Извор : новине "ПРАВДА", 24-24. април 2010.
МОРАЛНИ БУВЉАК
Пише : Слободан Рељић
ПРОЈЕКАТ „ОДУМИРАЊА ГРАЂАНА“
Дешава нам се оно најгоре што једно друштво може да снађе. Грађанима
Србије је јасно да сваким даном све мање могу да се ослоне на своју државу
„Ови наши“, каже сељак и одмахујући главом показује тамо негде, „као да владају
туђим народом." Не помиње ни име премијера, ни председника, ни председнице
Скупштине. Говори без горчине, без намере, без наде. Као да му је лед прешао
преко воћњака. Не очекује помоћ, нема снаге да бесни.
Док наши властодршци „излазе из кризе", док у њиховим изјавама „криза јењава",
док је њима „најгоре прошло“ - њих једино прати та страшна несређа да немају
народ дорастао оптимизму.
Ево, док наша пресветла Влада не штеди речи на модернизацију железнице, јављају
новине како је „на потезу измећу Врбаса и Србобрана, извађено читавих пет
километара шина“. Разноси се као у време рата. Она власт горе, забавила се
европским интеграцијама и коридорима па нема времена да се бакће мукама малог
човека, а она власт доле, диже руке од свега. „Видели смо лопове како краду
шине, на почетку су се склањали, да би се касније избезобразили... Сви ми знамо
ко су лопови. Зна то и полиција."
Успоставља се најгори могући однос између државе и граћана. Државна моћ се
тањи, поверење у њене добре намере се губи. Толико тога се изобећавало, а
готово ништа (сем Авалског торња) није подигло. Ветрови су однели 120 или 140
хиљада станова, чувени „страни инвеститори" су се изгубили на путу за Србију,
истоварање мипјарди евра из „предприступних фондова" се изгледа одлаже, тек
успутно се у штампи појављују графике о драматичној деиндустријализацији земље,
градови објављују како не могу да плате гас на који смо се грејали ове дуге
зиме...
У међувремену, док се транспарентно спрема тендер за продају „Телекома"
немачком оператеру, наша власт је позвала наше тајкуне на „социјални дијалог".
Да они спасавају земљу од пропасти а народ од сипомаштва. Невероватна идеја!
Па, пре читав век је Торстен Веблен уверљиво објаснио да се бизнис не занима за
интерес шире заједнице. То је „новчани приступ привредним процесима. тј. процес
у коме је стицање новца главни интерес". Онај сељак је то схватио и без
Веблена, а Божа Ђелић не жели ни уз знања са Сорбоне.
Кад нам тајкуни „помогну“ и онај немачки оператер узме „Телеком“, наша Влада ће
смислити још мера, рецимо да се ратосиљамо ЕПС-а и још понечега, као
„Србијашума", „Србијавода", а после можда да се обезбеди грађанима да продају
крв и органе. То се у свету тражи. А ако погледате ТВ ових дана и сами ћете се
запитати: шта ће нама „Србијаводе"? Да имамо оволике поплаве, је л'? Па да неки
смутљивци приговарају „овим нашим" што не нађу времена да обилазе „поплављена
подручја". Без обзира што, реално, не може да се стигне, јер они предано раде
на припремању нових великих достигнућа за Србију, и за Аранђеловац ове недеље
посебно. Нека извину грађани, нека сами осуше своје мокре гаће - има се важнија
посла.
Ево, Влада ради на повећању пореза. За добробит грађана, наравно. „Немогуће је
имати бесплатно и квалитетно образовање, брзе пруге и пензије достојне човека,
а ниске пореске стопе“, објаснила нам је министарка финансија. И човек заиста
мора да се диви бескрајној обзирности госпође Драгутиновић. Ова фина жена се
толико труди да нам у лице не каже да ми то нећемо добити ни кад се ПДВ повећа
за тих неколико тричавих процената. Просто неће да нас узнемирава.
Али неће ова Влада одустати од тога да овај народ очеличи. Ево, генијална
идеја: „У опорезивању лоших навика, попут алкохола и пушења, лежи потенцијал за
скупљање државног новца.“ Не треба дозволити простом народ да тражи спас у
јефтиној малиганској утехи. А и тај дуван. Доста је Србија била земља „у којој
су цигарете међу најјефтинијим у Европи“! Док је то било у интересу страних
инвеститора у дуванску индустрију - у реду. Али, да се то ради због народа који
нема да инвестира ни у паштету - ни случајно.
И удариће се на „сиву економију". Тај народ, што опет продаје на улици или иде
да копа туђе винограде, то је један канцер. Уместо да оду пред биро за
запошљавање и сачекају десетак година да запошљавање крене, замисли ти њих, они
сами себи налазе посла. Неће то њима „ови наши" дозволити ни по коју цену.
Ми смо некад живели у недемократској земљи, у којој су велики мислиоци стално
говорили о одумирању државе. Тај пројекат је пропао. Али њихова деца, „ови
наши“, извукли су из тог поуке: зато можда пројекат „одумирања грађана“ има
веће шансе на успех. А кад „ови наши“ једном уђу у Европску унију, ваљда ће се
за њих наћи народ какав заслужују. Да им се надокнади за ово мучење с нама,
оваквим какви смо.
_______________________________________________
SIM mailing list
[email protected]
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
