Evropska komisija ispituje reizbor sudija 

 

 

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Predstavnici EK došli u 
Beograd da prikupe podatke o reizboru sudija 
<http://www.dw-world.de/popups/popup_lupe/0,,5268461,00.html> 


Reforma srpskog pravosuđa je pod lupom Evropske unije i Saveta Evrope. 
Venecijanska komisija će početkom marta saopštiti da li je reizbor sudija 
obavljen po evropskim standardima.


 

Sporni reizbor je prošle nedelje u Beogradu tri dana češljala petočlana 
delegacija Evropske komisije (EK). Predvodio ju je Volfgang Nozer, a u njoj je 
bio i Gerhard Rajzner, austrijski sudija koji slovi za sivu eminenciju 
evropskog pravosuđa. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu 
podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je za „Blic“:

 

„Tražili su da se njihovom boravku ne daje publicitet. Ništa nisu 
komentarisali, postavljali su pitanja, prilično iscrpna, vidi se da su došli da 
prikupe što više podataka. Interesovale su ih moje aktivnosti kao poverenika za 
informacije. Rekao sam da sam pre njihovog dolaska usvojio žalbu Društva sudija 
Srbije zbog nepostupanja Visokog saveta sudstva po zahtevu da dostave podatke o 
načinu sprovođenja reizbora. Zanimali su se za nadzor mojih ovlašćenih lica nad 
nezakonitom obradom podataka na Visokom savetu sudstva, povodom navoda da su 
korišćeni podaci koje je prikupila BIA.“

 

Saša Janković, zaštitnik građana, obavestio je briselsku delegaciju da još 
pribavlja informacije po pritužbama sudija i tužilaca na reizbor:

 

„Predstavnicima EK nisam rekao ništa što naši građani ne znaju. Najpre da je 
proverama utvrđeno da BIA nije za potrebe reizbora dostavljala podatke Visokom 
savetu sudstva. Međutim, BIA, MUP i VBA u redovnom radu za potrebe istražnih i 
drugih postupaka, na osnovu odluka predsednika Vrhovnog kasacionog suda i 
istražnih sudija, presreću telefonske razgovore i dostavljaju ih pravosudnim 
organima, pa samo članovi 

 

Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, koji tim podacima imaju 
pristup po drugom osnovu, znaju da li su ih koristili tokom reizbora sudija i 
tužilaca.“

 

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:  
<http://www.dw-world.de/popups/popup_lupe/0,,5268461_ind_1,00.html>  Ustavni 
sud Srbije još proučava više od 800 ustavnih žalbi sudija i tužilaca koji su 1. 
januara ostali bez posla.

Ako jesu, zaštitniku građana nije poznat pravni osnov koji bi to omogućavao.

 

Venecijanska komisija o reizboru

 

Advokat Božo Prelević za „Blic“ objašnjava da je predstavnicima EK obrazloženo 
zašto je Srbiji potreban veći broj sudija i tužilaca od ovog kojeg imamo posle 
reizbora - zbog broja predmeta, građani tek sada ne mogu da imaju suđenje u 
razumnom roku. Kao i da će Savet Evrope uputiti preporuku za povećanje broja 
sudija, kao što je to nedavno urađeno u slučaju Italije.

 

„U analizi smo objasnili zašto je sada težište na Ustavnom sudu koji, 
rešavanjem po ustavnim žalbama, može da obezbedi zakonitost reizbora. Tu nema 
dilema za ljude kojima je pravo blisko. Ako bi Ustavni sud usvajanjem ustavnih 
žalbi vratio postupak izbora na početak za neizabrane sudije i tužioce, tada bi 
se samo u odnosu na njih ponovio postupak izbora, pa bi se potom, u zakonskoj 
proceduri, utvrdila nedostojnost i nestručnost za određeni broj sudija i 
tužilaca, ali bi zato drugi deo sudija i tužilaca morao biti vraćen u 
pravosuđe.“

 

Delegacija EK razgovarala je i sa prof. Zoranom Ivoševićem, koji se srpskoj 
javnosti obratio kao sudija najvišeg suda povodom izborne krađe 1996/97. pismom 
„Ne pristajem“, a sada na stručnim skupovima o reviziji kaže: „Ja sam prevaren“.

 

„Ja sam pisao te kriterijume, nisam ih sprovodio! Iz teksta koji je videla 
Venecijanska komisija naknadno su izbačena dva bitna stava zbog kojih sad i 
imamo ovu nevolju. Izbačena je obaveza da se sudija koji neće biti izabran 
suoči sa podacima koji ga terete. Čak se i okoreli kriminalci izjašnjavaju o 
krivici, pa im tek posle sude, a sudije su iz novina saznavale da nisu 
izabrane! Izbačena je i odredba da se od Velikog personalnog veća, Odbora za 
nadzor, Službe nadzora Ministarstva pravde pribavljaju podaci o sudijama, pa su 
podatke pribavljali od BIA.

 

Inače, prošlog meseca Đani Bukuikio, predsednik Venecijanske komisije, iz 
Strazbura je najavio da će na sledećoj plenarnoj sednici „rano u martu“ doneti 
„mišljenje o kriterijumima i standardima primenjenim na izbor sudija i 
predsednika sudova u Srbiji“, kao i posledicama na pravosuđe. Napomenuo je i da 
su informacije o reizboru zatražene od Ministarstva pravde Srbije.

 

idj/sb/blic

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5268461,00.html

Одговори путем е-поште