POGLED IZ RUSIJE: EU ĆE SVE AKTIVNIJE UKLJUČIVATI KOSOVO U REGIONALNE PROJEKTE
ponedeljak, 22 mart 2010 12:09 Petar ISKENDEROV Srpske vlasti odavno su objavile ulazak u Evropsku uniju svojim prioritetom i neće odustati od tog kursa, što može da koristi i Rusiji U aprilu Evropska unija namerava da održi međunarodnu konferenciju o reformi ustavnog uređenja Bosne i Hercegovine. Prema mišljenju predsedavajuće u EU Španije, u sadašnjem obliku bivša jugoslovenska republika ne odgovara kriterijumima za prijem u Evropsku uniju. Štaviše, u svakom trenutku ona može postati arena novih oružanih konflikta. Ukoliko aprilski forum uspe, početkom juna u bosanskoj prestonici Sarajevu može se održati još reprezentativniji susret o Balkanu uz učešće Evropske unije, Rusije i SAD na nivou šefova spoljnopolitičkih resora. Na tom susretu bi trebalo da bude razrađena mapa puta za sređivanje preostalih regionalnih problema, u prvom redu kosovskog i bosanskog. Predstavništvo EU već odavno deluje na Kosovu. U Bosni i Hercegovini EU namerava da formira misiju sa najširim ovlašćenjima posle završetka tamošnje ustavne reforme. Danas se ova bivša jugoslovenska republika sastoji od dva subjekta - muslimansko-hrvatskog i srpskog - koji se nalaze u međusobno zategnutim odnosima. Međutim, skandali, koji su pratili samit EU-Balkan, održan u subotu 20. marta u Sloveniji, doveli su u sumnju ambiciozne pretenzije EU na odlučujuću ulogu u balkanskim poslovima. POLITIČKO PROLEĆE Ideja da se započne političko proleće na Balkanu samitom u mestašcu Brdo kod Kranja nedaleko od Ljubljane nastala je u januaru a inicirali su je Slovenija i Hrvatska. Njih je podržala Španija. Radilo se o nameri da se za istim stolom okupe svi balkanski lideri, prvi put od raspada Jugoslavije 1991. godine. Prema mišljenju inspiratora samita, on je trebalo da pomogne balkanskim liderima da nađu zajednički jezik i doprinesu integrisanju njihovih zemalja u EU. Danas se u sastavu EU od republika bivše Jugoslavije nalazi jedino Slovenija. Makedonija i Hrvatska se smatraju zvaničnim kandidatima, a perspektive Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kao i samoproglašene države Kosovo i susedne joj Albanije, ostaju neodređene. Kosovski problem je postao glavni kamen spoticanja na samitu u Sloveniji. Predsednik Srbije Boris Tadić odbio je da učestvuje na forumu pošto je premijer Kosova Hašim Tači prisustvovao na njemuj kao zvanični šef delegacije. Srpska strana je insistirala da lideri Pokrajine, čiju samoproglašenu nezavisnost od Beograda nisu priznale UN, budu u sastavu delegacije misije UN na Kosovu, kako je to fiksirano u rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999. godine, kojom je na Kosovu osnovana Misija UN za pitanja privremene administracije. Priština taj dokument smatra zastarelim pošto je kosovsku nezavisnost priznalo već više od 60 zemalja sveta, ali Beograd i Moskva insistiraju na nepromenjivosti odluka Saveta bezbednosti. "Srbija neće učestvovati ni na jednom međunarodnom forumu koji ne poštuje principe UN", podvukao je Boris Tadić. Međutim, njegovom zahtevu nije udovoljeno, a sam Tači je poziciju Beograda označio kao "mentalitet prošlosti". "Srpska strana donela je konačnu odluku o bojkotu samita u poslednjem trenutku", izjavio je za "Vremja novostjej" ekspert Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Aleksandar Karasev. "Evropska unija pristala je na suštinske ustupke Srbima po pitanju statusa kosovske delegacije. Ponuđeno je da se u proceduralnim pitanjima odustane od pominjanja naziva država i da se samo navedu imena predsednika i premijera". Slična procedura već je viđena u jesen 2008. godine kako bi se za pregovaračkim stolom o kavkaskom sređivanju u Ženevi našle delegacije Gruzije, Abhazije i Južne Osetije. "Inicijativa EZ podelila je srpske vladajuće krugove i javno mnenje. Beograd je odlučio da ide do kraja u svom neprihvatanju učešća kosovske delegacije", rekao je Karasev. RUSKI STAV Svesni da se za istim stolom ne mogu okupiti svi balkanski lideri, na Brdo kod Kranja nisu doputovale prve ličnosti EU - predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, rukovodilac Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, šef evropske diplomatije Ketrin Ešton i ministar inostranih poslova Španije Migel Anhel Moratinos. Za vreme zasedanja prostoriju je napustio i šef vlade Bosne i Hercegovine Nikola Špirić. To se dogodilo kada je reč uzeo Hašim Tači. Gospodin Špirić je svoj korak objasnio time što njegova zemlja, kao i Srbija, ne priznaje nezavisnost Kosova. "Srpske vlasti odavno su objavile ulazak u Evropsku uniju svojim prioritetom i neće odustati od tog kursa. Za sada je teško očekivati od Bograda da prizna nezavisnost Kosova, ali ni Brisel neće promeniti svoj prilaz kosovskom problemu. Nezavisnost pokrajine već su priznale 22 od 27 zemalja - članica EU. Priština će se sve aktivnije uključivati u regionalne projekte", smatra Karasev. On podvlači da će integrisanje Srbije u Evropu koristiti i Rusiji pošto je "Beograd ključni partner Moskve na Balkanu i može predstavljati važan most u uzajamnim odnosima Rusije i EU". Vremja novostjej, Moskva Prevod Rajko DOSKOVIĆ http://standard.rs/vesti/36-politika/4162-pogled-iz-rusije-eu-e-sve-aktivnij e-ukljuivati-kosovo-u-regionalne-projekte-.html
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
