direktor Centra za nuklearna istraživanja u Berkliju, prva žena dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku u istoriji americkih univerziteta, trenutno predsednik Organizacije svih dekana nuklearnih fakulteta u Americi, Šapcanka u Kaliforniji Jasmina Vujic majstorski pravi - kozji sir. - Rešili smo da na svoj nacin napravimo održivo imanje, gde ce se proizvoditi zdrava hrana. Mi smo seljaci pocetnici. Pecemo rakiju, pravimo kobasice, šunku, sve vrste sireva, imamo baštu... Dok ne probaju ljudi ne shvataju kakav je mir u našoj prirodi. Šumadija je retko videna lepota, a mi to zanemarujemo - kaže za "Vesti", objašnjavajuci kako je povratak dela njene porodice u Srbiju, zajedno sa suprugom, zapravo zatvaranje njenog životnog kruga, koji je najavila pre desetak godina. Njen život i njenu licnost odreduju dve stvari - profesura i srpsko rodoljublje - kojima se podjednako i bez ostatka predaje. - Što smo dalje od Srbije, sve smo više vezani za nju. Sve ono što sam postigla u svetu ima osnovu u onome što sam donela iz Srbije. Osecam potrebu da to vratim, da deo onoga što sam ovde stvorila podelim sa svojom otadžbinom, posebno kad je u teškom položaju. Motiviše me i što sam svesna da mi kao Srbi ne znamo da se organizujemo i zajednicki delujemo - veli naša sagovornica. - Dosta je težak bio odlazak u inostranstvo, jer smo kao porodica sa malim detetom bili prepušteni sebi. Stigli smo u novu sredinu gde se ne zna jezik, pravila, ne znate nikoga, nemate širu porodicu, prijatelje i to je sve skupa bilo izuzetno teško: i strucno usavršavanje i zaposlenje i postizanje rezultata koje sam tamo postigla - priseca se svojih americkih pocetaka, odvojenog života, podatka da je cerka Nevena, danas inženjer gradevine u San Francisku, prvo savladala kompjuter pa tek onda azbuku. Prepoznatljivom upornošcu osnovala je Centar za nuklearna istraživanja na Berkliju, ciji je prvi direktor, a jedan od njenih pocetnih poteza bio je da dovede kolege iz Instituta u Vinci gde je nekada radila. Želja da svoj uspeh podeli sa drugima pojavljuje se i kao refleks onoga što joj se dogadalo na pocetku, kada je stigla u Ameriku. Kada je kao besprekoran "vukovac" maturirala u Šabackoj gimnaziji i zbog prvog mladica odabrala studije na Elektrotehnickom fakultetu u Beogradu, nije ni slutila da ce je iz inata odabran odsek nuklearne tehnike odvesti do katedre jednog od najuglednijih državnih univerziteta u SAD. Tamo je dospela, a da zapravo nije ni konkurisala. Znali su koliko vredi, pa su je zvali. Prvo je dobila priliku da održi jedno predavanje na Berkliju, a samo nedelju dana posle toga i konkretnu ponudu da bude profesor. VEZANA ZA OTADŽBINU Ocekivalo bi se da najodgovorniji ljudi u Srbiji danas postupaju na slican nacin kad je rec o dr Jasmini Vujic. Da li je vec neko angažovao kao konsultanta za oblast o kojoj se poslednjih meseci ponovo raspravlja i kod nas? - Apsolutno ne. Problem je u tome što je ovo partijska država. Još je gore kada je doneta odluka da jedna partija drži jedan resor. Tako imamo partijsku nauku, partijsko obrazovanje i na taj nacin se postavljaju partijski poslušnici na najvažnija mesta. Nezavisni strucnjaci u takvom ambijentu nemaju mesta, jer se tu strucnost ne ceni. Zaslužni kadrovi dolaze na izuzetno važna mesta, a da se ne mešaju u svoj posao. Ako ova zemlja želi da stane na noge, da postane nezavisna, ne protektorat, ne kolonija, moramo da imamo svoje školstvo, nauku, svoje strucnjake, koji ce nezavisno i kompetentno vladama govoriti šta treba da se radi. Sistem je sada takav da razne kredite i donacije dobijamo sa strane da bi njihovi strucnjaci došli i te pare vratili odakle su i stigle - kritikuje bez ustezanja profesorka Vujic. Izgleda neverovatno, ali je uprkos tolikoj okupiranosti strukom, ona važan ucesnik svih bitnih dogadanja medu Srbima u Americi, a nema važnije institucije za saradnju otadžbine i rasejanja cijem radu nije doprinela. Ali... - Problem je što odvajkada matica i dijaspora nemaju dobru komunikaciju. Sve srpske vlade podjednako ne shvataju znacaj srpske dijaspore, posebno one u SAD, Kanadi i Australiji, koje su više odvojene od otadžbine, jer su otišli da ostanu, za razliku od naših ljudi u Evropi. One zemlje koje su uspele da dijasporu i maticu zajedno postroje iza jednog cilja u tome su uspeli, što pokazuje primer Hrvatske, Slovenije, pa i Kosmeta. U našem slucaju vlasti u Beogradu nisu imale viziju, nikako da se dogovorimo koji su nam nacionalni interesi: ne možemo da stignemo na cilj, ako ne znamo šta nam je cilj - analizira profesorka, uz opasku da dijaspori treba podrška matice, pominjuci primer Turske i njenih gradana u zapadnoj Evropi. Naime, Turska daje strahovite beneficije svojim emigrantima po Evropi. Želi da bude deo EU, da njeni ljudi postanu deo toga, zato im država placa RTV programe i novine koje imaju na svom jeziku, advokate koji im pomažu i samim tim Turska ima veci uticaj u tim zemljama. Iako je više od 20 godina u Americi, gde se izborila za izuzetno lagodan status, jer ima posao koji ne može da izgubi, pa za sebe kaže da je "zašticena kao beli medved", nisu retke prilike kada joj naviru emocije, zaiskri suza u oku, a sve to kad se povede rec o otadžbini, zavicaju, našem narodu i nepravdi koja mu se nanosi. Otkuda tolika vezanost za Srbiju? - Za Ameriku kažu da je žrvanj koji sve melje i pretvara u homogenu i bezlicnu masu. Mi smo drugaciji, imamo korene. Zato danas u susretu sa mladim ljudima nastojim da im prenesem ono što je, iz tog ugla gledano, važno. Nova globalizacija stvara novog coveka koji ce biti bez korena, nece znati poreklo i gde pripada, koja je njegova zajednica, to je proces denacionalizacije. Razum nam nalaže da se od toga branimo. Ono što je kod nas uradeno od brutalne privatizacije pa nadalje dovelo je do poslušnosti prema MMF-u i narod na ivicu egzistencije, a sistematski se uništavaju cetiri osnovna stuba društva: porodica, država, vojska i Crkva. Srpkinja protiv Los Alamosa Srpska upornost ucinila je da nuklearni istraživaci iz jedne od najcuvenijih laboratorija u SAD i svetu u Los Alamosu vec godinama prizivaju i sanjaju ime Jasmine Vujic. Naime, na svom prvom velikom konkursu Ministarstva za energetiku SAD pobedila je svojom novom metodom za kompjutersku simulaciju nuklearnih proba u reaktoru za proizvodnju tricijuma, koji je neophodni deo u - bombama. Njen jedini rival iz Los Alamosa bio je tim od 20 strucnjaka, nasuprot upornoj Srpkinji, kojoj pristaje nadimak "žena-buldožer". Iako je metoda patentirana još 1991. ni danas joj to ne zaboravljaju. Nuklearni "smederevac" U okviru konkursa pre dve godine, važeceg za desetak visokih škola i dve nacionalne nuklearne laboratorije u Kaliforniji, njen rad je bio u samom vrhu u kategoriji velikih projekata. Najveci deo pobednickog projekta radila je na porodicnom imanju u Srbiji, kuvajuci svakodnevno suprugu i dvojici majstora na pravom "smederevcu" na drva. Limitirana funkcionisanjem srpskog bežicnog Interneta u tom kraju, cesto je odlazila do Gornjeg Milanovca i u tamošnjem kaficu "Amfora", radeci do ponoci, dovršavala srpski projekat koji ce još jednom dobiti utakmicu protiv americkih rivala. Okuplja sve što je srpsko Jasmina Vujic je jedan od kljucnih inicijatora osnivanja Srpskog kokusa u Kongresu SAD. Osnivac je, a potom i sekretar Srpsko-americkog kongresa, prve krovne srpske organizacije u Americi. Osnovala je organizaciju srpskih studenata na Berkliju, Udruženje srpskih elektroinženjera u Kaliforniji, koje okuplja više od hiljadu ljudi našeg porekla, inicijator je razlicitih humanitarnih projekata na svom maticnom fakultetu u Beogradu, stalno gradi veze i kontakte našima u Beogradu sa kolegama na nekom od prestižnih americkih visokih škola. http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/08-01-2010/Tema/19610/Kozji-sir -profesorke-Vujic
