Intervju: Goran Bogdanović
Intervju objavljen: 22. Apr. 2010 | 07:09 Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je u intervjuu za Radio S da se Srbija protivi odluci da kosovska policijska služba preuzme kontrolu čuvanja granice sa Albanijom. Ministar Bogdanović je takodje ocenio da Vlada ne odustaje od pregovora sa Albanica o rešenju kosovskog problema. KPS preuzima kontrolu granice sa Albanijom. Kakav je vaš stav po tom pitanju? Naš stav je po tom pitanju potpuno jasan. Mi se protivimo da KPS preuzme čuvanje granice. Uputili smo protest KFOR-u. Jednostavno ne slažemo se sa ovakvom odlukom, kao što se ne slažemo ni sa odlukom da naše istorijske spomenike čuvaju pripadnici KPS-a. Poznato je da je deo deo KPS učestvovao u nasilju 2004. godine, u rušenju i paljenju svetinja i proganjanju Srba. Učinićemo sve da se taj proces zaustavi. Vojno bezbednosna agencija je u utorak saopštila da na Kosovu nema ozbiljnijeg ugrožavanja bezbednosti i da KFOR može da očuva bezbednost. Da li se slažete sa takvim stavom? Slažem se. I sam sam svedok jer sam često na Kosovu. KFOR dobro obavlja posao i za sada nema većih problema, ali to ne znači da ih neće biti u budućnosti. Iskustvo nas uči da može doći do veće eskalacije sukoba, posebno kad znamo činjenicu da na Kosovu i Metohiji imamo velike socijalne probleme. Očekuje se odluka Medjunarodnog suda pravde i albanski ekstremisti mogu pokušati silom da ostvare ono što ne mogu mirnim putem. Da li to znači da očekujete nemire na Kosovu nakon odluke Medjunarodnog suda pravde, i ako ta odluka bude u korist Srbije. Iskustvo nas uči da kad je došla u pitanje albanska ideja, a nije ostvarljiva, onda je uvek dolazilo do sukoba, odnosno do nečeg da zaplaši druge narode. Kad očekujete odluku MSP-a? Mi očekujemo odluku negde u junu mesecu, ali se iz nekih izvora može saznati da ta odluka može biti prolongirana za oktobar ili novembar. Mi očekujemo da će odluka biti u skladu sa medjunarodnim pravom. Jasno je da postoje jaki politički pritisci, i na nas i na zemlje koje nisu priznale nezavisnost. Ne mogu i ne želim da verujem da će odluka biti drugačija nego kako medjunarodno pravo nalaže. Prekršene su sve rezolucije koje su donete od 1998, posebno rezolucija 1244. I donošenje odluke se prolongira iz tog razloga. Da li nakon odluke MSP-a možda očekujete da neke zemlje povuku priznanje? Nezahvalno je govoriti o tome. Možda čak i iluzorno očekivati da će neke zemlje, pogotovo one uticajne, povući to priznanje. Odluka MSP-a će stopirati dalja priznanja, a neke zemlje će sigurno preispitati svoju odluku. Najavljuju se pregovori sa Albancima. Sa kim bi se pregovaralo i koji je maksimum koji Srbija može da ponudi i minimum od kog neće da odstupi? Naravno da se mora pregovarati sa Albancima. Mi u razgovorima sa medjunarodnom zajednicom tražimo da razgovori počnu što pre. Smatramo da medjunarodna zajednica mora biti prisutna jer je situacija neizdrživa. Sada imamo situaciju da je jedna strana, Albanci, dobila sve, a druga, Srbi, su izgubili sve što su imali. Takvo stanje nije podnošljivo dugoročno i ne može voditi ka pomirenju izmedju dve etničke zajednice. Želimo da napokon dodjemo do kompromisa i status Kosova rešimo za svagda. Da li biste prihvatili i delegaciju u kojoj bi bio i Hašim Tači? Mi smo spremni da razgovaramo sa svakim sa Kosova i Metohije, ali ne želimo da licitiramo sa tim ko će biti u delegaciji. Svi oni koji su relevantni politički faktori na KiM mogu nam biti sagovornici. Mi smo spremni da razgovaramo, kako naš narod kaže, i sa crnim djavolom, samo da dodjemo do rešenja koje je u korist svih gradjana Kosova. Ponavljam, ovakvo stanje je neizdrživo. Ponuda bi bila najveći stepen autonomije? Tako je. Mi ćemo se i dalje botiti za očuvanje Kosova i Metohije u okviru države Srbije. Mi ne želimo da vladamo Albancima, kao što ni Srbi ne žele da im vladaju Albanci. U razgovorima koje smo imali 2006. i 2007. mi smo potpuno jasno istakli naše stavove i naše principe. Ipak, uz pomoć medjunarodne zajednice Albanci su to ignorisali i došlo je do jednostranog proglašenja nezavisnosti. Želimo kompromis. Kompromis jeste bolan, ali moramo težiti tom cilju. U kompromisu ne mogu svi biti zadovoljni. Dve su ključne stvari u rezoluciji 1244. Jedna da stanje treba da se vrati u ono pre sukoba 1999. i drugo da se srpske snage vrate na Kosovo. Da li će se insistirati na tome? Naravno da poštujemo rezoluciju 1244 i insistiramo da se poštuje u celini. Kako i od Srbije, tako i od medjunarodne zajednice. Mi naglašavamo da se rezolucija stalno primenjuje selektivno, odnosno oni delovi koji odgovaraju Albancima. To je jako opasno i pogubno, i takav stav je doveo do trenutnog stanja. Pominje se kiparski model rešenja. Turski deo Kipra nije priznala nijedna zemlja EU, dok su Kosovo priznale 22 zemlje EU. O čemu je reč? Nisam siguran da je kiparski model pravi termin. On jeste rešenje u pogledu koncepta, odnosno prijema u EU. Nas interesuje da u potpunosti rešimo pitanje statusa Kosova. Postoji niz modela o kojima se može pregovarati... Da li to znači da moramo da sačekamo i da Kosovo udje u EU kako bi gradjani npr. Beograda mogli da prošetaju Prištinom, kao što to čine u Beogradu ili Novom Sadu? Mislim da nije. Moramo sve da učinimo da svi gradjani, ne samo Srbije već celog sveta slobodno prošetaju Prištinom, Uroševcem, čitavom teritorijom države Srbije. To mora da bude obaveza i medjunarodne zajednice koja je preuzela brigu nad svim gradjanima. Situacija na terenu je potpuno drugačija. Nema slobode kretanja za sve gradjane. Srbi i dalje nisu pravno zaštićeni, i nije im vraćena imovina. Mi sa naše strane činimo ogromne napore da dodje do te promene. Situacija je sad malo bolja nego što je bila 2004. i 2005., ali nije dovoljno dobra da Srbi mogu slobodno odu do svojih svetinja, kuća i imanja. Često se pominje plan za sever Kosova. Mnoge medjunarodne institucije, pre svega EU, ogradjuju se od tog plana. Ko onda stoji iza njega? Piter Fejt ima dva šešira. Jedan je onaj specijalnog predstavnika EU, a drugi medjunarodnog civilnog predstavnika. Iza jednog je Unija u kojoj nema konsenzusa oko nezavisnosti jer jedan broj zemalja nije priznao nezavisnost, dok Fejt nosi šešir zemalja koje su priznale. Plan je neprihvatljiv. Integrisati se u društvo koje nije učunilo ništo da Srbi vrate na svoja vekovna ognjišta je velika iluzija. U kakvom su položaju Srbi? Jedan deo izašao je na izbore koje je organizovala Priština, sa druge strane slede izbori u Kosovskoj Mitrovici 30.maja. Šta očekujete od tih izbora? Nažalost podela u srpskom korpusu nije ništa novo. Mi činimo sve da podele smanjimo na najmanju moguću meru. Ne želimo da Srbe delimo na patriote i izdajnike. Upravo na ovim izborima krajem maja očekujemo da ćemo potvrditi ozbiljnost državotvorne politike. Institucije Srbije nemaju i ne mogu imati alternative. Ne samo na severu već u celoj pokrajini. Da li mislite da su Srbi pomalo iznevereni? Imamo skandal vezan za Srpsku pravoslavnu crkvu za proneveru novca, a i podnete su prijave za nenamensko trošenje novca u vašem ministarstvu . Za crkvu ne želim da komentarišem. A što se tiče ministarstva, mi sve radimo transparentno. Percepcija koja postoji kod gradjana da je Kosovo meka za pranje novca mora da se prekine. Svi koji su to radili moraju odgovarati. Dušan Mladjenović http://www.smedia.rs/vesti/intervju.php?id=123
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
