http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=172970&title_add=%C4%86irilica%20dr%C5%BEavno%20pitanje&kword_add=pravopis%2C%20mato%20pizurica
Ćirilica državno pitanje
Jovanka SIMIĆ, 08.03.2010 20:59:40
NOVI pravopis srpskog jezika u izdanju Matice srpske, na kojem se radi već
nekoliko godina, biće promovisan na jesen, na Sajmu knjiga u Beogradu. Kako se,
međutim, bliži taj datum, sve su burnije polemike o tome da li će u njemu
ćirilica imati tretman kakav nacionalno pismo zaslužuje, ili će u Srbiji,
jedinoj od svih bivših jugo-republika, i dalje vladati ćirilično-latinično
dvoazbučje.
Naročito burno reagovalo je Udruženje za zaštitu ćirilice u Novom Sadu čiji
predsednik Izvršnog odbora Dragoljub Zbiljić apeluje da je “izgovor o bogatstvu
dvoazbučja” apsolutno besmislen posle pojave triju varijanata srpskog jezika,
politički proisteklih iz tzv. srpskohrvatskog jezika.
U svom apelu, Zbiljić se poziva na član 10. Ustava koji definiše da je u
Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, a da se
službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje zakonom na osnovu Ustava.
Da je pomenuti član Ustava važno dostignuće “ u dovođenju stvari na svoje
mesto”, mišljenja je i glavni redaktor Pravopisa profesor dr Mato Pižurica. On,
međutim, ističe da dilema latinica ili ćirilica ili dvoazbučje, nije
lingvističko već državno pitanje koje treba da se reguliše zakonom.
* Kako bi po vašem mišljenju, u tom zakonu trebalo definisati domene službene i
javne upotrebe pisma i jezika?
- To nije posao samo za lingviste, mada su oni za pripremu tih pravila
najkvalifikovaniji i u tome ne bi smeli da budu zaobiđeni. Pravila moraju da
budu pažljivo smišljena i jasno definisana, primenljiva, ako se tako može reći,
nenasilna, ali izričita u smislu nedvosmislene favorizacije ćirilice, u mnogim
domenima upotrebe kao jedinog pisma bez alternative.
Državu u tom poslu nema pravo da zameni grupa lingvista koja bi kroz pravopisne
priručnike i gramatike “prokrijumčarila” zabrane.
*
Da li se moguća “prokrijumčarena zabrana” odnosi na latinicu?
- Jesam za poštovanje Ustava i zakona, ali ne i za “žandarmisanje” nad jezikom.
Cilj da ćirilicu postavimo na zasluženi pijedestal možemo postići upornim i
iskrenim naporom porodice, škole, javnih glasila i zašto da ne, osmišljenim
propagandno-političkim delovanjem. I sam sam to lično činio završavajući svaki
javni nastup najčešće porukom da moramo postići to da ćirilicu imamo u ličnom
potpisu i u grobnom natpisu.
* Ima li razloga za zabrinutost zbog tretmana ćirilice u Srbiji?
- Ima. Da nije udžbenika za osnovnu školu, dobrim delom i za srednje, i dvaju
državnih kanala, gotovo da se ni po čemu ne bi videlo da je Srbija zemlja
ćiriličke kulture. Ćirilica je od sedamdesetih godina minulog veka
zapostavljena u svakom pogledu. A, ona je, nesporno, naš trajni nacionalni
zaštitni znak.
* Ali, istovremeno, imate i dilemu - da li je moguća, održiva i potrebna srpska
dvoazbučnost?
- Nemamo ni prava ni razloga, barem zasad, dok ćirilica ne bi bila zaista
egzistencijalno ugrožena, da naše potomstvo učinimo nepismenim u služenju
latinicom koja je od pre vek i po sasvim solidno prilagođena srpskom jeziku. Ne
treba zaboraviti da je veliki deo našeg kulturnog nasleđa na latiničnom pismu.
Ne bi trebalo da ga se odričemo.
* Na koji način i kojim redosledom bi, po vašem mišljenju, trebalo definisati
upotrebu ćirilice i latinice?
- Uveren sam da je sigurno vladanje i latinicom u pisanju srpskim jezikom naša
nesporna svakodnevna potreba, dodao bih i - činjenica.
Takav, inače, redak suživot dva pisma mora imati jasan redosled, što se tiče i
savladavanja i upotrebe: ćirilica pa latinica - da, a latinica pa ćirilica,
odnosno ćirilica i latinica bez jasnih pravila razgraničenja -
ne.
AUTORI
NOVI pravopis srpskog jezika koji će biti štampan do narednog leta, ali neće
biti objavljen pre prijemnih ispita za školarce i studente, kako ih ne bi
zbunjivao zbog izmenjenih pravila, predstavljaće zapravo izmenjeno i dopunjeno
izdanje iz 1993. godine, koji je uradila grupa autora - Mitar Pešikan, Jovan
Jerković i Mato Pižurica. Glavni redaktor novog pravopisa je Pižurica, a ostali
redaktori su: Živojin Stanojčić, Milorad Dešić i Branislav Ostojić.
SAMO JEDAN PRAVOPIS
* Koja pisma su zastupljena u novom pravopisu?
- Pravopis ima ćirilicu, grčko pismo i latinicu, jer je pravopis priručna
knjiga. U pravopisu su obrađene i ekavica i ijekavica, jer oba izgovora čine
srpski jezik. Veoma je važno to da će Srbi imati samo jedan pravopis.
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
