Увозни дрворед за Булевар 

Иако се још не зна колико ће и којих стабала бити посађено у Булевару краља 
Александра, спекулише се да би цена могла да буде око 400.000 евра, без превоза 
и осталих трошкова 

 

У Србији не постоји расадник који би могао да задовољи потребе најдуже улице у 
престоници 

За обнову дрвореда у Булевару краља Александра биће набављене саднице одређене 
висине и квалитета, и то у иностранству, јер у Србији не постоји расадник који 
би могао да задовољи потребе најдуже улице у престоници.

Цена стабла, у зависности од пречника и врсте дрвета, креће се од 900 до 1.500 
евра. Према неким рачуницама, уколико буде купљено око 450 стабала пречника 16 
центиметара, а под претпоставком да цена по садници са 900 буде спуштена на 750 
евра, дрворед би коштао 337.500 евра наравно, без превоза и осталих неминовних 
трошкова. Могућ је и низ других калкулација, које подразумевају куповину 
садница већег пречника, које су скупље, али би их било потребно мање, што би 
утицало на коначни расход.

Радован Драшкић, директор „Зеленила Београд”, истиче да је градоначелник обећао 
да ће у комисију која ће обавити избор врсте и величине саднице укључити 
представнике Одбора за животну средину или представнике грађана. Они ће активно 
учествовати у избору, а јавност ће бити обавештена о свим одлукама.

– Цена ће, такође, зависити од врсте дрвета које се сади, а сматрамо да ће 
тендерским надметањем она бити оборена, будући да је реч о већем броју стабала, 
тако да не може да важи цена као за појединачне саднице. Подразумева се да ће 
тендер бити јаван тако да ће сви моћи да учествују под условом да понуде 
саднице висине и квалитета, како то већ буде договорено – истиче Драшкић.

Према првим плановима, у Булевару је требало да буде посађено 591 дрво. Уколико 
набављена стабла буду већа, биће нужан и већи размак између њих, што значи да 
ће бити потребан и мањи број садница, кажу стручњаци.

Дрворед у Булевару биће јединствен у нашој земљи, јер је план да буду посађена 
такозвана школована стабла.

– Гајење таквих садница за наше прилике није исплативо. У економски развијеним 
земљама могу да пласирају већа стабла и остваре профит. Расадници у којима се 
гаје школована стабла за дрворед постоје у Мађарској, Италији, Француској, 
Немачкој и у другим развијеним европским државама, а трговина садницама обавља 
се и преко берзе. Најјачи берзански центар налази се у Холандији – каже Урош 
Брзаковић, потпредседник Удружења пејзажних архитеката Србије.

Саднице намењене за дрвореде гаје се, како он каже, годинама.

– Стабла се, зависно од врсте, пресађују сваке или сваке друге године. Приликом 
пресађивања корен се редукује, а крошња орезује. Битно је да се на корену 
створи што више жилица како би се дрво боље примило. Стабла се непосредно пре 
садње балирају у посебне вреће, или, ако су већа, ставља им се дрвена оплата 
око корена, како би била спремна за транспорт и раст у дрворедима – објашњава 
Брзаковић.

Код нас је и до сада постојао механизам садње великих стабала, али углавном 
појединачних.

– Познат је случај, још из Брозовог времена, када је одређени број стабала из 
словеначких шума пресађен у председничку резиденцију на Охридском језеру. Нека 
од стабала која су се на тај начин преносила имала су чак и по неколико кубика 
земље око корена. Посао су обављале огромне специјализоване машине – каже 
Брзаковић.

Пример велике садње дрвореда имали смо у нашем суседству, у Грчкој, за време 
Олимпијских игара.

– Тада су из Француске и Италије у Атину довезене специјалне саднице чемпреса. 
Кажу да је обнова зеленила за ту Олимпијаду коштала око 80 милиона евра – 
додаје Брзаковић.

--------------------------------------------------------------------

Елаборати на Интернету

На сајту www.zelenilo.rs <http://www.zelenilo.rs/>  свим заинтересованим 
посетиоцима доступна су два елабората о стању дрвореда у Булевару краља 
Александра. Реч је о елаборатима из 2006. и 2008. године, постављеним на 
интернет презентацији ЈКП „Зеленило Београд” по налогу градоначелника Драгана 
Ђиласа.

 

Б. Васиљевић 

[објављено: 24/02/2010] 

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Uvozni-drvored-za-Bulevar.sr.html

Одговори путем е-поште