_____
<http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/21-02-2010/Sedam-dana/30982/Vladika-ostrog-jezika> http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/21-02-2010/Sedam-dana/30982/Vladika-ostrog-jezika 21. 02. 2010. 00:00h | Radmila LONČAR Ličnost nedelje ATANASIJE JEVTIĆ Vladika oštrog jezika Blistave bogoslovske karijere umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački vladika Atanasije Jevtić, koji je nakon sinodske suspenzije vladike Artemija Radosavljevića postavljen za privremenog administratora Eparhije raško-prizrenske, nije nepoznat Srbima na Kosovu i Metohiji. Poznat je kao impulsivna i emotivna osoba zapaljive retorike, ali i kao čovek koji je "kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati". U drugoj polovini minulog veka, često je obilazio južnu srpsku pokrajinu, pomažući ranije episkopu (potonjem srpskom patrijarhu) Pavlu, a zatim i vladici Artemiju. Gotovo da nema srpskog sela, manastira ili groblja gde Atanasije nije kročio. Nakon velikog pogroma nad kosovskim Srbima juna 1999. snimio je i mnoge fotografije razorenih srpskih svetinja, koje su potom uvršćene u publikaciju "Raspeto Kosovo". Autor je i knjige "Od Kosova do Jadovna" i koautor monografije "Svetinje Kosova i Metohije". U Gračanici je ostavio i zapis: "Ako te zaboravim, Kosovo i Metohijo, neka me zaboravi desnica moja". Jedan je od četvorice učenika znamenitog arhimandrita Justina Popovića (Artemije, Atanasije, Amfilohije i Irinej Bulović), i jedan od čuvenog trojca poznatijeg kao " tvrdo tri A" u srpskoj crkvi. Ima običaj da skuplja kamenje svuda po svetu, gde god ode. Vladika Atanasije rođen je 8. januara 1938. u valjevskom selu Brdarica. Školovao se u Beogradu, Atini, carigradskoj Halki i Parizu, gde je bio i profesor. Pre izbora za episkopa banatskog (1991) bio je profesor i dekan na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Međutim, posle godinu dana provedenih u Vršcu Sveti arhijerejski sabor SPC postavlja ga za episkopa zahumsko-hercegovačkog sa sedištem u trebinjskom manastiru Tvrdoš, gde je bio sapatnik srpskih stradanja u građanskom ratu. Nakon teške povrede vratnih pršljenova 1998. na njegov zahtev Sabor ga je razrešio dužnosti episkopa u Hercegovini i penzionisao. Mada mu je stalna adresa ostala u manastiru Tvrdoš, vladika Atanasije sve više vremena provodi na KiM, naročito od 1999. do 2001. godine kada odlazi u Jerusalim izučavajući hebrejski radi prevođenja Starog zaveta na srpski. Po povratku iz Jerusalima Sveti arhijerejski sabor ga šalje na ispomoć obolelom episkopu žičkom Stefanu Boci, kada se takođe svojevoljno povukao iz Eparhije žičke. Poznat je po žestokom temperamentu, pa su ga neki prozvali vladika Oluja. Podržavao je Slobodana Miloševića sve dok ovaj nije odbio da potpiše u parlamentu Srbije već usvojen prvi zakon o vraćanju nacionalizovane crkvene imovine. Zatim je bio jedan iz pomenutog trojca "A", koji su 18. januara 1992. prilikom tajne posete patrijarhu Pavlu Miloševića brže ispratili nego ugostili, da bi potom postao najžešći Miloševićev oponent. Budući da je vladika Atanasije poznat i kao kritičar svega "pod nebeskom kapom" a da pri tom baš i ne bira reči, pokojni patrijarh Pavle je, kako svedoče njihovi savremenici, govorio da on potpisuje ono što Atanasije napiše, ali ne i ono što izgovori. A jednom prilikom kako je sam Atanasije govorio, kad se patrijarhu Pavlu pohvalio da su mu Grci rekli da je sedmi pevač na svetu, patrijarh je duhovito upitao: "A jesu li ti rekli s kog su kraja brojali". Svojom knjigom "Od Kosova do Jadovna" (1984), koja je šampana u nekoliko izdanja, pokrenuo je pitanja koja su do tada uglavnom izbegavana - problem Srba na Kosovu i problem ustaškog genocida nad srpskim stanovništvom u NDH. Zbog svojih žestokih nastupa vladika Atanasije Jevtić nikog nije ostavljao ravnodušnim. Stekao je velik broj neprijatelja, ali i strasnih obožavalaca. Sale u kojima je on govorio bile su pretesne da prime zainteresovane. Početkom 21. veka, iako potekli iz iste Justinove duhovne škole, Artemije i Atanasije su se našli na suprotnim stranama. Za razliku od Artemija, teološki tradicionalisti u SPC Atanasiju zameraju da se priklonio tzv. novotarcima, novokalendarcima, papistima i vatikanskim unijatima. U ratnim godinama muslimane u BiH sablažnjavao je svojim žestokim nacionalnim izjavama, ali je isto tako šokirao i sve prisutne na tribini na Pravnom fakultetu u Beogradu kada je, u godinama posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma (1995) rekao da Srbi treba da se stide zbog Srebrenice. Ovu Atanasijevu "transformaciju" objasnila je Amerikanka srpskog porekla Kosara Gavrilović rekavši na jednoj tribini u Vašingtonu da je "u svojstvu prevodioca, bila svedok kada je Amfilohiju i Atanasiju u američkoj administraciji priprećeno da će završiti pred Haškim tribunalom pod optužbom za ratne zločine ukoliko ne promene kurs". Ipak, nije se očekivalo da će prvi dan Atanasijevog administriranja Eparhijom raško-prizrenskom početi skandaloznom tučom monaha u Gračanici, za koju se u crkvenim krugovima najveća odgovornost pripisuje vrhu srpske crkve, čiji se pojedini sinodski potezi u poslednjih nekoliko godina, čak i među pojedinim episkopima, doživljavaju kao sporni sa kanonske tačke gledišta.
