A.Alifjorov

Анатолиј АЛИФЈОРОВ

Државни удар у Киргизији, авганистански наркотици и САД
 
Док привремена влада Киргизије трага за банкарским рачунима Курманбека 
Бакијева, а Александар Лукашенко гестом раширених руку позива свргнутог 
председника у Белорусију, московски блогери обелоданили су податке о 
сензационалном открићу: они су успели докучити да иза државног удара у 
Киргизији стоје САД и да се цела та интрига у вези са превратом врти око 
транзита авганистанских наркотика.
Англојезички руски блог Oriental Review је 18. априла објавио чланак под 
насловом: „Треба ли да Киргизија постане још једна наркодржава?“. У чланку се 
говори о томе, да је од тренутка појављивања војске САД и НАТО у Авганистану 
производња наркотика у тој земљи вишеструко повећана, а да се суседна Киргизија 
претворила у главно транспортно чвориште на „Великом хероинском путу“ – 
маршрути за пребацивање авганистанских наркотика на тржишта Европе и Азије. 
„Највероватније да је незаконити профит од наркотрафика био и главни извор 
импресионирајућег богаћења клана Бакијева за време његовог председниковања у 
периоду од 2005. до 2010. године – пише аутор чланка. „Постојало је низ 
сведочанстава о томе, да се и сам долазак Курманбека Бакијева на власт у марту 
2005. године на таласу „тулипанске револуције“ финансирао и подржавао од стране 
 међународне наркомафије у процвату“. У чланку се  наводи, да су се у 2010.  
као и у 2005.  години геостратешки интереси САД и међународне наркомафије 
подударили, па је тако за амерички естаблишмент било сасвим логично да  
„искористи услуге  наркобарона ради свргавања Бакијева“. Исту мисао изнео је 
16. априла у емисији  „Ехо Москве“ Алкексндар Проханов. „Револуција у Киргизији 
– то је...револуција коју су организовали наркотрговци. И наркотрговци су 
сменили режим Акајева и на власт довели Бакијева, а сада  су заменили и режим 
Бакијева режимом те злогласне Розе. Као и пре је Киргизија најмоћнији трафик 
наркотика у Русију“.
Снага наркобарона у Киргизији изузетно је велика: према расположивим оценама, у 
процентуалном погледу сетвена површина опијумског мака у тој земљи практично 
није ништа мања од површине под том истом културом у Авганистану. То с једне 
стране. С друге стране, Киргизија  са базом ВВС САД „Ганси“, која се налази на 
међународном аеродрому у Бишкеку „Манас“  представља најзначајнији пункт на 
линији снабдевања америчке војске у Авганистану. С треће стране, правосудне 
организације Киргизије у више наврата су изјављивале, да је та америчка база  
постала  претоварни пункт у глобалном ланцу међународног наркобизниса.  Када је 
2009. године таква изјава објављена по ко зна који пут, пекиншки „Женмин жибао“ 
се опрезно придужио мишљењу киргиских  заштитника права. „Раније су неки 
експерти износили претпоставке о томе, да авиобазу „Манас“ у Киргизији  
инострана војска може користити за транзит наркотика из Авганистана“.
Тезу о подударању интереса САД и интереса међународне наркомафије, у случају са 
превратом у Киргизији, аутор чланка  у Oriental Review је потврдио чињеницом, 
која се до сада нигде није наглашавала и која има снагу материјалног доказа. 7. 
априла на сајту британског The Daily Telegraph појавила се фотогалерија 
снимака, направљених у јеку крвавих догађаја у Бишкеку. На једној од тих 
фотографија демонстрант из редова опозиције пуца из аутомата Калашњиков у 
близини главне владине зграде. А што је још важније што се може видети на 
снимку јесте то, да је  аутомат наоружаног побуњеника опремљен холографским 
нишаном EOTech 500-те серије производње америчке компаније US L-3 
Communications EOTech Corporation (малопродајна  цена  тог производа, 
коментарише аутор чланка, износи 600 долара, или четири просечне месечне плате 
у Киргизији).

 
A Kyrgyz opposition supporter fires an automatic weapon near the main 
government building during a protest against the government in Bishkek. 
Picture: AFP/GETTY

Компанија EOTech, која је створена на бази Мичигенског универзитета, бави се 
производњом холографских нишана од 1996. године. У складу са важећим у САД 
Правилима међународне трговине оружјем (International Traffic in Arms 
Regulations - ITAR),  трговина и извоз те врсте наоружања захтева поседовање 
лиценце, коју издаје Државни департмент и Министарство трговине САД. После  
њиховог испробавања у војсци ограничена партија холографских нишана упућена је 
у Ирак, док је мања партија укључена у наоружање полиције САД. Ни Киргизији, ни 
Русији, овај модел никада није званично испоручиван, тојест, аутомате АК са 
таквим нишанима нису  могли користити припадници киргиских специјалних јединица 
да би их потом могли, рецимо, заробити побуњеници.
Фотографија у The Daily Telegraph је, према томе,  доказ да је  киргиска 
оружана побуна потхрањивана с једне стране из војних база САД у Авганистану, 
или у самој Киргизији. Само по себи се разуме да је то чињено уз кршење Правила 
међународне трговине оружјем и Закона САД о контроли извоза наоружања. Међутим, 
као што видимо, они ништа не вреде. Само је у првих шест година америчке 
окупације Авганистана (2001-2007) производња опијума у тој земљи повећана за 
преко 40 (!) пута – са 185 тона на 8200 тона додишње. И тешко да ми грешимо ако 
претпоставимо да на авганистанко-киргиском правцу сазревају велики догађаји. – 
0 –
Извор: Фонд стратешке културе – Москва
Превод: Р.Досковић

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2942
_______________________________________________
SIM mailing list
[email protected]
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

Одговори путем е-поште