Рогозин сумња у добронамерност НАТО 

Руски стални представник при алијанси понудио награду од милион долара ономе ко 
га убеди у супротно 

 

Дмитриј Рогозин 

Дмитриј Рогозин, стални представник Руске Федерације при НАТО, понудио је 
милион долара ономе ко га убеди да западна војна алијанса не планира ништа зло 
против његове земље. Рогозин је понуду изнео на својој страници на Твитеру, и 
то на руском и на енглеском језику.

Повод за овако неуобичајену реакцију руског дипломјате је најава војних 
маневара које би алијанса требало да одржи у неким балтичким земљама већ током 
овога месеца. „За условног противника у овим вежбама означена је фиктивна 
држава под именом „Истланд”. Имате право три пута да погађате на коју се државу 
то име односи”, пренела је ахенција „Интерфакс” Рогозинове речи.

Нешто раније, руски дипломата је изјавио да ће од Брисела тражити објашњење о 
предстојећи маневрима који, по његовим речима, изазивају прилично неспокојство 
у његовој домовини. „Надам се само да нас неће убеђивати како је циљ вежби на 
Балтику – припрема за одбрану од евентуалне агресије са стране Ирана”, 
напоменуо је саркастично Рогозин, додавши да нема сумње да је планирана акција, 
у ствари, одговор на маневре „Запад 2009” које је руска армија, у садејству са 
белоруском, спроводила у септембру прошле године. Подсетимо, на тим маневрима 
учествовало је 12.500 људи, уз подршку 40 авиона и око 200 артиљеријских оруђа.

Рогозин је додао и да је Русија своје маневре спроводила на сопственој 
сувереној територији, док ће балтичка вежба снага НАТО, у ствари, представљати 
премештање дела оружаних снага САД до самих руских граница. „Све ово више личи 
на директно сучељавање војне силе и технике на европском простору, него на 
партнерске односе НАТО са Русијом, о којима у Бриселу тако много говоре”, 
мишљење је руског представника. Сем тога, према његовим речима, позорност 
изазивају и војне вежбе које НАТО спроводи у Грузији у оквирима „Партнерства за 
мир”.

Сумње Москве у добре намере НАТО посебно су нарасле након недавне одлуке 
Вашингтона да у Румунији размести делове своје противракетне одбране, као и 
хитрости Букурешта да прихвати понуђено. У Москви су подсетили да су у току 
преговори о закључењу новог договора СТАРТ-1 о ограничењу нуклеарног наоружања 
и да долазак нових америчких ракета у Европу, у том смислу, дефинитивно није 
корак у добром правцу. Стари договор истекао је још у децембру 2009. и мада је 
било доста оптимистичких најава да ће брзо бити продужен, до сада није пронађен 
заједнички именитељ који би то омогућио.

Рогозин је објаснио да његов став према плановима НАТО није у супротности са 
оним што говори генерални секретар Алијансе Андерс Фог Расмусен. „Уверен сам да 
је господин Расмусен искрен када тврди да западна алијанса није непријатељ 
Русије. Могуће је да он сам верује у то. Проблем је, међутим, што је од 
горбачовских времена у Русији дошло до великих промена. Ако је раније совјетско 
руководство и веровало таквим тврдњама, садашњи руски преговарачи другачијег су 
мишљења”.

Москва је свесна да јој је у преговорима са НАТО главни саговорник Вашингтон, а 
не Брисел. Управо стога на појављивање америчких ракетних система на европском 
тлу у Кремљу не гледају као на акцију НАТО, него као на директну претњу са 
стране САД. Такву увереност изнео је и Рогозин потврдивши недавно да Русија 
нема никаквог интереса да постане чланица Западне војне алијансе све док 
пресудну реч у њој воде амерички генерали.

С. Самарџија

 

[објављено: 07/03/2010] 

 
<http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Rogozin-sumnja-u-dobronamernost-NATO.sr.html>
 stampanje   
<http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Rogozin-sumnja-u-dobronamernost-NATO.sr.html>
 posalji prijatelju 





пошаљите коментар  
<http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=126568>
 | погледајте коментаре (19)  
<http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=126568>
 

 

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Rogozin-sumnja-u-dobronamernost-NATO.sr.html

<<image001.gif>>

<<image002.gif>>

Одговори путем е-поште