NAJOŠTRIJA KRITIKA IZ RUSIJE: NE TREBA NAM OVAKVA SRBIJA ponedeljak, 01 mart 2010 13:24 Kiril GOVOROV
Moskva bi trebalo da stavi do znanja Beogradu: ako Srbija i bude rešavala svoje najvažnije pitanje na takav način, onda nam takav partner nije potreban, pored ostalog, ni u učešću u krupnim projektima kao što je „Južni tok“ Kurs u pravcu što skorijih evropskih integracija zvanični Beograd je definitivno zauzeo posle izbora Borisa Tadića 2008. godine. Pregovori o članstvu Srbije u EU počeli su u decembru prošle godine, kada je Beograd podneo zvanični zahtev. Brisel je tada pristao da Srbiji odobri antikrizni kredit od 50 miliona evra i obećao da će i dalje podržavati depresivnu balkansku republiku. Beograd nastavlja da se kreće po nesigurnoj stazi izdaje nacionalnih interesa i pamćenja srpskog naroda. Radio televizija Srbije prenela je izjavu predsednika Borisa Tadića, koji je stavio do znanja da je Srbija spremna na ozbiljno preispitivanje svog stava o Kosovu i da više nije protiv učešća Prištine na međunarodnim susretima. Štaviše, šef države ne isključuje lični susret sa kosovskim liderom Fatmirom Sejdijuom. Taj najnoviji čin nacionalnog poniženja može se dogoditi već u martu ove godine. SUSRET U LJUBLJANI Po svoj prilici, kako u očima svojih birača ne bi izgledao kao apsolutni kolaboracionista koji je definitivno dao istorijsko srce Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, Tadić je izneo formalni uslov – da Prištinu ne predstavlja vlada kosovskih Albanaca, već Misija UN na Kosovu (UNMIK). O tome piše prištinski list „Ekspres“ pozivajući se na šefa slovenačkog ministarstva inostranih poslova Samjuela Žbogara. Pretpostavljeni susret trebalo bi da se održi u okviru samita lidera Balkanskog poluostrva i rukovodstva Evropske unije, koji je zakazan za kraj marta u Sloveniji. Biće to za 18 godina prvi susret na kome će prisustvovati svi lideri regiona bez izuzetka, a koji organizuju zajedničkim naprima Slovenija i Hrvatska, uz podršku Evropske komisije i Saveta Evrope. Kako smatraju predstavnici administracije predsednika Srbije, učešće na tom skupu kosovskih predstavnika pod okriljem UNMIK neće protivrečiti rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, koja se smatra pravno značajnom za osporavanja legitimiteta odvajanja Kosova. Ranije je, kako podsećaju RIA „Novosti“, Tadić odbijao da učestvuje na mnogim međunarodnim susretima zbog pozivanja predstavnika kosovske administracije. Pored ostalog, nije otišao ni na inauguraciju novog hrvatskog predsednika Ive Josipovića 18. februara. Nije tajna da je glavni „sponzor“ - i to ne samo informativni - legitimizacije kosovske nezavisnosti zapravo rukovodstvo Evropske unije, koje nudi kompradorski raspoloženim srpskim elitama solidan bonus ako Beograd promeni svoj stav o Kosovu. Zapravo, nudi integraciju u evropske birokratske strukture i odgovarajući dostup finansijskim resursima. Poteze beogradskih političara u intervjuu za km.ru novosti komentarisao je predsednik ruske društvene organizacije „Kosovski front“ Aleksandar Kravčenko: „Poslednji događaji oko Kosova svedoče o tome da se sada i u Beogradu realizuje plan o priznavanju nezavisnosti Kosova. Tadićeva izjava govori da srpske vlasti uzimaju aktivno učešće u tom procesu“. U prvom redu to se objašnjava stavom Evropske unije, koja smatra priznanje Kosova glavnim uslovom za ulazak Srbije u sastav EU. U suštini, Beogradu se nudi da odustane do dela svoje teritorije u zamenu za članstvo u EU. NESAMOSTALNA VLAST Još jedan događaj, kaže Kravčenko, faktički je izmakao pažnji ruskih medija – reč je o smeni kosovskog vladike Artemija. „On se uvek borio za Kosovo, a u poslednje vreme aktivno se zalagao za očuvanje lokalne srpske samouprave na Severu Kosova, koju žele da likvidiraju albanske vlasti. Tako da se može očekivati i slabljenje u celini pozicija Srpske pravoslavne crkve, koja danas predstavlja srpsku državu na teritoriji Kosova i Metohije. Uklanjanje Artemija znači i likvidaciju jednog od ključnih lidera srpskog otpora. Pritom je to učinjeno uz pomoć Beograda.“ Dakle, rekao je Kravčenko, „mi vidimo da se aktuelne srpske vlasti nalaze u nekakvom dogovoru sa kosovskim Albancima i rukovodstvom Evropske unije. Što se Rusije tiče, Moskva bi trebalo da stavi do znanja Beogradu sledeće: ako Srbija i dalje bude rešavala svoje najvažnije pitanje na takav način, onda nam takav partner svakako nije potreban, pored ostalog ni u učešću u takvim krupnim ekonomskim projektima kao što je „Južni tok“, gde Srbija danas igra značajnu ulogu.“ Kravčenko kaže da ponašanje Beograda pokazuje da srpske valsti nisu samostalne: „One deluju, a da pritom ne polaze od sopstvenih interesa, već od interesa Evropske unije, kojoj „Južni tok“ u takvom formatu i nije naročito potreban. S druge strane, potrebno je imati u vidu da se problem Kosova ne tiče samo Srbije, to je pitanje svih pravoslavnih naroda, pa su se stoga i našle na udaru pravoslavne svetinje. A Rusija je istorijski pravoslavna država, i to najveća, što znači da bi, kao takva, trebalo da snosi odgovornost za dalji razvoj situacije. www.km.ru http://standard.rs/vesti/36-politika/4003-najotrija-kritika-iz-rusije-ne-treba-nam-ovakva-srbija-.html
