Kao prvi šef Unmika bio upoznat sa otmicama i zločinima Koga štiti Kušner?
Četvrtak - 04.03.2010 Bernar Kušner, francuski šef diplomatije, upoznat je sa zločinima nad nestalim i kidnapovanim Srbima na Kosovu i Metohiji, jer se za vreme njegovog mandata kao prvog šefa Unmika (1999-2001.) desilo najviše otmica Srba i nealbanskog stanovništva. Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih na KiM začuđeno je Kušnerovom burnom reakcijom na pitanja novinara „Glasa Amerike“ u vezi sa trgovinom organima i njegovim pitanjem „Šta je to ‚žuta kuća?‘“, posebno ako se uzmu u obzir navodi bivše haške tužiteljke Karle del Ponte, koja u svojoj knjizi piše da su otetim Srbima vađeni organi u „žutoj kući“ na severu Albanije. U njenoj knjizi „Lov - ja i ratni zločinci“ Karla del Ponte je napisala da je ispitivala izveštaje po kojima je oko 300 Srba držano u Albaniji gde su im uzimani organi i prodavani na crnom tržištu. Iz Tužilaštva za ratne zločine nismo uspeli da dobijemo komentar, jer je portparol Bruno Vekarić na putu u inostranstvu. Međutim, on je pre samo nekoliko dana govorio o novim dokazima koji potvrđuju da su postojali logori OVK na severu Albanije za vreme rata. - Postojale su srpske žrtve na severu Albanije u to vreme, a saznali smo da su postojali i bolnički centri u kojima su se potencijalno odvijale hirurške intervencije - rekao je Vekarić. Predsednik Srpskog nacionalnog veća Marko Jakšić smatra da je Kušnera pitanje pogodilo. - Reagovao je kao da je bio učesnik toga, novinar je pogodio pravo u metu. Najveći egzodus Srba desio se za vreme njegovog mandata. Porodice nestalih sa pravom pitaju da li je on umešan u te stvari i šta zna o tome. Uvek je bio teatralan, a rezultati rada su mu katastrofalni - kaže Jakšić. Rada Trajković, koja je bila pored Kušnera kada je izvređao novinara, kaže da razume njegovu reakciju jer je pitanje da komentariše navode porodica nestalih da je trgovao organima nestalih i kidnapovanih, bilo optužujuće, ali ne veruje da on ne zna za „žutu kuću“. - Ne mogu da verujem da Kušner nije upoznat sa slučajem „žute kuće“, ali nisam ni ja smatrala za potrebnim da sa njim razgovaram o tom pitanju. Očigledno je da mediji u Srbiji neprestano teže senzacijama i da čekaju da se ovako nešto desi - kaže Trajkovićeva. Zvaničnik UN-a Filip Alston je nedavno optužio Albaniju da sprečava međunarodnu istragu o optužbama za mučenje, ubijanje i trgovinu organima tokom sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. Kontroverzna karijera „humaniste Kušner je lekar - internista po zanimanju i jedan je od osnivača humanitarne organizacije „Lekari bez granica“, koju je napustio i osnovao „Lekare sveta“. Iako je, kao humanitarac, učestvovao u misijama u kriznim zonama širom sveta, o njemu kruže kontroverzne priče. U vreme rata na prostoru bivše SFRJ često je bio predmet napada ovdašnjih političara i medija, od toga da „Srbima u Bosni nije dao ni šaku ‚aspirina‘“ do optužbi da se u „kamionima sa humanitarnom pomoći u stvari prevozi naoružanje za Hrvate i muslimane“. Decembra 1992. godine u vreme gladi i rata u Somaliji, Kušner je na plaži u Mogadišu pozirao pred TV kamerama sa džakom pirinča na ramenu što je ocenjeno kao samoreklamiranje u zemlji u kojoj problem nije bio nedostatak pomoći već kako sprečiti naoružane bande da ne pokradu hranu. Kušner je uzvratio da ga sigurno ne „kritikuju deca u Somaliji“. Radikali: Kušner je persona non grata SRS traži od Vlade Srbije da francuskog šefa diplomatije proglasi nepoželjnom osobom i da se Francuskoj uputi demarš zbog izjava Kušnera. Radikali ocenjuju da je Kušner jedan od najodgovornijih za počinjene zločine nad Srbima na KiM i da se „podsmeva“ žrtvama. Kušner je na pitanje novinara šta zna o „žutoj kući“ odgovorio: „Šta je to ‚žuta kuća‘? Gospodine, vi treba da se prekontrolišete. Nije bilo ‚žute kuće‘, nije bilo trgovine organima“. http://www.alo.rs/vesti/24987/Koga_stiti_Kusner
