Извор : Новине "ПРАВДА", 17.02.2010.
• •• ТВАЛАПАЧА Дан захвалности Дакле, каква приредба, какав празник, скоро ми је позлило. На Дан државности, у Орашац нико од главоња није смео да дође, знају они зашто, па су подметнули једног жутог, ко зна шта су му обећали, који није прекидао читање ни док су му помињали жену и најближе. Он некако оде низбрдо, све се окреће ко да га је брзи воз ударио. После њега наступио је престолонаследник који се окупљенима обратио на специфичној, светској верзији српског језика која је импресионирала сељаке који повикаше „имамо краља, имамо краља", нашта се краљ повукао срећан што је прошао без губитака. Није краљ замакао иза тарабе кад ударише у дреку неки из Билеће: Друуужеее Тииито, бееела лица кад ћеш доћи до Ужица... Уз опаску да јуче до Ужица Тито не би могао да дође јер се у Овчарској клисури пола планине сручило на пут, угасила сам телевизор и машила се за флашу размишљајући ко ли ће сада да очисти пут када је војска постала професионална па не можеш да је шаљеш на јавне радове, кад Мрка не може да одлучи који од коридора уопште да започне... Да је на време нестала струја не бих морала да гледам сва та срања и државни празник бих преименовала у Дан захвалности електродистрибуцији. Овако, ништа...
